Народно благостање — додатак

Prihodi | Prenos. — 18 80 148 Kamata 169 240 1.275 1.176 Provizije 39 152 1.088 905 Kursna razlika 0.8 — 23 25 Razni prihodi — __ ПО 72 Вицо дођи 208 419 2.467 2.327 Dividenda 16% 12%. 20% 20%

| Od 1922. godine, imovina se bančina snažno povećava: u toj godini iskazana je glavnica sa 1 milionom, a rezerve sa 415 hiljada dinara; međutim primećujemo u aktivi bilansa poziciju od 473 hiljade dinara, koliko duguju akcioneri za još neuplaćenu glavnicu ;prema tome sopstvena sretstva iznose svega 942 hiljade a ne 1,415.000 dinara. U 1928. godini iskazana su sa 3,107.000 dinara, a 1930. godine sa 4.59 miliona; od toga iznosi glavnica 3 miliona, a rezerve preko 50% glavnice kao i 1928. godine, odnosno 1,59 miliona.

Tuđa sretstva su također u znatnom porastu. Ulozi na štednju su se u 1928. godini prema 1922. godini gotovo duplirali, od 1,37 miliona na 3,65 miliona, a u 1930. godini iskažani su sa 4,9 miliona dinara, zahvaljujući ulozima amerikanskih ise< ljenika. To je jedna veoma povoljna činjenica za bančin razvoj. Poverioci po tekućim računima pokazuju još interesantniju sliku: od 8 hrljada u 1922. godini porasli su u 1928. godini na 5,56 miliona, a sem toga pokazuje se u t0j codini i reeskont sa 504 hiljade dinara. To je bila godina maksimalnog iskorišćenja kredita od strane banke; primećujemo, da je u 1930. godini dug po reeskontu uopšte nestao, a onaj po tekućim računima smanjen je za 2,15 miliona — odnosno upravo za toliko koliko su u 1930. godini povećana sopstvena sretstva i ulozi na štednju. Ukupna strana sretstva kretala su se dakle ovako: 1,38 miliona u 1922. godini, 9,27 u 1928. godini i 8,32 miliona u 1930. godini. Odnos sopstvenih prema tuđim sretsvima bio je sledeći: u 1922. godini I ka 1 u 1928. godini 1 ka 3, a u 1930. godini kao 1 ka 2. Relacija se je dakle znatno poboljšala u korist bančinu.

'xkupna sretstva kojima raspolaže Nikšićska kreditna banka krajem 1930. godine iznose dakle 12,91 milion dinara, a prema 1928. godini veća su za 85 hiljada dinara.

Njihov plasman je bio sledeći:

Daleko veča pozicija aktive su menični krediti — koji u toku bančinog rada nadmašuju kredite po tekućim računima za preko 100%. To tako i mora biti, kad imamo u vidu, da se gro bančine klijentele sastoji iz seljaka. Pri tome pada u oči, da je u 1930. godini, prema 1928. godini menični portfelj u opadanju; smanjen je za 650 hiljada dinara na 8,25 miliona. Uzrok leži Bi :bančinoj politici, da održi svoj portfeli što likvidniji Zbog znatno pogoršanih privrednih prilika. Čak se je za izvesno

vreme bilo ograničilo izdavanje novih meničnih kredita i tek |

pred kraj 1930. godine banka je ponovno olpočela izdavanjem istih, ali sa izvesnom restrikcijom. Menični seljački krediti

азилшмкнитининкннилилолилвнитнминаттванилнипилизптинининпвиљивхљних

павиввпгплнитплтпвениннменњ

ителхмиктивитинилилпилипнпквникнланиниплтл

171

limitirani Su Sa najviše 5.000 dinara; banka je došla do ибеđenja da je to za seljaka najzgodniji oblik zajma, jer ga uvek { bez teškoća uredno može otplaćivati. To je svakako jedan mudar potez bančine uprave; zbog toga je i broj protestovanih menica neznatan.

рибе ро tekućim računima su u porastu prema 1928. godini, i iznose 417 miliona dinara. Ako uzmemo u obzir kursnu razliku predratne vrednosti i današnje, onda primećujemo da je to jedina pozicija, koja je u 1930. godini veća od one iz 1911. godine. Zajmovi na zaloge smanjeni su prema 1928. godini za 45 hiljada dinara, a iznose 100 hiljada. Nepokretnosti bilansirani su sa 425 hiljada; hartije od vrednosti nisu iskazane; ali je interesantno napomenuti, da je u 1911. godini ova pozicija iznosila 10 hiljada dinara.

U računu gubitka | dobitka vidimo da je u 1030. godini bruto dobit nešto manja od one i 1928. godini. To potiče otuda, što su smanjeni prihodi po kamatama | provizijama — pojava, koja |e poslednjih godina tipična га зув пабе поусапе žaVode, Ali pošto je smanjenje pasivnih kamata i 1930. godini piema 1928. godini veće od onoga ii aktivnim (zboš mail вета | sreistava) to je Čista dobit u 1030. godini veća | iznosi 883 hiljade prema 600 hiljade u 1928. godini.

Podeljena је па sledeći način: 20% odnosno 147 hiljada dotirano |e rezervnom fondu, 10% kao tantijema, 400 hiljada kao dividenda na 20.000 akcija ranije emisije (po 20 dinara), 140 hiljada kao dividenda na 10.000 akcija nove emisije po obračunu, a ostatak od 122.374 dinara prenet je na novi račuh.

Veoma je interesantna dividendna politika Nikšićske kreditne banke. Ona je platila:

Godina · ф Godina % 1905. 14 1922. 12 1905. 14.6 1923. 20 1907. 15 1924. 25 1908. 1 1925. 35 1909. 16.5 1926. 35 1910. 18 1927. 15 1911. 16 1928. 20 1912. 11.85 1929. 20

1930. 20

Od 1901. do 1905. godine dividenda se dodavala glavnici, a od 1912. do 1922. godine nije isplaćivana dividenda, pošto se, zbop ratnih prilika i okupacije, godišnji računi nisu sastavljali.

U upravi Nikšićske kreditne banke nalaze se sledeća Pretsednik: Mujo Sočica; članovi: Luka Mijušković, Nikola Čopić, Šaban Harović, Jakov Mijušković, Radisav Lučić, Đorđije Kovačić, Đoko Radović, Filip Makrid, Stevo Dobrilović; direktor: Jakov Mijušković; u nadzotnom odboru su g. g.: pretsednik: Filip Bijelić; članovi: Ilija Mijušković, Veljko Lučić, Ilija . Kavaja, Mujo Vujović. |

О О Re

mese

| хипотекарна „Дала

А вала отне нон ин А ВУ Пн ај рај расту (ревизију

на обвезиице Ратне штете то +50'—_ дин, од комада ||

PRECKOHTY

IKA.BE, 3A.JNMIOMIE

шшње камате без нкажвих других трошкова, ()

менице новчаних завода св "а. немате нето,