Народно благостање — додатак

184

godini povećan za 9.32 miliona na 44.33 miliona dinara, a пагедпе godine smanjen za 10 miliona dinara; u 1930. godini ponovho je veći, sada za 3.7 miliona na 38.19 miliona dinara. Ove velike promene dolaze od promenjenog načina bilansiranja, odnosno od promena u prenosnoj pasivi. Čista imovina kao i tuđa sretstva, koja su glavni elementi pasive osiguravajućeg društva, u stalnom su porastu. U toku poslednje četiri godine imovina „Herceg-Bosne” je porasla za 1.32 miliona na 5.59 miliona din., odnosno za toliko, koliko su povećani fondovi. Kod tuđih sretstava zabeležen je ogroman porast. U toku poslednjih četiri godine povećanje iznosi čitavih 14.4 miliona na 32.37 miliona din. Pasiva nam dalje pokazuje, da sem sopstvenih sretstava glavni izvori kapitala potiću od premijskih rezervi, koje po odbitku udela reosigurača iznose u bilansu 12.0 miliona dinara, rezerva za neisplaćenu štetu 1.18 miliona dinara i od dugovanja reosiguraču u visini od 17.07 miliona dinara. Odnos sopstvenih sretstava prema tuđim je sledeći:

1927. 1928. 1929. 1930.

u hiljadama dinara "Tuđa sretstva 17.963 24.141 29.070 32.369 Sopstvena sretstva 4.275 4.709 5.123 5.591 1927. 1928. 1929. 1930.

' u procentima Tuđa sretstva 76.2 80.5 82.4 85.3 Sopstvena sretstva 23.8 19.5 17.6 14.7

Jedna i druga pozicija se nalaze u porastu; ali pošto se tuđa sretstva mnogo brže povećavaju, prema drugoj tablici iz-

gleda, da su sopstvena sretstva u opadanju, od 23.8% u 1927.

na 14.7% u 1930. godini, dok je procentualni udeo tuđih sretstava porastao od 76.2% na 85.3% u 1930. godini. у Plasman svih tih sretstava nam objašnjava aktiva bilansa, koju smo mi podelili, preglednosti radi, u likvidni i nelikvidni plasman i u ostalu aktivu. Ako bacimo pogled na kretanje i sastav likvidnog i nelikvidnog plasmana, onda padaju u oči velike promene, učinjene u toku poslednje godine. U grupi likvidnog plasmana vidimo, da su potraživanja kod novčanih zavoda u 1930. godini smanjena za preko 7 miliona dinara, a da je istovremeno povećana pozicija hartija od vrednosti, od 268 hiljada u 1929. godini na 5.57 miliona u 1930. godini. Ove promene objašnjava uprava „Herceg-Bosne” žnatnom opadanju bankovnih kamata; zbog toga je kupljeno nominale 100 hiljada dolara 7% Blerovog zajma. i 100 komada akcija Narodne banke. Sem toga ima još jedan novitet; u dosadašnjim bilansama „Herceg-Bosne” uzalud smo tražili nepokretnosti; i ako ona

ima veliki broj filiala i zastupstava, ipak svojih sopstvenih:

zgrada do sada nije imala. U 1930. godini tom je praksom prekinuto i „Herceg-Bosna” je u martu prošle godine kupila u Beogradu jednu palatu, koju bilansira sa 4,175.000 dinara. Do 1928. godine nisu se odobravali ni hipotekarni krediti. U 1929. godini međutim je pristupljeno i tome obliku plasmana, sa 4.88 miliona dinara, koji je u 1930. godini povećan za jedan milion i iznosi 5.84 miliona dinara. I pozicija zajmova na vlastite polise znatno je povećana prema ranijim godinama, za preko 500%. · Glavne promene u plasmanu nofitane su dakle najviše kod likvidnog i nelikvidnog plasmana, povećavajući znatno nelikvidnog, dok su pozicije, sumirane pod rubrikom „ostala aktiva” ostale više manje nepromenjene. Ako rezimiramo politiku plasmana dobijamo sledeću

sliku: 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Likvidni plasmani 16.499 21.936 21.111 19.075 Nelikvidni plasmani 702 1.157 7.071 12.926 Ostala aktiva 5.046 5.770 5.649 6.195 1927. 1928. 1929. 1930. | u procentima Likvidni plasmani 74.1 76.0 63.6 49.9 Nelikvidni-plasmani d13 4.1 20.6 33.8 Ostala aktiva 22,6 19.9 15.8 "16,3

Vidimo dakle, da je likvidni plasman iu toku poslednjih četiri godine smanjen od 74% na 50%; i ako iznosi smanjenje 24%, to je kod likvidnog plasmana od 50% . likviditet uvek još više no odličan. Procentualan udeo nelikvidnog plasmana je interesantan; od 3.3%. u 1927. godini, povećan je postepeno na 33.8% u 1930. godini, što je učinjeno, da bi se očuvala potpuna sigurnost uloženog kapitala a istovremeno postiglo bolje ukamaćenje. A ne smemo zaboraviti, da je „nelikvidni plasman” u slučaju nužde ipak likvidan, jer se na jednu palatu i na hipotekama obezbeđena potraživanja u svako doba može povući gotov novac.

Čista dobit „Herceg-Bosne”, koja je postignuta u elementaru sa 354.8 hiljada a u životu sa 46 hiljada, dakle ukupno 400.907 dinara, podeljena je na sledeći način: 10% rezervnom fondu, 6% kao tantijema upravi, 3% kao tantijema činovništvu, 2% činovničkom pensionom fondu, 1% za dobrotvorne ciljeve, 6% na ime dividende (i. |. 6.— dinara po akciji), kao izvanredna dotacija činovničkom fondu 100 hiljada dinara, a ostatak od 76.485 dinara prenet je na novi račun.

| Upravni odbor „Herceg-Bosne” sastavljen je od sledeće gospode: Pretsednik: Dr. Božidar Čerović, Emerih Balaban, Mihajlo Đukić, Teodor Gergeli, Šerif Arnautović, Vilhelm Mandelo; a Nadzorni odbor: Hinko Graf, Geza Štnaks-Ribar, Manoilo Čelović. Poslovna direkcija: Vilhelm Mandelo, generalni direktor, Dr. Milan Božić, Armin Horvat, direktori.

БРОДАРСКО АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО „ОЦЕАНИА" БЕОГРАД—СУШАК. Анализирајући биланс „Оцеаније“ за 1929. годину, ми смо прошле године констатовали да су изгледи за будућност далеко повољнији него што су били последње дветри године. Наводили смо и разлог, наиме закључење десетогодишњег уговора са државом о субвенционирању линије са Шпанијом са 6.5 милиона динара годишње.

И нисмо се преварили. Док је 1928. година изказала губитак од 2 милиона 680 хиљада динара, 1929. године 2 милиона 287 хиљада .или укупно 4 милиона 967 хиљада динара, прошле године биланца изказује чисту добит од 2 милиона 334 хиљада динара. Међутим како губитак од 4 мил. 967 хиљада, који је исказан у биланцу за 31. децембар 1929. године није елиминиран, биланца за 1930. годину свршава са губитком од 2 милиона 633 хиљада јер се је чисти лобитак прошле године употребио за умањење губитка ранијих година.

Уговор о субвенцији закључен је 30. септембра 1930. године. По томе се деловање у прошлој години могло тек деломично осећати. Па ипак резултат пословања био је сасвим други. Ове године, ван сваке сумње, получени чисти добитак биће толики, да ће се моћи отписати и остатак губитака од 2 милиона 633 хиљаде динара. Ако пак привредне прилике буду повољније а превозне тарифе нешто веће, него што су данас, лако да и поред отписа ранијег губитка остане известан износ за исплату дивиденде. Идуће године ситуација биће нормална и получени чисти добитак употребиће се искључиво за исплату дивиденде.

Прошле године сугерирали смо, у циљу што ранијег отписа губитка, редукцију главнице. Међутим управа је остала код своје одлуке да губитак ранијих година отпише добитком прошле и ове године. Тиме бе исплата дивиденде уследити већ две-три године доцније али ће акционари ма номинала деонице остати интактна, Да је прошле године било извршено снижење главнице од 20 на 15 милиона динара, губитак би данас био потпуно отписан и подузеће би већ ове године било у стању да исплати дивиденду од 10—12%.

Актива 1927. 1928. 1929. 1930 у хиљадама динара

Пароброди 28.054 36.206 36.206 36.206

Ефекти 2.931 3.187 4.271 4,265