Народно благостање — додатак

Рачун губитка и добитка

Расходи 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара

Камати 16.389 16.296 15.424 Управни трошкови 15.344 | 16.855 17.283 Порези —— 1.609 2.509 Ненаплатива потраживања 500 254 3.900 Добит 4.120 10.038 3.189 Приходи

Пренос добити из ран. година —= 3.914 2.067 Камати 27415 30.086 28.990 Провизија и разни приходи 8.272 10.397 10.699 Приход од непокретности 602 655 550 Бруто приходи 36.353 45.052 42.306

Довољан је један поглед на горњу таблицу, па да се види како је загребачка филијала Винер банкферајна, која је у току 1928 год. претворена у Опште Југосл. банкарско друштво, сјајно вођена. Опо од чега су највише патиле наше велебанке нарочито у подручју крунског важења то је био нервозни и неумерени оснивачки полет. За време кратке инфлационе периоде нагомилале су оне акције многобројних подузећа, од којих се један део после дефлације показао неспособним за живот, а један део је једва животарио. Тим путем није ишла загребачка. филијала Винер банкферајна. У оној години кад је извршено претварање показује Опште југословенско бавкарско друштво у свом билансу укупан износ приватних хартија од вредности од свега 6 милиона дин. Та сума је знатно повећана у 1929 години (14,1 милион динара), а у 1930. год. спуштена понова на 4,44 милиона. Може се рећи да је загребачка филијала Винер банкферајна имала акције свега двају подузећа у југославији, једног дрварског и једне папирне индустрије. Последње је отуђено у току 1930. године, услед чега се при крају те године показује знатпо смањење. | |

Седиште послова загребачке филијале Винер банкферајна падало је на активне текуће рачуне. Међ њима је било комитената који су повлачили по неколико десетина милиона динара, али су контокорентна потраживања била прве класе. Као најбољи доказ за то служи чињеница, да је Опште југословенско банкарско друштво при најригурознијој оцени целокупне активе отписало од 1928. године само 500 хиљада динара, а 1929 године 254 хиљаде динара. Држимо да нам се неће пребацити пристрасност, кад тврдимо да је ова банка била сјајно вођена. Иста је дирекција па се с правом може очекивати исти резултат и код Општег Југословенског банкарског друштва. На први поглед изгледа да нас биланс његов за 1930. годину демантује, јер из њега видимо да отписи износе 3,90 милиона динара и да је остатак чисте добити, заједно са преносом из 1930. године, у укупном износ) од 3,1 милион динара пренесен на нов рачун, и да су акционарј ове године стали без дивиденде. Ко подели пословном свету скоро пола милијарде динара, тај мора имати и губитака, нарочито кад целокулна народна привреда уђе у де пресију. Ми не можемо ларавно знати на каквим је рачунима извршен овај отпис, и за какве је циљеве резервисана укупна чиста добит. Али зато држимо да нећемо учинити никакву индискрецију кад истакнемо, да је Опште Југословенско банкарско друштво у току 1930. године доживело од једног свог већег комитента једно изненађење, које по прич» ципима кривичног права у целом свету претставља један дисквалифицирајући деликт. Данас то припада прошлости пословног живота, да пословни човек, који дугује, главни свој пословни објекат и своју имовинску супстанцу кришом пренесе на друго лице. Да није то био усамљен случај, догаbaj OM бацио рђаву светлост на пословни морал код нас, 'Очекујући да се правда изврши према кривцима ми се надамо да ће цео пословни свет наш према учиниоцима тога дела заузети лично и пословно становиште како налажу елемен-

191

тарна правила пословне етике. Таква изненађења може да доживи и најопрезнији управљач једног банкарског подузећа. Опште Југословенско банкарско друштво смањило је волумен својих послова у току 1930 године, што показује пад укупне билансне суме од 602 милиона на 541 милион динара. А укупна средства су пала од 595 на 459 милиона динара. Мањак долази искључиво од ставке повериоца и износи 61 милион динара. Банка је чинила мању употребу од кредита који је уживала код својих богатих рођака на страни, које због смањења волумена послова, а које због повећања сретстава по рачунима улога на штедњу. Улози по књижинама порасли су за скоро 15 милиона динара, а опи по текућим рачунима такође за 15 милиона. Ошите Југословенско банкарско друштво има у пасиви структуру сличну оној у активи: она није депозитни завод ситних штедиша, већ великих капиталиста, А ти су пак много критичнији у оцени својих дужника, што је природно, јер улажу много веће износе. Пораст тих позиција је доказ како чврсто стоји кредит Општег Југословенског банкарског друштва. Менични портфељ је порастао за 17,5 милиона динара. Редукција послова огледа се нарочито код активних текућих рачуна који су спали за 27,4 милиона динара и код приватних хартија од вредности где пад износи 10 милиона динара. Најзал, и благајна се знатно смањила (од 35,7 на 16 мил. динара).

Државне хартије од вредности скочиле су од 5,3 милиона динара 1928. године на 15,1 милиона 1929. године и 17,5 милиона 1930. године. Опште југословенско банкарско друштво чинило је обилну употребу од могућности набавке доларских папира и велики део сретстава резервног фонда уложило у њих. |

Главни извор прихода чине камате које су 1930. године за један милион мање него у 1929. години (29 милиона динара). Провизија је чак за пеколико стотина хиљада већа но у 1929. години. Пасивна камата је нешто опала. Управни су трошкови скочили за 17), милион динара, а порезе такође за 1 милион. |

Данас има Опште југословенско. банкарско друштво два главна седишта, Загреб и Београд и филијалу у Новом Саду. Из извештаја са види да намерава ла отвори филијалу и у Љубљани. Тако ће она постепено да приђе систему децентрализације посла, који је фамилијаран свима нашим велебанкама. | ДРУШТВО ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ И ФАБРИКА КАБЕЛА

А. Д. — ЗАГРЕБ.

Индустрија електротехничких уређаја дотично индустрија кабела код нас је тек у развитку. За сада имамо само две творнице већег обима које израђују те артикле. Једну у Новом Саду а другу у Загребу.

Оба та подузећа стоје пред могућношћу интензивног развитка, па чак и у индустријска подузећа великих димензија. Потреба на електричном материјалу, нарочито кабловима бива код нас све већа. Ту је са једне стране интензивна акција око електрификације земље а са друге стране ради се и на изградњи и усавршавању наше телефонске мреже, Све то изискује знатне количине кабела и осталог електротехничког материјала. Да и не говоримо о подземним кабловима чије извођење тражи стотине милиона Већ само уређење постојећих мрежа, да иоле одговарају потреби саобраћаја осигурава знатно упослење електротехничке индустрије. Београд— Загреб спојени су са три вода од којих ie за употребу привреде и привредника на расположењу редовито само један. А било би их потребно барем десет. Код нас се на хитни телефонски разговор, за који се плаћа трострука такса, мора чекати по неколико сати. Између Загреба и Словеније са једне стране и Војводине са друге стране, телефонски разговори готово су немогући. А при-