Народно благостање — додатак

192

вредне везе су такове да би алиментирале и вишеструку телефонску везу.

Међутим за нашу, тек у развитку се налазећу електротехничку индустрију постоји знатна опасност. Наши званични кругови упорно траже преференцијал за наш извоз житарица. Као протууслугу вољни су дати концесије на индустријском пољу. У првом реду код оне индустрије која је тек у разввитку. По мишљењу оних кругова који траже двоструки преференцијал, требало би потпуно жртвовати и нашу електротехничку индустрију, дотично индустрију каблова и снабдевање тим артиклима потпуно препустити индустрији оне земље која је вољна да нам даде преференцијал за наше житарице. |

Осим у колико интереси народне одбране буду императивно тражили да се води рачуна и о развитку националне електротехничке индустрије дотично фабрикације кабела.

Док се је пред неколико месеци о електрификацији говорило као о једној идеји, данас се већ приступа њеном извеђењу. Словенија се све више спаја електричним водовима високе напетости. Електрана Фала повисује своју продукцију и проширује своју мрежу и на териториј савске бановине. Удружени рудници и талионице ослоњени на белгијски капитал спремни су да у најкраћем року подигну велику калоричну централу и густом "мрежом испрепреду читав северни део савске бановине. Чим се доврше преговори око поделе интересних сфера у савској бановини, радови око интензивне електрификације одмах ће започети. Градња велике централе, базиране на искоришћивању земних плинова Бујавице и Голе већ је готова ствар.

Биланса Друштва за електротехнику и фабрике кабела за последње две године овако изгледа:

Актива: 1929. 1930. у хиљадама динара Некретнине 6.001 6.035 Стројеви и уређај 4.935 5.141 Намештај 10 65 Благајна 103 185 Дужници 4.542 6.112 Роба | 5.075 4.212 Губитак ранијих година · 836 24 Пасива: Главница 1.000 3.000 Фонд амортизације 1.582 2.235 Веровници 18.942 16.416 Добитак 61 152 Укупна биланса 21.586 21.805

Између укупне суме билансе концем 1929. и концем 1930. године нема готово никакве разлике. Међутим ипак се обе билансе битно разликују.

Концем 1928. године код главнице од 1! милиона динара исказан је губитак од 836 хиљада динара који је резултат слабијег пословања ранијих година. Ако одбијемо добитак у 1929. години у износу од 61 хиљада, ипак концем године остаје губитак који је апсорбирао преко три четвртине деоничке главнице.

Концем 1930. године ситуација је скроз друга. У првом реду елиминиран је велики губитак који је сметао развитку и просперитету подузећа па чак и минирао његову ексистенцију. Дионичка главница, повишена је на 3 милиона динара. Према томе, концем 1930. године подузеће има властитих сретстава за 3 милиона динара док концем 1929. године није имало нити четврт милиона.

Инвестиције износе концем 1930. године Дин. 11,2 милиона динара. Фонд амортизације изказан је са 2,2 милиона динара. Према томе билансна вредност инвестиција равна је 9 милиона динара. Властита сретства износе 3 милиона или једну трећину. Фабрика за електротехнику и каблове има намеру, ако се повољно реши питање набавке кабела за телефоне и ако се приступи убрзаној електрификацији земље, да подигне нарочиту фабрику кабела. А за то су потребни зватни износи, .

У прошлој години получен је чисти добитак од 152 хиљада динара. То је 5% укамаћење дионичке главнице. Међутим повишење главнице проведено је тек под крај године. Изгледа по свему да је подузеће пребродило прве потешкоће и да се налази на путу јачег развитка и већег просперитета. А ако не буде. попуштања код царинских преговора-на штету ове гране наше индустрије, оно ће се развити у индустрију великих димензија.

У биланси за 1930, годину дужници су према биланси за 1929. годину нешто порасли док је роба у опадању. Повериоци су опали за 2,5 милиона динара што је у вези са повећањем главнице и отписом губитка ранијих година. Матица подузећа има сада према афилијацији мања потражи вања на текућем рачуну а више њених деоница.

Фабрика запослује преко 120 радника.

У управу Друштва за електротехнику и фабрика кабела а. д. у Загребу се налазе : Проф. Д-р Драгољуб Аранђеловић, Београд, Д-р Адолф Цувај, Загреб, инж. Божидар Рибић, Милутин Божић, Београд, Хуго Челбоден, Будимпешта, Виктор Елк, Београд, Рихард Штерк, Беч, Д-р Жарко Јакшић, и генерални директор Хуго Ваинбергер, Загреб.

ШИритеЕ „НАРОДНО БЛАГОСТА!

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

uk s R BR u k{uk u dO MW MIKOM „са ша сине сиви сававинцакојс виа и кин мина ни нинијиик--- ин нјнннинанјлнмјацји чин ајнимијнии wis{w|uix'x m|N|X|E|R}M||S|R B}S)S|5

ЛОМБАРДУ ЈЕ "оте,

Доларске 7', Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштаов 790) Доларске 7'; и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (рлејроњ : 2: %/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

бављапнивинанваввицвинац вопнивронниникм ванмнквивнимикнниванининнвнннинвиннкивачиа ~ ~

наннининанннннинниваваинвицианавининни»