Народно благостање — додатак
БУШ Е ЕЈ
ai
DonaYrat „MH ГОДИНА Ш
LJ
Садржај:
БЕОГРАД, 6 ЈУНИ 1931.
435 PA с јеја
ародном Благостању“
БРОЈ 23
Zemaljska banka za Bosnti i Hercegovinu —J Sarajevo Дубровачка паробродска пловидба 2. д. — Дубровник
Gradska štedionica opštine slobodnog krai
Бата, ципела и кожа д. д. — Загреб
Novosadska fabrika kabela d. d. (Felten i Guilleaume) -— Novi Sad
Српска кредитна банка — Вуковар
ZEMALJSKA BANKA ZA BOSNU I HERCEGOVINU SARAJEVO*) 1 Zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu pristupila {e redukciji dividende za 1930. godinu od 14 na 12 dinara po dionici od 100 dinara nominale. Stvarna potreba za iu redukciju nije bila i Zemaljska banka ima toliko tihih rezervi da je za 1930. godinu mogla da iskaže isti dobitak kao i za 1929. godinu odnosno da po tome isplati istu dividendu. Кедиксја dividende iznosi, s obzirom da glavnica iznosi samo 20 miliona dinara, tek 400.000 dinara. A taj ie iznos, za zavod kalibra Zemaliske banke, upravo jedna bagatela.
Zemaliska banka, oprezna kao uvek, pristupila je redukciji dividende više s obzirom na budućnost nego na prošlost. Da su i ostali naši novčani zavodi svoje glavne skupštine održali koncem maja umesto koncem marta, verovatno да 561 геdukcije dividende bile mnogo veće nego što su bile u stvari. Novčarstvo gotovo čitavog sveta preživljuje jednu tešku krizu. "To vredi naročito za krajeve centralne Evrope. Posle potresa u novčarstvo Austrije, i njegove reperkusije па novčarstvo Čehoslovačke i ostalih država, vodstvo novčanih zavoda mora biti vanredno oprezno. Ako već mora doći do radikalne redukcije dividenda, onda je mnogo bolje ako se to vrši suksesivno.
Mi smo videli da redukcija dividende nekih naših novčanih za-,
voda nije gotovo nikako nepovoljno delovala na njihov kurs. Ma da se za Zemaljsku banku zna već nekoliko nedelja da reducira dividendu od 14 na 12 dinara, kurs akcija ostao je na istoj visini na kojoj je bio prošle godine, kad je isplaćena za 2 dinara veća dividenda. Danas i akcioner gotovo više gleda na bonitet zavoda čije akcije poseduje nego na to, da li rentabilitet iznosi 8, 9 i 10%. Da je poverenje u Zemalisku banku uprkos redukcije dividende ostalo intaktno, najbolje svedoči razvitak kursa. Pri tome napominjemo, da se ne radi o eventualnoj intervenciji koja bi podržavala kurs. On je rezultat ponude i potražnje bez najmanje intervencije samog zavoda. Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930.
u hiljadama dinara Goftovina 31014. | 31503 „ 38.982 34006 Menice 40.401 50.541 54.834 G0O.206 Ffekti 5.292 6.377 7.641 13.453 Hipoteke 1.409 1.728 1.631 609
*) Bilans za 1929. godinu analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 31. maja 1930. godine, br. 22., strana 99. a za 1928. godinu u 18, broju od 7, juna 1929. godine, str, 295.
j. grada Osijeka —- Osijek
Dužnici 156.628 176.149 206.221 200.319 Roba 10.567 10.533 6.345 6.676 Мерокге ови 1.132 1.040 1.048 1.026
Разуа
Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Reserva 13.487 14.187 14.807 15.113 Žaložnice 3.883 3.347 1.476 1.235 Ulošci na knjižice 92.656 113.792 133.53. 143.469 Tek. računi 109.819 109.211 133.665 133.034 Dobitak 4.500 4.100 4.060 3.683 Ukupna bilansa 248.185 278.291 312.122 318.513
Ukupna suma bilanse je za 6 miliona veća nego što je bila 1929. godine. To znači da ie i prošle godine postojala izvesna expanzivnost u poslovanju. Doduše nešto manje nego drugih godina ali su se i prilike bitno izmenile što dokazuje naročita opreznost kod ulaženja u nove poslove.
Vlastita sretstva, sem dotacija rezervnom fondu, ostala su ista kakva su bila ranijih godina. Ulošci na 'knjižice beleže porast od 10 miliona dinara. S obzirom na razvitak privrednih prilika u Bosni kao i na razvitak uložaka kod drugih novčanih zavoda toga kraja, vrlo je povoljna pojava, da je i prošla godina donela porast uložaka. Mnogo puta dižu se ulošci iz manjih zavoda i ulažu kod velikih, makar ovi plaćali i manji kamatnjak. To ie slučaj i u Bosni sa Zemaliskom bankom. Dc. vet desetina porasta uložaka ide na filijale. U Sarajevu su |OŠ Državna hipotekatna i Gradska štedionica. U provinciji, Osim filijala nekih zagrebačkih zavoda, Zemaljska banka је зуе 1 sva, pa nije ni čudo da manji zavodi registriraju opadanje uložaka a Zemaljska banka uprkos nepovoljne godine 2пајап porast.
Шове! па tekućem računu osfali su na istom mivOu.
Hipotekarni posao, kako podelivanje hipoteka tako i izdavanje obveznica prošle je godine mirovao. Novi poslovi se nisu sklapali a postojeći su se likvidirali. Međutim u izveštaju se nagoveštava, da će zakonska stabilizacija dinara, koja je međutim usledila, stvoriti glavni preduslov za ovu granu DOslovanja. Ne smemo zaboraviti da je pre rata Zemaljska banka bila glavni faktor na hipotekarnom tržištu Herceg-Bosne. S obzirom na veze koje Zemaljska banka podržava sa novčanim zavodima inostranstva, može se očekivati, da će ona u hipotekarni posao moći vremenom da plasira znatne iznose i da ponovo u fom pogledu postane dominantan faktor Bosne.
Kod aktive, menice su porasle za 6 miliona dinara i iznose 60 miliona. ! Bosna se malo po malo prilagođava poslovnim metodama drugih krajeva našcć države, Menice postaju