Народно благостање — додатак

Дужници су порасли од 50 на 90 милиона динара а државни бонови од 41 на 32 милиона. По томе подузеће је концем прошле године имало за 930 милиона динара више потраживања него концем 1929 године. Ту и лежи разлог да је укупна сума билансе тако порасла. Пошто је порасла, подузеће је било приморано да својим комитентима даје веће кредите него раније. Изгледа сав посао који је прошле године обавила Бродска творница вагона да је ишао на кредит, било задужењем у књиге, било примањем бонова. У извештају се вели да су се државне испоруке исплаћивале „искључиво дугорочним државним боновима, а њихово пласи-

рање било је могуће само уз највеће финансијске жртве“.

Према томе узрок што је Бродска творница вагона и упркос редукције пословања тако знатно повећала своју билансу лежи у чињеници што држава, највећи послодавац, своје испоруке плаћа једино боновима. А како те бонове није могуће глатко пласирати они остају у благајни подузећа. Наравно да тај велики износ бонова, чије је пласирање по из јави управе могуће само уз највеће финансијске жртве, неповољно делује на успех подузећа.

У пасиви билансе веће су промене само код повериоца. Како су властита сретства остала на истој висини, повећање дужника и државних бонова ишло је на терет „повериоца“. Дотично вово пословање се је водило из сретстава која су стављали на расположење финансијери а не из већ извршених радова дотично сретстава која су се добила за те радове. Повериоци су порасли од 32 на 152 милиона динара дакле за 70 милиона дин. А и римесе су порасле од 9,5 на 20 милиона динара.

Ми смо већ прошле године нагласили да је финансијска структура Бродске творнице вагона по себи одлична. Инвестиције износе 85 милиона динара, фонд амортизације 12 милиона; по томе инвестиције су заправо књижене са 73 милиона динара. Томе насупрот стоје властита сретства У износу од 111 милиона. По томе она не само да покривају све инвестиције него покривају и износ који је потребан за фабрикацију. Роба и материјал покривени су властитим сред-

ствима.

Рачун губитка и добитка пружа следећу слику:

Приходи : 1927. 1928. 1929. 1930. Е у хиљадама динара Бруто приходи | 24733 29185 33.035 24.012 расходи :

· Трошкови 16.118 23.295 26.394 | 20.929 Порези 464 213 1.006 807 Камати 7.882 2.525 3448 3:339 Отписи —— 1.010 2.857 3.437

Бруто приход пао је за 10 милиона динара. Трошкови су пали за 6 милиона. Диференција између мањег прихода и мањег расхода у износу од 4 милиона динара имала је за последицу да је биланс закључен са губитком од 4,5 милиона динара.

Издатци за камате књижени су са 3,3 милиона према 3,4 милиона 1929 године макар да су повериоци готово подвостручени. Издатци за камате су за половину мањи него 1927 године ма да су те године повериоци били за више од половине мањи. Изгледа нам да један део камата иде преко трошкова, дотично да се одмах књижи на „бруто приход“. Претпостављамо, да се одбитак, уз који се могу пласирати бонови књижи преко рачуна фабрикације.

Бродска творница вагона бави се идејом да напусти фабрикацију и поправке вагона и да сву своју пажњу посвети фабрикацији пољопривредних стројева.

2041

GRADSKA ŠTEDIONICA OPŠTINE GRADA SARAJEVA 21 SARAJEVO*) |

Sarajevska opštinska štedionica je naša prva komunalna štedionica, osnovana posle rata. Prema svojoj konstrukciji ona se u mnogome razlikuje od ostalih naših komunalnih štedionica. Dok je veći deo osnovan saobrazno propisima austrijskog rcgulativa — zakona O komunalnim štedionicama (od toga i ime regulativne štedionice) koji u ostalom u Slovenačkoj i Dalma-

ciji još i danas važi, osnovana je Sarajevska opštinska štedio-

nica naročitim ugovorom, potvrđenim od nadležne državnc vlasti. Takva je praksa u svim krajevima naše države, u kojima ne važi bivši austrijski zakon. U tome pogledu a naročito u vezi osnivanja novih komunalnih zavoda veoma bi bilo potrebno da se donese nov, jednoobrazan zakon o komunalnim štedionicama. Komunalne štedionice nemaju sopstvene glavnice, koja u ostalom nije ni potrebna, pošto za SVE njihove obveze, a p9onaosob za uloške, odgovaraju dotične opštine svom svojom imovinom. Jedino Sarajevska i Beogradska opštinska štedionica čine u tome pogledu izuzetak, jer one imaju i svoju glavnicu, која зт је data kao nekakva supergarancija.

Glavnica sarajevske opštinske štedionice iznosi 40 miliona i 73 hiljade dinara. Ali taj iznos opština nije иргана и 50tovu, već je predala štedionici u vlasništvo i eksploataciju razna svoja privredna preduzeća i temeljna glavnica pretstavlja procenjenu vrednost tih preduzeća onoga dana, kada su prešla u imovinu štedionice. | u tome pogledu štedionica se razlikuje od ostalih komunalnih novčanih ustanova. Ona vodi u vlastitoj režiji i za sopstven račun sarajevsku električnu centralu, tramvaj, vodovod, plinaru, i industriju asfalta. Sem toga je zajedno sa Srpskom centralnom privrednom bankom vlasnik akcionarskoS društva „Špedicija” za internacionalne transporte; u Vezi sa tim angažmanom ona je i veliko-zakupac soli za Drinsku i Vrbasku banovinu, prema ugovoru sa Monopolskom upravom, koji važi do aprila 1935. godine. Prema svemu ovome dakle vidimo, da {e krug rada Sarajevske opštinske štedionice zasnovan na пај5!roj bazi. Ona nije samo opštinska štedionica u uskom smislu reči, već finansijer i preduzimač velikog stila. Prema austrijskom regulativu komunalne štedionice se ne mogu da bave ovakvim poslovima.

Zajedno sa bilansom publikuje Sarajevska opštinska Štedionica opsežan i veoma informativan izveštaj o svome stanju kao i o razvoju svojih preduzeća. Mi smo najvažnije podatke izdvojili:

a) Električna centrala.

sastoji se zapravo iz dveju centrala: hidrocentrala se nalazi na Hridu a kolorična u varoši. Kod obe su mašinska postrojenja u 1930. godini ostala nepromenjena, ali su instalacije u transformatorima povećane novim stanicama na kapacitet od 5653 K.V.A. prema 2228 K.V.A. u 1929. godini. U 1930. godini proizvedeno je ukupno 7.62 miliona kilovatsati, što prema 1929. godini pretstavlja višak od 2.5%. Štedionica podvlaći, da јој ie pošlo za rukom da pomoću izvesnih popravki vodovoda kod Prače i Bistrice poveća kapacitet hidrocentrale. ! u kaloričnoi centrali je zabeleženo bolje iskorišćenje, kod manje potrošnje ulja i maziva. Tako je rentabilitet jednog kaloričnim putem proizvedenog. kilovatsata povećan za okrulgo 14%. Zanimljivi su podatci o podeli potrošnje: na privatne stanove otpada 35%, na industriju i režiju 20%, na poslovne prostorije 13.5%, 74 trakcije 12%, javna osvetljenja 80% a na razne 'Đottošače 2.5%. Od ukupne proizvodnje iskorišćeno je 5.55 miliona kilovatsati, dok je ostatak gubitak struje u transformatorima, akumulatorima i t. d.„ a gubitak u mreži iznosi 13.5%. Prema prošloj godini gubitak na struji smanjen je za preko 2.7%. Potrošnja

*) Za 1920. god. bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 22. novembra 1930. godine, broj 47, strana 213.