Народно благостање — додатак
326
trepfises industrielles et des travaux publiques). Ta se poduze= са vrlo lepo razvijaju o čemu služi kao dokaz povećanje glavnice prvoga poduzeća od 20 na 30 miliona dinara a kod drugoga od 4 na 6 miliona franaka.
Ovo je društvo jedna vrsta holdinga, 1 čuva u svom portifelju akcije poduzeća konserna Popovačka fabnika cementa i Sićevački ugljeni rudnici pripadaju konsernu Francusko-srpske banke i stoje pod neposreddnim patronatom poslednje, ali ipak zato ona ima vrlo malo
njihovih akcija iz prostog razloga što Francuzi smatraju s puno.
razloga, da jedna mobiHjarna banka, koja radi sa depozitima, ima za zadatak da finansira putem kratkoročnih kredita razna poduzeća, a za sve druge vrste Hinansiskih tranzakcija stvaraju su druge vrste finansijskih institucija, pozvane да osnivaju poduzeća i drže njihove akcije. To su tako zvani holdinzi.
Tako imamo pojavu da Francusko-srpska banka pokazuje u svom portfelju u aktivi učešća za samo 6,7 miliona franaka. Ona se drži strogo pravila da obavlia komercijalne poslove t.i. da daje kredite pomoću eskonta i tekućih računa.
_ Pada u oči da su nepokretnosti ı inventar pali od 6 i po na 4.7 miliona franaka. To dolazi otuda što je Uprava prodala једап део svojih nepokretnosti, dobivši od banaka, koje je patroniziraju, mogućnost da u njihovim lokalima održava ekspoziture za obavljanje svog posla odnosno za pretstavljanje njezine firme u inostranstvu. | ( разум пета velikih promena. Glavnhica je ostala 20 miliona franaka, tekući računi i ulozi su opali od 142 na 138,4 miliona franaka, saobrazno smanjenju volumena poslova.
Bruto dobit, pokazuje veliki porast prema prethodnoj 50dini: 1,91 miliona franaka prema 0,64. Rezervnom fondu dato је 65 hiljada franaka, a preneseno je na nov račun 851.000 franaka. 1929. godine mije deljena dividenda, već je preneseno u 1930. godinu 615.000 franaka. Ove godine se deli 5% dividenda, a mogla bi se podeliti i 9%. Svi su izgledi da banka sprema rezervu za stabilizaciju dividende, Која će iznositi najmanje 6%.
Dobro su poznati principi konzervativni i predostrožni u vođenju bankarskog posla u Francuskoj. Više je no sigurno da bilans sadrži obilne tihe rezerve, jer Francuz nema spokojstva dok nema fihe rezerve. |
Francusko-srpska banka je francuski zavod koji pored slavnog sedišta u Parizu ima filijale u Londonu i Solunu i pet u našoj zemlji: Beograd, Skoplje, Bitolj, Niš, Kosovska Mitrovica. Banka obavlja naravno bankarske poslove i u svom sedištu u Parizu, ali težište poslova pada na Jugoslaviju. Jer sama Tazlika u kamatnoj stopi dovoljan je razlog: da se najveći deo poslova obavi u našoj zemlji.
Kreditni potencijal Francusko-srpske banke je neograni-
čen s obzirom na bogatstvo kapitala u Francuskoj i na snagu
njegovih glavnih akcionara.
Koncern Francusko-srpske banke učestvuje sa preko sto | miliona dinara u kreditu Monopolskoj upravi za finansiranje: duvanske berbe. Francusko-srpska banka je morala zadržati za;
se jedan deo ,koji je verovatno pod eskontom.
ПРВО ХРВАТСКО-СЛАВОНСКО Д. Д. ЗА ' ИНДУСТРИЈУ ШЕЋЕРА У ОСИЈЕКУ.
Биланса Првог хрватско-славонског д. д. за стрију шећера у Осијеку за прошлу годину одваја се од биланса осталих фабрика шећера. Док Велико-бечкеречка фа-
брика шећера за прошлу пословну годину изказује исти по-
словни резултат као и за 1929 годину, а фабрика шећера
„Бачка“
прошлу годину мањи добитак но у претпрошлој. Доследно
томе је и дивиденда, која је већ три године износила 28
динара, редуцирана на 21 динар по акцији. У извештају за прошлу годину, равнатељство се
осврће на хиперпродукцију шећера, која је неповољно де-
Етапсизко-5грзке ђапке. |
инду-,
чак и знатан пораст добитка, Прво хрватско-сла-, вонско д. д. за индустрију шећера у Осијеку изказује за.
ловала на цене светског тржишта. Многе фабрике на кугли земаљској су морале редуцирати или чак и сасвим обуставити рад. Те лоше прилике морале су, по мишљењу равнатељства утицати и на индустрију шећера у нашој земљи па и на пословање саме осијечке шећеране.
Изгледа нам да је Осјечка шећерана и прошле године, с обзиром на уговоре које је направила, била приморана да преузме више репе него што одговара њеној квоти шећера у нашој држави и да је била приморана да вишак извози. А извоз је скопчан са губитком. Равнатељство само спомиње да је услед обилних киша у јесени прошле године, репа тако богато родила, да је приход био већи него ма које године после рекордне 1924 године. Осјечка шећерана преузела је репе последњих 5 година :
1926/27 602.853 q 1027/28 607.247 q 1928/29 941.839 а 1929/30 1.134.360 а. 1930/31 _ 1.093.360 а
Како видимо количина прузете репе много је зећа него што је био случај пре 3—4 године. Услед тога ипо није дошло до редукције у продукцији шећера (она износи у кампањи 1930/31 1.187 вагона према 1.185. вагона у кампањи 1929/30) морало је подузеће вишкове да извози. Да је аналогно другим шећеранама радикално снизило површину
засејане репе, дотично да прошла година није била тако по-'
вољна у погледу рода репе, продукција би била мања а го томе и пословни успех повољнији. Ове је године површина засејана репом за рачун Осјечке шећеране много мања него што је била прошле две године, тако да има изгледа, да ће у будуће пословни успех бити већи. Наша индустрија шећера налази се у најбољој позицији у оној години у којој продукција шећера тачно одговара консуму. Међутим клко је код сетве тешко предвидети количину репе која ће се добити као и њен задржај шећера и код највћег опреза може се лако догодити да је продукција већа или мања него што је консум. | l Равнатељство даље подвлачи, да је у туземном про мету прошле године дошло до извесног спуштања цене ше: ћера, као и неких нузпродуката. Ну тешко да би то снижење у туземству било узроком слабијем пословном успеху. Прошле године приступило се је и спуштању цене за ш=ћерну репу тако да снижење цене шећера стоји у вези са редукцијом продукционих трошкова. |
Биланси за последње 4 године који се завршавају са 31. мартом овако изгледају:
Актива 1028. · 1929. 1930. 1931.
у хиљадама динара
Благајна 51 124 369 108 Инвестиције 48.377 50.196 53.984 55.358 Залиха робе 21.390 37.002 44.353 — 43.526 |Дужници 29.375 39.990 35.963 33.670 Инвентар 1.923 2278 2.591 2.626 Материјал 2.186 1.359 4.877 952 Ефекти 12.386 7.391 7.807 8.145 Семена 4.247 3.786 4.217 2.465
Пасива :
Главница 30.800 30.800 90.800 '30.800 :| Резерве 45.851 46.389 46.861 47.071 Резерва валоризације 7.303 7.303 7.303 7.303 Резерва амортизације 8.000 11.982 14.447 16.944 Повериоци 23.044 38.815 48.390 41.707 Добитак 5.648 6.253 5.750 4:458 Укупна биланса 121.388 142.479 „154.510 148.393
Инвестиције су билансиране са 554 милиона динара или за 1.5 милиона динара више но 31. марта 1930. године. Ако. од инвестиција одбијемо амортизацију у износу од 17 милиона динара излази да су оне књижене са 38 милиона,
37