Народно благостање — додатак

Деоничка главница износи 30,8 милидна, разне резерве 54 милиона динара. Према томе достижу властита сретства 85 милиона динара или двоструко више од инвестиција. Ови подаци најбоље показују да је осјечка шећерана једно од наших финансијски најбоље фундираних подузећа. Повериоци су тек за пар милиона динара већи од дужника. Међутим роба претставља вредност од преко 40 милиона динара и то је покривено властитим обртним капиталом.

Залихе робе су две последње године знатно веће него што је то било раније. То показује на већу продукцију дотично на потешкоће око пласирања.

Повериоци су марта 1931. године за 7 милиона динара мањи од дужника концем марта 1930. године.

Чисти добитак је за преко милион динара мањи него што је био годину дана раније.

__ Рачун губитка и добитка овако изгледа :

Приходи : 1928. 1929. 1930. 1931. у хиљадама динара

Бруто добитак 63.665 81.070 82.293 74.548

Расходи : Трошкови продукције 48.894 65.166 66.636 60.610 Администрација 4.901 4.246 5.466 6.460 ilopes 1.754 955 1.876 1.248 Амортизација 2.158 3.982 2.466 2.496 Дубиози 387 465 —— ——

Номинала је деонице 175 динара. На загребачкој берзи котира ових дана око 230—240 динара. Према изказаним резервама (које износе БДА милиона код главнице од 30.8 милиона динара) курс акције морао би бити око 450 динара или скоро двоструко више. Разлог се тражи у чињеници да је много акција у Чехословачкој а тамо су све деонице индустрије шећера врло слабе. знатан број деоница шећерана вратио у отаџбину.

Чим се продукција буде регулирала према консуму, пословни ће успех осјечке шећеране бити много бољи него сада. i

„ДАЛМАЦИА“ Д. Д. ЗА ТВОРЕЊЕ ЦЕМЕНТА ПОРТЛАНД СУЧУРАЦ—СПЛИТ.

Г. Др. Томислав Булат објавио је прошле године

чланак под насловом „Криза цементне индустрије“, у коме.

је необично пластично изложио све тешкоће, у које је запала наша цементна индустрија, после дрвне најважнија извозна. Ми ћемо у афористичкој форми да репродуцирамо те главне карактеристике кризе цементне индустрије.

| Први узрок кризе лежи у огромном порасту продукције цемента у свету; од милион и по тона 1880 год. на 80 милиона 1929 год. Пораст долази у главном од проширења продукције вештачког цемента и од потребе фабрика да истерају што већи волумен послова због мале вредности цемента у опште. Други узрок је смањење потрошње услед ослабљене грађевне делатности у свету. Трећи узрок лежи у чињеници да је наш географски положај много неповољнији од онога Белгије, највеће светске извознице цемента. Јадранско море је једна врста саобраћајног бор-сокака. Мали је број паробродарских линија, које Јадранско море везује са осталим светом, а то је врло важно за индустрију це-

мента, која извози у 52 државе. Даља тешкоћа лежи у томе. што европске државе-извознице цемента стварају у својим

колонијама привилегисан положај својој роби. Даљи, узрок лежи у осуству трговинских веза са свим земљама, у које ми извозимо цемент, а то пак је последица осуства реципрочности у размени добара са тим земљама. Задњи узрок лежи у релативно још неразвијеном нашем поморском бродарству.

Кад човек баци површан поглед на све ове узроке, нехотице мора да се запита, како наша извозна цементна индустрија савлађује све те тешкоће,

милиона динара и смањење

Последње две године се је

227

Две cy нарочите карактеристике прошлогодишњег биланса „Далмацие“ д.д. за творење цемента Портланд У Каштел Сућурцу: пораст укупне суме билансе од 91 на 132 чистог добитка, готово на половину. Повећање укупне суме билансе долази у првом реду,

[од повећања иинвестиција. Оне су порасле у прошлој го'дини за 30 милиона динара. У току 1930. године и у првим

месецима ове године изведена · је техничка реорганизација

| фабрике. Радови су били таквог обима да је за неколико

месеца морао бити обустављен сав обрт. Тиме је фабрика подигнута на висину модерне технике, због ћега је данас и наша најмодерније уређена. творница цемента.

У најновије доба далматинске творнице цемента приступају фабрикацији бољих врсти цемента него што је то до сада био случај. Обични Портланд цемент има ту ману да се веома споро суши. – 0 3

Сировина из које се прави далматински цемент — природни лапорац — такве је квалитете да омогућује израду првокласног цемента. Тај. цемент има ту предност да се брзо веже пак се по томе радови могу брже изводити. То долази у обзир нарочито код радова у води, где је чврстоћа нарочито важна. _

Како је „Далмација“ са својом продукцијом упућена на извоз, рачуна да ће квалитетом своје продукције моћи да истисне конкуренцију. Прилике у земљама које повлаће наш цемент у последње време нису баш најповољније. А како је конкуренција веома оштра, можемо последњих неколико месеци да пласирамо много мање цемента него ра-

није. Да би се извоз довео на ранију висину и по могучности

повисио, за шта постоје сви предуслови, било је потребно да се проведе реорганизација продукције а нарочито у правцу усавршавања квалитета. |

Фабрикацијом бољих врсти цемента, у првом реду оних који се одликују. брзим везивањем, далматинске творнице а пре свега „Далмациа“ почеле су, да све то већи део своје производње пласирају у унутрашњости земље. Ма да Загреб има једну већу творницу цемента, ипак је у стању да консумира знатне количине далматинског цемента. У најновије време, далматински цемент појавио се јен у Београду. Водеће творнице су већ и у Београду отвориле своје продајне бирое. - и |

На снижење чистог добитка, као друге карактеристике прошлогодишњег биланса „Далмацие“ деловало је у

првом реду снижење продукције услед опште кризе у по-

трошачким државама као и обуставе продукције под крај године ради техничког уређења творнице. У још већој мери. пак је деловала чињеница, да су се, с обзиром на конкуренцију других творница, цене морале знатно снизити. Биланса за 4 последње године овако изгледа :

Актива : 1927. 1928. 1929. 1930. у хиљадама динара ·

Каменоломи и творница 48.418 53.578 60.282 92.095 Материјал 10.237 6.020 11.594 18.626 Продукти 3551 4.541 4.874 4.903 Дужници 22.054 1198... 11.851 12.673 Ефекти 2.583 2.580 2.582 2.682 Благајна 480 289 19 21

Пасива : Деоничка главница 6.500 6.500 6.500 6.500 Резерва 2.558 26.580 27.108 31.231 Амортизација 13.875... 17.008 20.206 23.528 Повериоци 39.096 22.312 34.860 68.063 Добитак 1.772) 2.074 2.136 1.148 Укупна биланса 87141 74.811 91.205 131.002

Инвестиције износе 92 милиона динара, Ако од инвестиција у ужем смислу рећи одбијемо