Народно благостање — додатак
=
PODGORIČKA BANKA — PODGORICA.*})
Privredne prilike u Crnoj Gori ni u prošloj godini nish pobolišane. Nevolje sa kojima imaju Crnogorci da se boji пе leže samo u ekonomskim pitanjima, već # u tome, što ima niz јамтћ radova koji su imiperativno polrebni.da bi se mogla роdići ekonomska radinost. Pre svega je tu pitanje izgradnje sa0braćajnih srefstava, drumova i železnica.
'Mi smo već jednom imali prilike da istaknemo da su Podgorica i Cetinje dva centra Zetske banovine, koje rivaliziraju o ekonomski i kulturni primat. То ве odrazuje i u bankar-
:stvif Crtie Gore. Ofia ima dva vodeća novčana zavoda: Podgo-
ričku banku u Podgorici i Crnogorsku banku u Cetinju. Prva je vođena centralistički, nema filijala i sav njezin posao je koncentrisan na Podgoricu, već punih 27 godina.
Uprkos teškim privrednim prilikama i uprkos naročitim, patriarhalnim prilikama koje daju {os i danas Crno| GOfi :pično obeležje, Podgorička je banka i u toku 1930. софте роstigla vrlo lepe rezultate rada. Bankarski posao кад и Стој Gori naročitu spremu i duboko poznavanje lokalnih prilika, to je činjenica, kojia se ne može dovoljno podvući.
Kako su se razvijali poslovi Podgoričke banke najboljč nam pokazuje upoređenje glavnih bilansnih pozicija za poslednje 4 godine. Dobijamo sledeću sliku:
Račun izravnanja.
Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. ı hiljadama dinara
Biagaina 2.873 2.013 3.076 2.226 Menice 9.563 11137 14.244 15.902 Dužnici 9.394 11.207 12.492 13.200 Nepokretnosti 1.072 1295 1.237 1.388 Hartiie od vrednosti 1.172 1.312 1.539 1.682 Nameštaj 138 135 129 147 Naplate, garancije i t. d. 21.802 25.682 34.879 38.032
Pasiva : Glavnica 3.815 · 4.690 5.189 5.419 Rezervni iondovi 1.035 1.445 1.824 2.149 Poverioci 9.331 6.387 6.421 5.391 Ulozi na štednju 10.289 12.206 17.096 19.559 Reeskont 1.568 1.678 1.359 1.187 Dobit 917 1.091 1115. | 1.056 Zbir aktive ili pasive 46.106 52.740 67.661 72.582
| Васиг сивика 1 вовика.
Rashodi Kamata 1.572 2.051 2.409 2.503 Plate i dodatci 415 467 498 590 Opšti troškovi _ 262 363 345 314 Porezi, takse ı osiguranja 337 464 37.9 ·408 Opisi | 38 85 328 124
Prihodi Кат. i prov. od menica 1.704 2.280 2.834 2.858 Kam. ! ргом. ро tek. tač. 1.695 1.761 1.881 1.818 Razni prihodi # provizije 211 349 316 327 Prihodi od hart. od vred. 9 68 38 54 Kursna razlika 191 = = Ен Zbir prihoda 3.819 4.524 5.066 5.056 Dividenda 19700 | 18102 161/ 15%
Karakteristika bančinog rada je znaino povećanje zbira bilansa, što pokazuje, da je povećan volumen poslova. Ima i drugih činjenica, koje to potvrđuju. Zbir bilansa iznosi krajem 1930. godine 72.58 miliona dinara; prema 1929. godini veći ie та. miliona „a prema 1927. godini čak i za 26.48 miliona db Glavnica, koja je ranije ,pre rata, iznosila 600 hiljada регрега, iznosi danas 6 miliona dinara; to nekako odgovara glavnici od pre rata; međutim ova glavnica nije još potDuno прјасепа. Kad je u 1926. godini bilo odlučeno povišenje od 3 na 6 miliona dinara, izrađen je naročiti višecodišnji plan, po kome se uplate imaju vršiti (i to ie dokaz teških privrednih prilika Crne Gore,
| =) Za 1929. god. bilans je analiziran u dodatku „Магодnog Blagostanja” od 3, avgusta 1930, god., br, 32, strana 140,
jer prema tenomcju i ugledu koji zavod uživa, morala bi za _ njega biti sitnica пас 3 miliona dinara za poptinjenje glavice). | Prema pomenutoni planu uplata vrši se postepeno; krajem 1927. godine iznosila je 3,8 miliona, 1928. g. 4.7 miliona, 1929. god. 5. 2 miliona, a 1930. god. 5.42 miliona dinara. Neverovatno saažno se dotiraju rezervni londovi. Oi dostižu danas već skoro 50% uplaćene glavnice; Za Vremće od poslednjih 3 godina povećane su za preko 100% tako da iznose sada 2.15 miliona dinara. |
Prema tome sopstvena sretstva iskazana Su (zajedno sa dobitkom za 1930. god.) na dan 31. decembra 1930. godine sa 8.52 miliona dinara. Glavni izvor bančinog obrtnog kapitala su ulozi na štednju. Prema prošloj godini porasli su za 2.5 miliona na 10.5G miliona dinara. U svome izveštaju uprava bančina konstatuje, da ima svega 036 ulagača; prema tome prosečni 'dlog iznosi 20.896 dinara, a to je jedan madasve povoljan i zdrav znak. Interesantna je konstatacija da su u toku poslednje 3 godine ulozi porasli za skoro: 100%, što ponova potviđuie naše već ranije izneseno mišljenje da {e smisao za lukra'tivno plasiranje ušteđevina kod Crnogoraca „uzelo vanredan polet u toku poslednjih godina.
Poverioci bančini, koji su se poslednje tri godine kretali na visini od oko 6.4 miliona, smanjeni su u toku 1930. god. za skoro milion dinara, na 5.35 miliona, Što ie učinjeno zbog znatnog priliva uloga na štednju. Treći izvor tuđih sretstava je геeskont, koji je prema ranijim godinama smanjen i iskazan sa 10 miliona dinara. Ukupna tuđa sretstva iznose dakle 26 miliona dinara; upoređeno sa sopstvenim sretstvima, rezultira međusobni odnos od 3 ka 1, a to najzdravije.
Aktiva bilansa objašnjava nam podelu plasmana. Кајviše je plasirano u menične kredite, naime 15.9 miliona, a 152 miliona dinara dato je dužnicima po tekućim računima. Prema ranijim godinama Obe Ove pozicije znatno Sl porasle. Iz po-
3 slednjeg godišnjeg bančinog izveštaja vadimo u pogledu datih
kredita vrlo zanimljive podatke. Tako vidimo da je 1929. god. bilo dato 3650 dužnicima 26.73 miliona dinara; prosečna visina ijednog kredita iznosila je dakle 7325 dinara. U 1930. godini tal ie odnos mnogo ромо ти; banka je povećala broj dužnika za 1039 па 4689; kako svi krediti dostižu 29.1 milion to je iznos prosečnog duga, bilo menično, bilo po tekućem računu 6.206 dinara. Bolja podela rizika ne može se zamisliti.
Povećan je takođe plasman u hartije od vrednosti, u nepokretnosti i nameštaj.
Iz računa gubitka i dobitka vidimo da je bruto dobit u 1930. godini jednaka onoj iz 1929. god. Odgovarajuće роуесаnom obimu poslova veći Su i prihodi od kamata ali i izdatci; lični rashodi i plate veći su prema prošloj godini za 100.000 dinara (iznose 590.000), dok su opšti troškovi smanjeni za 30 hiljada na 314.000. Porezi, takse i osiguranja zahtevali su veći rashod no 1929. godine, a olpisi su za preko polovinu manji.
Čista dobit iskazana је sa 1,055.884 dinara; podeljena је na sledeći način: 10% (105.000) dofirano je rezervnom fondu. 20.000 penzionom fondu, 14% kao tantijema, a za 782 hiljade kao dividenda akcionarima, što iznosi 45 dinara po ак= ciji ili 15%. wanijih godina Podgorička banka plaćala {e dividendu od 181/.%. 1929. софпе 161/ %, a OVE godine 15%. Prema kretanju čiste dobiti ova redukcija dividende nije bila potrebna. Ali ie ona učinjena saobrazno pogoršanju privrednih prilika, što smatramo za vrlo mudar potez.
U upravnom odboru Podgoričke banke su о. 5: Ргеsednik: Dr. Mitar Radulović; potpretsednik: Nešo K. Šćepović; Stevan Stojilović, Podgorica, Srdan Nenezić, Podgorica, Jako Lainović, Podgorica, Veliša Begović, Podgorica, Ilija Pejanović, Podgorica, Murat Alibalić, Podgorica, Mitar Radović, Podgorica, Milan A. Nenezić, Podgorica, Simo Marić, Kolašin, Mujo Sočica, Nikšić, Pero Vrbica, Cetinje (za Pensioni fond činovnika), a u nadzornom odboru: Prefsednik: Luka D. Velimitović, Savo |: Čubranović, Podgorica, Savo J. Radović, Podgorica, Stevan Raičković, Podgorica, Bečir O. Burazerović, Podgorica, Velimir
M. Marković, Podgorica.
/