Народно благостање — додатак

БЕОГРАД, 25. ЈУЛИ 1931.

датак „Народном Благостању“

БРОЈ 30

Beočinska Табика сетепја а. 4. — Веогтаа

Масишт Oil Company d. d. — Zagreb

„Славекс" д. д. за шумску индустрију — Загреб

Градска штедионица — Сплит Привредна банка — Шабац

BEOČINSKA FABRIKA CEMENTA A. D. — BEOČIN*)

Каа једпа fabrika cementa sa kapacitetom od oko 30.000 vagona godišnje proizvodnje, kao što je to slučaj kod Beočinske fabrike cementa, u 1930. godini proizvodi svega 13.000 vagona, onda je to dokaz, da našoj industriji cementa ne ide dobro. Na tu smo činjenicu već više puta ukazivali, a u uskoj je vezi sa opštom privrednom depresijom. Industrija cementa je danas postala glavni element građevinske industrije, koja se smafra barometrom privrede: opadanje građevinske delatnosti ukazuje na pogoršanje privrednih prilika.

зет foga postoji u industriji cementa |oš i drugi specijalni momenti, koji pogoršavaju situaciju. Naše dalmatinske fabrike cemenia bile su upućene skoro isključivo na izvoz, koji međutim u poslednjim godinama rapidno opada. Glavne smo razloge naveli prilikom analize jedne. dalmatinske fabrike cementa, u 26. broju „Narodnog Blagostanja” od 27. jula o. 9. Svi ti razlozi imali su za posledicu, da je dalmatinska industrija bila prinuđena fražiti nova {ržišta ili smanjiti proizvodnju. To je delimično i urađeno; istovremeno primećujemo, da se dalma-

tinski cement u sve većoj meri pojavljuje i na našem unutraš- |

njem {ržištu. Imali smo prilike zabeležiti, da je jedna veća fabrika iz Dalmacije pre kratko vreme osnovala čak i u Beogradu svoj prodajni biro i ako je Beograd do pre kratko vreme bio

domena fabrika cementa dunavskog bazena — Beočinske fab-

rike, njezine afilijacije Raljske fabrike i Popovačke fabrike cementa. Beočinska fabrika, osnovana pre rata u tadašnjoj Mađarskoj, na vodenom putu Dunava, bila je predestinirana za izvoz. Srbija, do austriskog carinskog rata, Rumunija, Bugarska i Turska bili su njezine mušterije. Posle svetskog rata su se prilike, vrlo brzo izmenile. Visoke carinske ograde, podizanje nacionalnih industrija i njihova zaštita, opadanje valuta i ku-

povne snage i t. d. imalo je za posledicu, da Beočinska fabrika, |

po svojoj prirodi upućena na inostranstvo, danas u opšte više ne izvozi. Takve su prilike tražile maksimum okretnosti i sposobnosti; da preduzeće nije bilo tako snažno fundirano i da nije raspolagalo, mogli bismo reći, neograničenim finansijskim srefstvima, teško da bi se moglo održati. Uprkos svih tih neprilika, Beočinska fabrika je i danas naš najveći proizvođač cementa. Da bi eliminirala konkurenciju, kupila je Raljsku fabriku cementa, preuzela majoritet akcija „Kroacije” fabrike cementa kod Zagreba i „Adriabauksit”, koje |e poslednje godine reorganizovala.

Domaća hiperprodukcija je zbog onemogućenog izvoza postala sve osetljivija. Ona je imala za posledicu, da je Beočinska fabrika poslednje dve godine snizila proizvodnju od 16.000

*) Za 1929. godinu bilans je analiziran u dodatku „Narodnog Blagostanja” od 23. avgusta 1930. godine, broj 34. strana 149, a za 1928. godinu u 24. broju od 20. jula 1929. godine, strana 391. o

vagona na 13 hiljada. Istovremeno je došlo do spuštanja cene, koje su prema 1928. god. smanjene za 15 do 20%. A to |e osetljiva razlika, koja je u toliko važnija, ako uzmemo u obzir, da produkcioni troškovi nisu smanjeni u istom obimu. "To se primećuje i iz računa gubitka i dobitka. Ovako nastale gubitke trebalo je nadoknaditi modernizacijom postrojenja i tehničkom racionalizacijom. Fabrika je napustila proizvodnju zastarelog romano-cementa i osim portlanda proizvodi tako zvani „зреста!cement”, kvalitativno mnogo finiji, koji postizava i skoro 20% bolie cene no portland-cement.

Pošto Beočin više ne izvozi, njegovi su glavni potrošači postali Beograd, Vojvodina, Srem i Banat, Bosna, Hrvatska. i Srbija. Srbiju i Južnu Srbiju snabdeva Raljska fabrika, a gornju Hrvatsku, Zagreb, i Slovenačku „Croatija” — tako da se konsern Beočina rasprostire po celoj našoj državi.

Ona ima u Čereviću svoj sopstveni ugljenokop, koji međutim sada ne eksploatiše, ali koji svakako pretstavlja lepu vrednost.

Rang koji zauzima Beočinska fabrika cementa u našoj domaćoj industriji najbolje nam tumaći sledeća tablica, u kojoj smo uporedili njezine аупе bilansne pozicije za poslednje četiri godine.

Račan izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Fabrika i nameštaj 63:426 68.354 . 69.169 70.215 Roba i material 7.063 1.069. 10:534. 10.290 Gotovina 540 91 169 265 Dužnici 42027 50.493 48.312 45.422 Efekti 7.483 7.483 1.565. 16.856 Разуа Glavnica 40.500 40.500 40.500 40.500 Rezervni fond 1.600 2.000 3.540 4.000 Poreska rezerva 250 250 250 250 Rezerva valorizacije 10.066 10.066 10.066 10.066 Specijalni rezervni fond 3.198 3.198 3.198 3.198 Potporni fond 2.279 3.112 4.026 5.709 Rezerva za зтапј. угед. 14652 19.000. 23113. 28.298 | Poverioci 30.365. 35.509 31.889 34.929 Razna pasiva 6.791 6.986 7.096 6.597 Čista dobit 9:96 | 11.009 |/:39% 9.779 Zbir bilanse 123.968 136.760 138.62! 146.350 Račun gubitka i dobitka. Rashodi Plate i troškovi 5.497 6.601 6.659 7.415 Кехегуа та зтапј. угед. 1.902 2.000 2.073 1.998 Porezi, takse i prirezi 2.397 3118 3126 3.093 Dubiozi 636 221 271 18 Čista dobit 92:86 11912: . 11.392 9.719