Народно благостање — додатак
260
Prihodi · 000 Prihod fabrikacije 19328 23.243 22362 20910 Prihodi od kamata 830 1.024 1.131 1174 Razni prihodi 2 15 358 107 251 рпода 20.296. - 24.459 ; 24.129. 22.364
Sve od 1927. godine glavnica je ostala nepromenjeno na 40.50 miliona dinara; do ovog se iznosa došlo prilikom valoriza-
cije investicija. Ranije je glavnica iznosila 13.5 miliona, pode-"
ljeno na 27.000 komada 2 500 dinara. Kad je 1927. о. izvršena valorizacija vrednosti investicija, dobiven je višak od 40.26 miliona dinara; od toga iznosa dodato je 27 miliona računu glavnice (nominalna akcija je prežigosana od 500 na 1500 dinara). Dalje je tom prilikom otvoren nov rezervni fond za kursnu razliku od 10.06 miliona dinara i specijalni rezervni fond od 3.20 miliona. Sem toga je 1927. godine osnovan i fond za poresku rezervu, u visini od 250 hiljada dinara. Ovi su fondovi poslednjih godina ostali nepromenjeni, a njihova ukupna vrednost iskazana je sa 13.01 miliona dinara.
Osim ovih naročitih fondova, razume se, Beočinska fabrika ima još i druge, koje svake godine u izdašnoj meri dotira, najviše iz postignute čiste dobiti. Tu je pre svega redovni rezervni fond, koji je ovakvim dotacijama porastao od 1.6 miliona u 1927. godini na 4' miliona u 1930. godini, drugi je činovnički
potporni fond, koji je povečan od 2.28 miliona na 5.7 miliona
dinara. Najvažniji je fond za smanjenje vrednosti, koji krajem 1930. godine dostiže 28.3 miliona dinara, pri tome treba napomenuti, da su svi fondovi iskazani bez dotacaja, koje su učinjene iz ovogodišnje čiste dobiti. Koliko pravilnu politiku predo-
strožnosti vodi uprava Tabrike, pokazuje činjenica, da je re-.
zerva za smanjnje vrednosti — dotacijama i amortizacijom udvostručena u toku poslednje tri godine.
Ako saberemo sve fabričine fondove onda dobijamo iznos (krajem 1930. godine) od 51.52 miliona; prema 1927. годин
· veći su za 19.47 miliona dinara. Ukupna sopstvena sretstva iz-
nose dakle krajem 1930. godine 92 miliona, a ako tome dodamo ioš i dobit od 9.78 miliona, onda dobijamo ogromnu cifru od 102 miliona dinara.
Poverioci su u poslednje vreme skoro nepromenjeni: od godine do godine variraju između 30 i 35 miliona dinata. To su po našem mišljenju krediti kojima se fabrika služi, ne Toliko za proces proizvodnje kao za finansiranje mušterija koje uzimaju cement na 3, 6 i 9 mesečni kredit.
Ukupna sretstva, kojima. fabrika raspolaže, iznose 146.35 miliona, a njihovu podelu pokazuje nam aktiva bilanse u svega pet pozicija: krajem 1930. godine iskazana su postrojenja, nepokretnosti, nameštaj i t. d. sa 70.21 miliona dinara; ako smanjimo ovaj za vrednost amorfizacionog fonda, onda dobijamo čistu vrednost investicija. sa oko 42 miliona dinara; ako imamo pri tome u vidu ogromna postrojenja i naprave fabrike, i uzmemo u obzir, da ima Beočinska fabrika svoj ugljeni majdan u Čereviću, sopstvenu fabriku vodeničnih kamena, da zaposluje preko 2.000 radnika i t. d., onda dolazimo do zaključka, da mora vrednost nepokretnosti i investicija Beočinske fabrike biti mnogo viša no što je iskazana u bilansu.
U ostalom, važna je konstatacija, da se preduzeće stalno obnavlja i modernizira; tako je od 1927. do 1930. godine povećana vrednost fabrike za punih 7 miliona i ako je u to doba otpisano preko računa gubitka i dobitka oko 8 miliona dinara, što znači, da su nove investicije poslednjih tri godina iznosile zamašnu sumu od 15 miliona dinara
Zalihe robe i inventara, koje su od 1928. ka 1929. godini povećane za 3.5 miliona, ostale su u 1930. godini opet bez promena. Uprava fabrike napominje u svome izveštaju, da |e DrOdaja u 1930. godini bila nešto manja od one u pretprošloj godini; ako pak bacimo pogled na kretanje iznosa dužnika, onda primećujemo, da su prema 1928. godini smanjeni za 5 miliona dinara, a u poslednjoj godini za 3 miliona. To može da se objasni samo činjenicom, da je cena robe smanjena, kao što smo Već napomenuli, za skoro 20%.
\
· Pozicija gotovina iskazana je sa svega 265. hiljada dinara, što je prema obimu. ostalih pozicija i suviše mala suma. Mi smo tlbeđeni, da raspolaže fabrika sa mnogo većom gotovinom odnosno sa većim odmah raspoloživim sretstvima; pošto u bilansi nema pozicije potraživanje kod novčanih zavoda, to Dretpostavljamo da se nalazi u poziciji „dužnici”. Interesanino je također napomenuti, da je pozicija efekti u prošloj godini porasla od:7.56 miliona na 16.86 miliona dinara; to su učešća Beočinske fabrike u drugim već pomenufim fabrikama cementa ali je ovde i jedan veći paket naših državnih hartija od vrednosti.
Vidimo dakle, da je finansiska strana preduzeća više no sjajna. Sva postrojenja i nepokretnosti, roba i material, efekti, i veliki deo dužnika pokriveni su sopstvenim sretstvima, i samo za finansiranje 2/3 dužnika, potrebna su joj strana sretstva.
Zbog smanjenja proizvodnje su prihodi od fabrikacije kao i bruto dobit manji no ranije dve godine. Čista dobit je iskazana sa 9.78 miliona dinara, a podeljena je na sledeći način: Na ime dividende je isplaćeno 14% (5.67 miliona dinara), 966 hiljada podeljeno je na ime fanfijeme, 500 hiljada dotirano je redovnom rezervnom fondu, koji time dostiže 4.5 miliona dinara, 1.9 miliona amortizacionom fondu, koji zajedno sa ovogodišnjim otpisom iznosi 30.2 miliona dinara, činovničkom potpotnom fondu 600 hiliada dinara a ostatak od 141 hiljadu prenet je na novi račun. Prema tome više no 1/3 dobiti dotirano je fabričnim fondovima.
U upravi Beočinske fabrike cementa nalaze se g.g.:
Pretsednik: Miloš Savčić; potpretsednik: Dr. Ferdinand Baumgarten; članovi: Geza Kovač, Josip Lukač, Dr. Vlada |. Marković, Đorđe Orenštajn, Dr. Emil Opler, Nastas Petrović, + Ignjat Rozenberg, Kosta L. Timotijević.
Nadzorni odbor: Mnlan Francuski, Dr. Elemer Оејег, Mihajlo Gutman, Dr. Alired Gardonj, H. A. Melamed, Franja Šlezinger, Žika Tajsić.
VACUUM OIL COMPANY d. d. — ZAGREB.
Između bilance Vacuum Oil Company od 31. decembra 1920. godine i onoga iz 1930. godine nema na prvi pogled gotovo nikakove razlike. Ukupna suma bilance je krajem 1929. godine iznosila 64.9 miliona dinara, a krajem 1930. godine 69.8 miliona dinara. Ni između pojedinih pozicija bilance za 1929. i 1930. godinu nema bitnih razlika.
Međutim leži bitna razlika u poslovnom uspehu. Bilanca za 1929. godinu svršila je sa dobitkom od 6 hiljada dinara. Kako ie u bilansu za 1928. godinu ostao gubitak ranijih godina od'1 miliona 477 hiljada. dinara, završava bilansa za 1929. godinu sa gubitkom od 1 miliona 471 hiljadu dinara.
Bilansa za 1930. godinu pokazuje dobit od 3 miliona 75 hiljada dinara. Kako je koncem 1929. godine ostao gubitak od 1 miliona 417 hiljada dinara, bilansirana je 1930. godina sa čistim dobitkom od 1 miliona i 604 hiljada dinara.
Do 1928. godine Vacuum Oil Company konstantno 15kazuje gubitak. Pojedinih godina čak i gubitaka od nekoliko miliona dinara. Godina 1928. je prva u kojoj se poslovanje nije SVIšilo sa gubitkom. A godina 1930. iskazuje jedan već pristojan čisti dobitak. Da nije bilo prenosa gubitka iz ranijih godina, taj bi dobitak omogućio i isplatu jedne primerne dividende. Dobitak od preko 3 miliona na deoničku glavnicu od 48 miliona dinara pokazuje rentabilitet od nešto preko 6%.
Poslovanje u prošloj godini izgleda da je bilo intenzivnije nego 1929. godine. To se vidi ne samo iz polučenog do-
'bitka, nego i po ciframa bilanse. Bilansa za 1929. godinu bila
je za nekih 28 miliona dinara manja od bilanse 1928. godine. Međutim je bilansa za prošlu godinu opet u porastu i to za 5 miliona dinara. To daje naslutiti intenzivnije poslovanje. Razvitak automobilizma, naročito autobusnog prometa uslovljava znatan konsum benzina. U najnovije vreme je situacija za Velika poduzeća utoliko pogoršana, Što se je pojavio veći broji
.