Народно благостање — додатак

Бима зна одбацити много више него у богатим крајевима Славоније и Војводине, где више преовладава потреба капитала за производњу. Градска штедионица Сплита, с 06зиром на велико поверење које она поновно ужива, успеће да се у релативно кратко време подигне међу водеће нов“ чане институције Далмације. |

У управном одбору се налазе:

Председник: Др. Јакша Рачић, лекар и начелник Града Сплита, Ерман Богић, посједник; Милан Губелић, рударски сатник, Др. Владе Матошић, адвокат; Јосип Пифевић, индустријалац; Мате Раднић, посједник; Лујо Рисмондо, трговац и поседник; Др. јосип Смодлака, министар у м.; Роко Стојанов, велики жупан у M., јозо Зелић, посједник. Равнатељство: Претседник: Роко Стојанов; Чланови: Ерман Богић, Др. Владе Матошић и Јосип Пијевић. · Пословни равнатељ: Марко Кунеј. Владин повереник: Инспектор Министарства унутрашњих послова Петар Бензон.

PRIVREDNA BANKA U ŠAPCU.

Privredna banka u Šapcu je jedna od naših najinteresantnijih provincijskih banaka; i ako neverovatno mlada — 0о5поvana je tek 1926. godine — ona je u to kratko doba od pet godina pokazala toliko ekspanzivnosti, da mora njezin polet i postignuti poslovni rezultat svakoga impresionirati.

Pri tome treba voditi računa i o teškim privrednim prilikama, u kojima je osnovana. Šabac od poslednjih godina i danas ne može se uporediti sa predratnim Šapcem. Sve su privredne prilike iz osnova izmenjene. To je isti slučaj kao i sa Beogradom. Ipak su se privrednici Šapca relativno brzo snašli i prilagodili novo nastalim prilikama, podnoseći pri tome i svoje žrtve. U prvim posleratnim godinama poslovi su se sjajno raZvijali. Žito i šljiva su dobro rodili i šabačka je privreda cvetala. Novca je bilo u izobilju i mnogobrojne šabačke banke pravile su sjaine poslove finansiranjem trgovaca izvoznika i prodajom polioprivrednih proizvoda za sopstven табип. Podmnje je Za šabac opio izvor bogatih prihooa.

Sa deflacionom krizom, oskudicom novca, opadanjem cena polioprivrednih proizvoda i 1. d. situacija brzo je izmenjena. Trgovci i banke pretrpeli su velike gubitke, došlo je do stečajeva, kojima nisu bile pošteđene ni state ugledne trgovačke kuće; banke su bile prinuđene, da smanje svoje angažmane i volumen poslova, da bi se па Тај način očuvale većih nesreća.

Кад је 1926. godine osnovana Privredna banka, osećali su se već svi znaci krize i verovatno je, da je to za nju bilo vrlo dobro; njezina se poslovna politika odmah prilagodila novini prilikama. U doba, kad primećujemo kod skoro svih šabačkih banaka znatno opadanje uložaka i potraživanja po tekućim računima, male dobitke pa čak i gubitke, vidimo kod Privredne banke normalan i zdrav razvoj.

'To nam najlepše pokazuje upoređenje njezinih glavnih bilansnih pozicija za poslednje četiri godine.

Račun izravnanja.

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Blagaina 45 136 232 580 Dužnici po tek. rač. 219 940 2.119 4.488 Menice 3.267 3.746 5.349 9.322 Zaimovi na zaloge 299 530 632 411 Hartije od vrednosti 68 287 393 931 Vrednost rez. fonda — 40 92 185 Kaucije 220 220 220 220 Lombard pšenice = — 942 Lombard oraha — — 329 Pšenica na ostavi = — 69 Nepokretnosti = — 166 149 Inventar 21 31 33 167

263

Lombard brašna _ == = 50 Garantna pisma — — == 98 Pasiva Glavnica 1.000 2.000 3.000 5.000 Rezervni fond 40 90 179 315 ·Poverioci po tek. rač. 894 1.192 1792 1.197 Ulozi na štednju 1.666 1.940 4.034 7.601 Reeskont kod Nar. banke — — — 1.210 Čista dobit za podelu 200 400 600 750 Zbir bilanse 4.142 5.932 11.233 16.618 Račun gubitka i dobitka. Rashodi "Troškovi 186 281 308 Kamata 167 261 595 Porezi i prirezi 123 163 258 Otpisi od nepokretnosti i inventara 4 3 35 Dotacije 94 141 183 Dobit za podelu 400 600 750 Prihodi Kamate 551 687 977 · Provizije 418 739 1117 Prihodi od hart. od vredn. — 21 25 Prihodi od nepokretnosti — 2 11 Zbir prihoda 975 1.450 2.129

Za vreme od poslednje tri godine bilansna |e suma učetverostručena, od 4.1 milion na 16.6 miliona dinara. Izgleda, kao da za banku privredna depresija ne postoji. Osnovana ie sa

skromnim sretstvima. Glavnica je još 1927. g. iznosila jedan mi-

lion dinara. A. u 1930. godini već 5 miliona; ona je naš jedini novčani zavod, iako malih dimenzija, koji je poslednje tri gOdine uzastopce povećavao glavnicu. To је rekord svoje Vrste. 1928. i 1920. godine povišenje iznosi po jedan milion dinara, a u 1930. godini dva miliona. Sve su emisije u najkraćem roku uplaćene — a još više: one su u istoj godini, u kojoj su izdate, učestvovale već i u čistoj dobiti. To, kao i tako brzo plasiranje novih akcija bilo je omogućeno jedino činjenicom, da su stari akcionari preuzeli nove emisije.

Istim tempom povećava se i rezervni fond. Od 40 hiljada u 1927. godini porastao je krajem 1930. godine na 315 hiljada dinara. Zajedno sa čistim doDitkom sopstvena sretstva iznose krajem 1930. godine 6.06 miliona dinara — prema 1.24. miliona u 1927. godini.

Još interesantnije je kretanje tuđih sretstava. Na prvomesto dolaze ulozi na štednju: iz gornje fablice primećujemo, da su porasli od 1.66 miliona u 1927. godini na 7.6 miliona u 1930. godini. Kad je u Šapcu kriza bila najteža, naime od 1928. ka 1929. godini, zbog nekoliko većih insolvencija procentualan je priliv uložaka kod Privredne banke najveći: za preko 100%.

|U toj se činjenici odrazuje poverenje koje banka uživa. To se

dalje drugčije ne da objasniti nego na taj način, da su se kod drugih novčanih zavoda ulozi podigli i preneli u Privrednu banku. U toj su godini ulozi porasli za 2.1 milion. U apsolutnim ciframa, njihov je porast u 1930. godini još veći, naime za 3.57 miliona. Ubeđeni smo da je tome u znatnoj meri pomoglo uvođenje sitne štednje kao i sistem ručnih kasica za štednju, koje se daju štedišama besplatno na raspoloženje. Bilo bi interesantno, kad bi banka saopštavala rezultat ove štednje. Poverioci po tekućim računima kreću se u čednim granicama; bili su u porastu sve do 1929. godine, kad su dostigli 1.73 miliona dinara; u 1930. godini smanjeni su za 535 hiljada dinara, a iznose onoliko 'kao i 1928. godine. U 1930. godini iskazan je prvi put i reeskontni kredit kod Narodne banke, u visini od 1.21 miliona dinara. Prema tome, ukupna tuđa sretstva iznose krajem 1930. godine 10 miliona dinara, prema 1.32 miliona krajem 1927. godine.

Odnos sopstvenih sretstava sa 6 miliona prema tuđim od 10 miliona je veoma povoljan.