Народно благостање — додатак

372

тако либералне према својим општинама у погледу -давања кредита, а и општинским управама не би конвенирало да штедионица својим суграђанима отворено показује колико износе дугови општине. То је од нарочите важности за оне градове, који су у претераној мери ангажовали своје општинске штедионице. Публицитет је у томе погледу један врло важан постулат сваке комуналне политике.

Суботичка штедионица па ни општина немају шта да крију својим суграђанима, јер је финансијска ситуација једне и друге врло повољна, прилике су потпуно сређене. А како је у управи штедионице дошло још и до личних промена, а нове метле добро чисте — то сматрамо, да постоје сви разлози за уносан напредак.

Биланс градске штедионице за последње четири године: даје следећу слику:

Рачун изравнања.

Актива, 1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара Готовина · 1.998 3.525 5.363 699 Менице 5.162 6.651 7.439 6.251 Девизе и валуте 147 201 138 212 Хартије од вредности 471 587 874 1.239 Дужници : Град Суботица 8.219 7.108 3.062 3.491 Градска плинара 2.123 3.246 4.272 5.507 Градска штампарија 1.292 1.379 1.258 1.342 за купљену земљу — 1.015 785 589 остали дужници 5.798 4.393 6.324 11.053 укупно 17.432 17.141 15.701 21.982 Зајмови на залоге 368 377 467 439 Намештај после отписа 59 262 236 215 Кауције и гаранције 1.239 2.169 1.049 683 Пасива. Резервни фонд 600 700 -' 850 1.000

Рез. фонд за курс.

. уз харт. од вред. 31 55 71 104

. Пензиони фонд 260 343 403 453 Улози : на књижице 18.176 18.466 22.524 23.706 недељне штедње _- а — 63 на кауционим књиж. — — — 683 по тек. рачунима 6.303 9.475 6.094 5.526 укупно 24.479 27.941 28.618 29.978 Разни приноси = — = 154 Прелазне позиције 56 13 92 109 Чиста добит 214 234 241 261 Збир“ пасиве · 26.881 31.518 31.326 32.061 Рачун губитка и добитка.

Расходи. Камата 1.550 1.568 1.610 1.706 Трошкови, порез и плате 753 798 1.053 1.202 Отпис од намештаја 9 — 26 24 Чиста добит 214 234 241 261

Приходи. Камата 1.863 1.792 2.089 2.042 Провизије 647 793 812 1.031 Виш. на курсу х.одвред. 16 14 31 121 Збир прихода 2.527 2.601 2.931 3.193

Градска штедионица располаже са 39 милиона динара укупних сретстава, од, чега је 30 милиона динара уложака, 1.56 милиона сопствених сретстава и фондова а 260 хиљада је чиста добит.

Сопствена сретства састављена су из резервног фонда

и фонда за курсну разлику хартија од вредности. Како 34 ове обавезе штедионице а нарочито за улошке јамчи општина, која је пре аграрне реформе била једна од најбогатијих у нашој држави, то штедионици сопствена сретства нису ни потребна. У колико их има она потичу из неподељене чисте добити, дотиране резервном фонду. Улози у висини од 29.98 милиона састављени су на следећи начин: 23.7 милиона је улог на штедњу; према 1928. години порасли су преко 5 милиона, а према 1929. за 1.2 милиона динара. Прилив је релативно слаб, ако га упоредимо са приликама код других комуналних установа; узрок лежи пре свега у аграрној кризи, која је у мало којој вароши толико осетљива као што ј6 то случај код Суботице. У половини 1930. године отпочела је штедионица и живу пропаганду у погледу прикуп-. љања ситне штедње; то је једна од главних задаћа комуналних штедионица, и ако често пута не доноси материјалних користи; у Суботици је наиме ситне недељне штедње де краја децембра 1930. године прикупљено свега 63 хиљаде динара ; то није много, али је за почетак ипак леп износ и управа штедионице добро ће урадити, ако ову акцију интензивно настави. На кауционим књижицама уложено је 683 хиљаде дин. Улози по текућим рачунима се све од 1928. године стално смањују, због пораста улога на штедњу а и због тога, што је општина последњих година знатно смањила своје дугове. _

Највећа позиција активе су дужници по текућим рачунима, са 21.9 милиона динара. Све три раније године. остале су некако непромењене, са 16 до 17 милиона динара, а 1930. године порасли су за 6.3 милиона динара. Град Су-. ботина дугује 3.5 милиона динара, према 8.2 милиона у. 1927. години; значи, да је своје дугове за четири године

смањио за 4.7 милиона динара. Међутим, градска се пли-

нара све јаче задужује, од 2.1 милиона у 1927. на 5.5 мидисва крајем 1930. године. Пошто изгледа, да ће општина у теку 1931. године примити већи износ на име отштете са аграрном реформом одузета земљишта, свакако ће се ови дугови у издашној мери смањити; ван сумње је, да штедионица плинари не би кредитирала 5.5 милиона, да за тај дуг не јамчи и сама општина. Градска штампарија, о којој смо обавештени да врло добро ради, задужена је крајем. 1630. године са 1.34 милиона; толико износе кредити и ранијих година. Позориште и биоскоп се у билансу не иска-. зују као дужници, а и у извештају се више не спомињу, , због чега сматрамо, да штедионица са њима не подржава | никаквих финансиских веза. Тако је и боље.. Кредити дати за куповину парцелисане земље постепено се ликвидирају. Од 1928. године, кад су износили нешто преко једног милиона, смањени су крајем 1930. године на 590 хиљада динара. и Менични су кредити крајем 1930. године смањени за 972 хиљаде динара а износе свега 6.52 милиона. То смањење долази отуда, што су ти кредити ревидирани према смањеној вреднсти заложених непокретности, због чега је тражена постепена отплата и пошто су обустављени реесконтне кредити. | Зајмови на залоге, које даје заложно одељење mre: дионице у 1930. години Па су мањи но раније (износе 440 хиљада динара) због пада. Вредности · заложних предмета. Залиха девиза и валута исказана је са 212 хиљада: динара ; намештај после отписа са 215 хиљада а сопствепе хартије од вредности порасле су са 365 'хиљада на: 1.24 милиона динара. Штедионица их је детаљно објавила: ту има 20 комада акција Друштва за ваздушни саобраћај, 9 комада обвезница јеврејске црквене општине у Суботици, 500 хиљада динара номинале акција Аграрне банке, 3715 обвезница 7% инвестиционог зајма по курсу од a 20 акција Народне банке по курсу од. 8200 526 износи 6.300) 555

1