Народно благостање — додатак

600 хиљада на непокретности а 200 на опрему. Сем инвестиција које су "извршене последње две године, све су покривене сопственим сретствима. Интересантно је кретање пози_ ције залихе: у 1928. години износиле су 7.86 милиона, у 1929. години 10.24 милиона а у 1930. години 8.86 милиона динара. У тој се позицији илустрира криза ове индустрије: вредност

сировина смањена је од 2.62 милиона-у 1928. години на 366:

хељада 1930. години, а вредност готовог канапа, који лежи непродат на лагеру повећана је од 4.19 милиона на 7.2 милиона. Ужарија мора да је имала бољу прођу пошто је њезина вредност од 1929. ка 1930. години смањена од 1.65 милиона. на 790 хиљада динара.

Дужници су у опадању — од 8.35 милиона у 1928.

години на-6.45 милиона у 1930. години, што је у вези са смањењем производње канапа.

е У рачуну губитка и добитка пада у очи да су смањен;

централни трошкови, амортизације, порези, трошкови радње

и трошкови материјала за производњу. Због преоријентације у производњи и повећања нове гране прераде јуте, порасли су у 1930. години издатци на наднице, за преко 1.3 милион.

| Бруто добит од ужарије и израде кудеље је према 1929. години подбацила — а од производње канапа — у којој позицији се показује добит од прерађене јуте — износа бруто добит 11.33 милиона; према ранијим годинама је већа за.2,3 милиона динара.

Чиста добит, која је још 1928. године износила 316 хиљада динара, пала је у 1929. години на 32 хиљаде динара. Предријентација у производњи је у 1930. години већ имала

дејство и на чисту добит, која се је попела на 194 хиљада

динара. Подељена је на следећи начин: редовном резервном фонду 10 хиљада динара, на нови рачун је пренето 4 хиљаде динара а 180 хиљада подељено је као 4% дивиденда, која се је могла исплатити једино на тај начин, да су се чланови управног одбора одрекли 5% тантијеме.

У управи се налазе :

| "Адамовић Стеван Д-р, пеликана: Ертл Јован Д-р, пословни управитељ; чланови: Хофбауер Никола Д-р, Оџаци; Илић Влада, Београд; Лалошевић Јован Д-р, Сомбор;

Моч Александар Д-р, Нови Сад; Поповић Бора, Београд; | Monopolska uprava u redu plaća. Poverioci su opali za milion i

Рауш Едуард, Оџаци; Шмит Ф. К., Осијек; Скултети Фрањо,

Оџаци; 'Тришлер Аладар Д-р, Оџаци; Водичка Карло, Оси-

јек. Надзорни одбор: Рауш Алфред, председник; чланови: Xaar Антун, Оџаци; Јурковић Драгутин, Вуковар; Коренеј Бела, Оџаци; Мирковић С. Димитрије, Београд; Капамаџијс Коста, Нови Сад.

|

|

. SMITH I MEVNIER, TVORNICA PAPIRA — SUŠAK

| Ugovor o nabavci cigaretnog papira kojeg je zaključila ova tvornica finih vrsta papira sa Upravom monopola već je u prošloj godini pokazao svoje delovanje. Dok se ranije poslovne godine završavale sa gubitkom, prošla je godina zaključena saj dobitkom od 111 hiljada dinara. Nu kako je koncem 1929. godine ostao gubitak od 246 hiljada dinara koji je bio prenesen no' novi račun, to se prošla godina ipik svršava sa gubitkom od 134 ћ аде dinara. Naime poslovni višak od 111 hiljada dinara bio je upofrebljen za otpis jednog dela gubitka ranijih godina. Ove godine izgleda da će biti otpisan i-ostatak gubitka tako, da će u dogledno vreme i Smith i Meynier biti u stanju da pristupi Ua dividende.

285

Da ugovor sa Monopolskom upravom ipak pretstavlja za fvornicu jedno veliko vrelo zarade vidi se iz poslovnog Tezulfata prošle godine. Kod glavnice od 15 miliona dinara i sume bilance od 55 miliona dinara, čisti dobitak iznosi samo nešto preko 100 hiljada. Kad bi dobitak bio i desetorostruki, ne bi se moglo govoriti o većoj zaradi. Međutim ugovor sa Monopolskom upravom osigurava poduzeću infenzivnij rad. To opet deluje na sniženje troškova produkcije. Tvornica Smith i Meynier nastoji, naime da zadovolji čitavu domaću tražnju za najflnijim vrstama papira, kao što je to svileni papir, papir za indigo i slično. Ako u tome uspe a to u mnogoj metri zavisi i o našoj ca– rinskoj politici, onda je prospiret poduzeća osiguran. U novom

trgovinskom ugovoru sa Austrijom naša industrija papira dobila ·

je jaču zaštitu.

Kod Smith i Meyhiea provode se još uvek znatne inve- |

sticije, kojima bi se poslovanje imalo racionalizirati, da bi izvesne svoje specialne produkte moglo baciti i na ı strana | žišta. SRL TO · Bilansa za '4 poslednje godine ovako izgleda: 0 1930.

Aktiva 1927. 1928. 1929. u hiljađama dinara

Tvornički uređaj 28.209 30.393 32.908 34.970 Zalihe robe i materijala 14.917 9.764 9.058 10.240 Dužnici 4.815 8.600 10.418 8.477 Efekti 723 870 1.439 1.239 Blagajna 103 101 122 119 Gubitak 129 226 246

Разјуа Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 Rezerve 313 313 313 313 Вететуа valorizacije 1750 „ „1.750. „ 1750. 1150 Poverioci 28.860 28.398 30.816 29.378 Fond amortizacije 2.975 4.495" 6.314 8.737 Ukupna bilansa 48.898 49.957 54.193 55.179.

1 prošle godine pokazuje ukupna bilansa porast. Investi-

cije su porasle za 2 miliona dinata. I zaliha robe i materijala |e u porastu. Dužnici su opali za 2 miliona dinara. To znači, da

po dinara. To je u vezi sa smanjenjem dužnika. Porast investicija pokriva se sa dotacijama fondu amortizacije.

! Investicije iznose 35 miliona dinara. Odbivši fond amortizacije ostaje neto vrednost od 26 miliona dinara. Glavnica iznosi 15 miliona. Zajedno sa rezervama 17 miliona din. Izgleda da bi bilo potrebno povišenje glavnice na 25 miliona dinara,

kako bi sve investicije bile pokriveme vlastitim sretstvima. Poverioci bi opali za 10 miliona, što: bi smanjilo izdatke na kamate. Profit bi bio mnogo veći. Kamati su u. prošloj godini iz~ ·

nosili 3.8 miliona dinara. Kad bi uspelo taj izdatak sniziti delimično redukcijom povetioca a delimično redukcijom kamatne stope, poduzeće bi odmah bilo u stanju da isplaćuje primernu dividendu. Ovako gotovo sav profit absorbiraju kamati za kredite:" - - 1

Amortizacija iznosi u prošloj godini 2.5 miliona dinara. Nekretnine tvornice preistavljaju znatnu vrednost, pošto se nalaze u centru Sušaka. Međutim se vidi da poduzeće nastoji da forsiranom amorfizacijom otpiše sve nove investicije tako da Tvornica, i ako mnogo modernija nego što je bila pre nekoliko godina danas preistavlja istu neto vrednost. Kroz sve ove godine amortizacija | uvek рокпуаја поме DO

Централа у ПРАГУ илијале

У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

АНГЛО. ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА «> MI JI IJ A JE Y БЕОГРАДУ |

Капитал Кч. 225,000.000 ——— Резерве Кч. И, 000,000 IL anpeca: AHTJIOBAHKA — Tex.: Пи 1981, 1982, 1983

| Иностранство: ЛОНДОН. БУКУРЕШТ — — и СОФИЈА — —

134 . |