Народно благостање — додатак

314

cima. Mi već imamo i prvu našu operetu snimljenu na nekoliko gramofonskih ploča. A vremenom će slediti i druga dela. Prednost onog poduzeća koje svoje aparate i svoje ploče izrađuje u zemlji i po tome ne plača carine tolika ie i toliko se oseća, da će vremenom prisiliti i druga poduzeća gramofonske struke koja se u većoj meri interesiraju za naše tržište da u samoj

zemlji pristupe fabrikaciji. Onda će međusobna konkurencija.

ravnih faktora u mnogome doprineti izboru repertoara dotično 'ume{nika 'koji ga izvađaju kao i samoj tehničkoj izvedbi. Malo Која grana industrijske delatnosti pokazala je u poslednje vreme toliki tehnički napredak kao gramoflonska. Međusobna konkuTencija velikih koncerna doprineće da ćemo i mi na našem nacionalnom repertoaru osetiti taj tehnički napredak.

Bilansa Edison-Bell-Penkale za 4 poslednje godine ovako izgleda:

1927. 1028.

Aktiva 1929. 1930. u hiljadama dinara Biagajna 69 193 165 258 'Menice 167 1.275 667 oba 2.694 5.052 11.343 12.469, Materijal 835 2.164 3.273 4.050 · Mašine 660 1.808 2.784 : 3.003

Matrice 282 928 2.990 4.286 Inventar 271 379 553 718 Osnivački troškovi 749 562 374 187 Đužnici 3.010 888 9.932 8.381

Pasiva Glavnica 150 2.000 2.000 2.000 Poverioci 8.353 9.601 29.759 35.576. "Tranzitorne stavke 59 42 43 73 Кеезкоп! 167 685 208 350. Dobitak 16 36 80 Ukupna bilansa 8.747 12.366 32.092 38.060

Znatan porast ukupne bilanse koncem 1928. godine na 1929. godinu opaža зе 1 za prošlu godinu iako u manjem tempu. Porast iznaša 6 miliona dinara. Sa ukupnom bilansom od skoro 40 miliona dinata Edison-Bell-Penkala spada u red naših, većih industrijskih poduzeća. Mi imamo relativno malen broj poduzeća akcionarskog fiipa koji izbacuju ukupnu bilansu od skoro 40 miliona dinara, kao što je to slučaj kod Edison-Bell-Penkala. Finansiranje jednog takvog poduzeća već je jedna ozbiljnija stvar. Gotovo sve pozicije aktive beleže porast prema bilansi 1929. godine. Mašine su porasle samo za nešto preko 200 hiliada. dinara. Mafrice, koje služe za izradu ploča za. preko milion dinara. Investicije u matrice isplaćuju se sukcesivno već prema kasnijoj fabrikaciji ploča. I materijal beleži porast od skoro milion. dinara. Gotova roba naprotiv preko milion dinara. I posle uvođenja carine. Edison-Bell-Penkala ostao, je kod starih cena kako za gramofone tako i za ploče. Poduzeća, koja uvoze aparate ı ploče odmah su, pristupila povišenju, cena, makar imala i znatna skladišta iz doba kad, carina nije, postojala. Time, što je disparitet između cena Edison-Bell-Penkala i poduzeća koja uvoze aparate i ploče postao veći, izgledi za. Edison-Bell-Penkala, za plasiranje svojih produkata mnogo su,povoliniji. Edison= | Bell-Penkala pristupio je povišenju cene ploča, za 4 dinara tek

pošto je Savska banovina uvela: frošarinu, na fabrikaciju gramo-.

fonskih, ploča.

Dužnici su opali za 1.5 miliona dinara. To je jedna, povolina konsfafaciia. Makar da se forsira produkcija i plasiranje.

robe, dužnici su manji. Znači da ie inkaso ipak povoljan. Osnivački iroškovi reducirani su, na, 187 hiliada. dinara. Toliko je iznosio poslednjih godina, otpis. Po. tome možemo, računati da će ta pozicija nestati koncem ove godine. U pasivi porasli su jedino poverioci. Od, 29.8 miliona na 35.6. miliona dinara. Syi porasti na aktivnoj sfrani bilanse bili su izvtšeni tuđim sredstvima. Nerazmer između vlastitih i po-

verenih sredstava, između investicija i vlastitog kapitala dosta .

је nepovoljan. Biće potrebno, da se prvom zgodnom prilikom | pristupi znatnom povišenju glavnice i time uspostaviti bolji odnos između jednih i drugih pozicija. Ukoliko naravno sva potrebna sredstva me sfavlia na raspoloženje engleska centrala.

Poslovni uspeh za prošlu godinu iznosio |e tek par sftotina dinara. Na veće poslovne uspehe trebaće čekati dok se poslovna i tehnička organizacija potpuno dovrši i dok izmenjene privredne prilike ne budu u znatnoj meri doprinele porastu konsuma aparata Kao i ploča.

KRUŠEVAČKA OKRUŽNA BANKA — KRUŠEVAC

Kruševačka okružna banka osnovana je 1912. godine sa glavnicom od 500.000 dinara. Brzo posle rata povišena је па milion dinara а u julu 1922. godine na dva miliona, koliko i danas iznosi. Glavnica je podeljena na 20.000 akcija a 100 dinara nominale.

Naše provincijske banke kao i one naših većih varoši u sve težoj meri osećaju privrednu· depresiju. Ni Kruševac ni njegova okolina nisu pošteđena. Seljak kao i zanatlija pate od nje ito u još težoj meri no industrija ili varoško stanovništvo. Kod ovih poslednjih su prihodi ostali manje više nepromenjeni dok su prihodi naših seljaka poslednjih godina stalno u opadanju. Kupovna snaga našeg poljoprivrednika neprekidno se smanjuje. Konjuktura je u zastoju a isto tako i privatno privredna inicilativa. Potpuno razumljivo je da taj zastoj osećaju pre svega i banke, u prvom redu provincijske. One su tako reći ma izvori, na mrtvoj straži. Prelistavajući godišnji izveštaj Kruševačke okružne banke za poslednje dve godine našli smo tipičnu analizu pogoršanja privredne situacije. Za rad u 1929. godini banka napominje da je kao posledica ekonomske krize bilo obavljeno relativno malo novih poslova, ali da su se održali stari. U 1930. godini kaže se da se je ekonomska kriza još |ače osećala no ranije zbog čega. je i tražnja za kreditom znatno bila | reducirana. U koliko se u prošloj godini jače osećao priliv So' tovine, objašnjava banka malim brojem poslova, usled opšte

privredne stagnacije a drugo, što je privrednik zahvaljujući malo Sadnii0i prošloj godini u okolini Kruševca novčano nešto bolje: | i odužio deo svojih dugovanja. U tome pogledu skoro bismo. mogli reći, da je Kruševac jedan interesantan. izuzetak.

Kruševačka okružna banka deli sudbinu svih srbijanskih | banaka osnovanih kratko pred Turski rat. Skoro čitavih 10 ! godina ona svoje poslovanje nije mogla normalno. da razgrana. | А to je bilo. za njezin razvoj od velike štete. Tek nekako: u 1922. | godini možemo da govorimo o. normalizaciji bankarskih poslova; drugim rečima to znači, da je Kruševačka okružna banka po| stojala već 10. godina a da nije mogla normalno da radi.

Ali se u posleratnim godinama, a naročito poslednjih pet godina volumen njezinih poslova brzo proširuje. Uprkos relativno male glavnice od 2 miliona dinara postaje ona u Vrlo kratko vreme jedna od naših važnijih provincijskih novčanih ustanova. To nam. pokazuje već i zbir njezine bilanse: krajem 1927. godine iznosio je svega nešto preko 20 miliona dinara a krajem 1930. godine veći je za preko polovinu, za 11 miliona dinara, a iznosi svega 31 milion. To ukazuje na vrlo lep i snažan polet.

Da bimo ovaj polet i u ciframa dokazali, sastavili smo u sledećoj. tablici upoređenje glavnih: bilansnih pozicija za роslednje četiri godine; dobijamo sledeću sliku:

Račun izravnania.

Nktiva 1927. 1928. 1929. 1930. | u hiljadama dinara Blagajna 378 1.274 942 414 Menice 10:067 11.935 10.076 9.021 Tekući računi _ 2222. 2.287 | 9.273 7.630. Zajmovi na zalog. hart. od vred. 485 681. 636 510 Vrednost rezervnog Топда 51 О 88 88 Hartije od vrednosti 537 543 543 1.030