Народно благостање — додатак

Nepokretnosti 300 290 265 633 Nameštaj 60 68 60 60 Kaucije, ostave i t. d. 6.321 10.345 12.550 11.584

Pasiva Glavnica 2.000 2.000 2.000 2.000 Fondovi 1.710 1.897... 2.090 2.186 Ulozi na štednju 0.011 11.850 12.624 14.768 Tekući računi — — 33 271 Poštanska štedionica 454 385 — Državna hipotekarna banka 39 32 — Dobit za podelu 200 200 300 200 Zbir aktive i pasive 20:418 26.874 31.335. 301072

Račun gubitka i dobitka.

Prihodi Kamati i provizije 931 932 931 1.049 Porezi i prirezi 597 236 246 289 "Troškovi 271 788 558 498 Otpisi 12 33 39 40 Dotacije 32 185 190 88 Dobit 215 309 423 274

Prihodi Kamate i provizije 1.929 2.218 2.278 2.073 Drugi prihodi 134 265 109 166 Zbir rashoda i prihoda 2.064 2.484 2.388 2.240 Dividenda 10% 10% 15% 10%

Kao što rekosmo glavnica iznosi sada 2 miliona dinara. Međutim banka ima vrlo snažne rezerve, koje krajem 1930. iznose skoro 2,1 milion dinara. Znači, da su rezerve za 105% veće od glavnice. Krajem 1927. godine, dakle pre tri godine, iznosili su fondovi još 1.65 miliona — znači, da su za poslednje Tri godine porasli za 450 hiljada dinara. Od tih fondova otpada na redovni rezervni fond 827 hiljada, na fond za podizanje ban-

čine zgrade G70 hiliada, za povećanje društvene glanice 500 hiliada, a na fond za sumnjiva potraživanja i kursnu razliku 90 hiljada dinara, ukupno dakle 2,087.700 dinara. Penzioni fond bančinih činovnika izkazan je sa 98.000 dinara. Prema tome iznose sopstvena sreistva bančina ukupno 4.18 miliona dinara. |

(Glavni izvor tuđih srefstava su ulozi na štednju. Kra-:; jem 1930. godine dostigli su rekordnu visinu od 14,77 miliona ı dinara. Krajem 1927. godine iznose 9,8 miliona; ovo nam иро-; ređenje pokazuje, da su ulozi porasli za poslednje tri godine , za skoro pet miliona dinara odnosno za jednu trećinu. To je za banku vrlo povoljna pojava, jer dokazuje, koliko poverenja uživa. Ulozi su porasli uprkos privredne depresije; to ne mogu biti iznosi formirani isključivo putem pojačane štednje. Smatramo da se razlog tog priliva ima pripisati tome, da je došlo do podizanja uloga kod drugih banaka, i da su se plasirali u Kruševačkoj okružnoj banci.

Drugi izvor tuđih sretstava su tekući računi. Oni su poslednje dve godine upravo minimalni. U koliko su u 1927. i 1928. godini bili veći, to je došlo zbog toga, što je u tim godinama Kruševačka okružna banka bila povukla kredite kod Državne hipotekarne banke i Poštanske štedionice u Beogradu, kojih роslednje dve godine više nema. Ukupni obrtni kapital Kruševačke okružne banke iznosi krajem 1930. godine 20 miliona dinara.

Podeljen je na sledeći način: Na menične kredite dato ie krajem 1930. godine 9.02 miliona. Ovaj je iznos najmanji za poslednje četiri godine, znači, da banka ove poslove rigorozno smanjuje; prema 1927. godini manji su za 1 milion dinara a prema 1928. godini manji je za 2,3 miliona dinara. Zajmovi po tekućim računima poslednje dve godine znatno su porasli. Dok su u 1927. i 1928. godini ostali skoro nepromenjeni sa 2,2 miliona, u 1929. godini porasli su na 5,3 miliona a u 1930. godini na 7,6 miliona dinara. Kod zajmova na zaloge hartija od vrednosti nema naročitih varijacija.. Krajem 1930. godine smanjene su prema 1928. i 1929., a iznose 510 hiljada dinara. Ti su zajmovi dati pre svega na državne hartije od vrednosti a naročito

na 2.5% rentu Ratne štete. Simptomatičan je porast sopstvenih

315

hartija od vrednosti; one su do 1930. godine skoro nepromenjeno iskazane sa 543 hiliade dinara. U 1930. godini njihov je iznos dupliran i zajedno sa hartijama od vrednosti, koje prefstavljaju vrednost bančinih Tondova, dostižu 1,1 milion dinara. I u nepokretnosti je 1930. godine Kruševačka okružna banka plasirala veći iznos no ranije, dok je iskazana vrednost bančinih nepokretnosti do kraja 1929. godine varirala oko 300 hiljada ona je u 1930. godini povećana na 633 hiljade dinara, kupovinom novih objekata.

Ako bacimo pogled na račun gubitka i dobitka, onda vidimo da je u poslednjoj godini uprkos povećanom volumenu poslova bruto dobit manja od onih poslednjih dve godina. Uprava bančina objašnjava tu činjenicu fime da je iražnja za kreditima bila manja i da su državne i samoupravne dažbine, poreze i kuluci nesrazmerno veliki, zbog čega su jako uticali na čistu zaradu. Podbacili su i prihodi od kamata kao i oni od provizija. Ukupno, oni su prema prošloj godini za preko 200 hiljada dinara manji, dok su razni prihodi manji no u 1927. i 1928. godini, ali ipak veći od onih u 1930. godini. U rashodima bančinim vidimo da su kamate koje su sve do 1927. godine bile nepromenjene sa 930. hiljada dinara u ovoj godini prešle 1,05 miliona. Poreza je međutim veća od ranijih godina. Naročito vredi podvući da su troškovi bančini znatno smanjeni. Oni se poslednjih godina neprekidno reduciraju; prema 1928. godini manji su za skoro 300 hiljada dinara a prema prošloj godini za 60 hiljada dinara. Oni iznose nešto manje od 500 hiljada a to kod zbira bilansa u visini od 31 miliona zbilja nije mnogo. Dotacije su ove godine za nešto preko polovinu manje od prošlogodišnjih, a iznose 90 hiljada dinara. Kao saldo svih tih pozicija rezultira čista dobit od 274 hiljade dinara; od toga otpada 74 hiljade kao tantijema bančinim časnicima a 200 hiljada podeljeno je akcionarima na ime 10% dividende.

Dividendna politika Kruševačke okružne banke vrlo je intresantna: 1927. i 1928. godine plaćena je diviđenda od 10%. U 1929. godini kad su mahom sve banke dividendu snizile, ona pak ju je povećala na 15%, što je u našem novčarstvu vrlo redak slučaj. U 1930. godini dividenda iznosi opet 10%.

U upravi se nalaze g. oz.: Pretsednik: Dim M. Protić; : potpretsednik: Milivoj M. Miljković; članovi: Ljubisav Mišić, · Мико V. Kovačević, Dragić Mićić, Bogdan Cvetković, Jovan

· Tica; a u Nadzornom odboru: pretsednik: Obren A. Babić,

| Milovan Moravac, Dušan Milošević.

СТАВБЕНА ДРУЖБА JL J. — J5yBJbAHA-*)

У саставу билансе Ставбене дружбе д. д. у Љубљани за 1930. годину, дошло је до битне промене. И то на боље. Дужници и повериоци исказани су сваки засебно а не као раније у једној цифри као „салдо конто-корента“. Тиме се добива сасвим друга слика о стању и развитку подузећа. (С обзиром на прилике које преживљујемо, апсолутно је потребно, да се тачно зна колико износе дужници а колико повериоци појединог подузећа. Унашањем у билансу само салда између потраживања и дуговања добија се веома често сасвим погрешна слика. Није свеједно да ли једно подузеће изказује дужнике са 30 милиона динара а повериоце са 40 или ако исказује салдо са 10 милиона динара. Јер салдо од 10 милиона добивамо и ако дужници износе само 10 милиона а повериоци 20 милиона. За просуђивање једне билансе апсолутно је потребно, да се тачно зна колико износе дужници. Дужнике морамо наиме увек третирати са извесном резервом, пошто се никада не зна колико је од њих постало дубиозно. Управо с обзиром на ризико који је скопчан са дужницима, апсолутно је потребно да се зна њихов тачин износ. А исто тако апсолутно је потребно да се за просуђивање просперитета подузећа тачно знају властита

#) За 1929. год. биланс је анализиран у додатку „Народног Благостања“ у бр. 44 од !. новембра 1930. год., стр. 193.