Народно благостање — додатак

303

mnogo većim kapacitetom. Do ove godine fabrika je prerađi-

vala dnevno oko 82 vagona repe. Novoizvišenom rekonsftruk-"

cijom garantovano je povećanje na 100 vagona dnevne prerade repe. U ovoj godini, kako cela obnova |oš nije bila izvršena, bilo je prerađeno dnevno 104.33 vagona. Prema tome fabrika može da preradi za vreme trajanja jedne. kampanje godišnje oko 11000 vagona repe bez trapljenja i da izradi oko 1200 vagona šećera, radeći 100 dana u godini, t. |. za vreme koje s se smatra kao normalno za naše klimatske prilike. _

U poslednjoj poslovnoj 1930/31. godini Čukarička fabrika šećera је preuzela od proizvođača 74.557.100 kg .šećerne repe i izradila 8,199.930 ка. šećera — bele robe —; pored toga dobiveno je 3.63 miliona kg. melase i 3,77 miliona kg. suvih rezanaca.

i'Melasa i režanci su vrlo važni nuzprodukti proizvodnje šećera. Usled niske cene suvih rezanaca prodaja je u zemlji bila znatno veća nego ranije. U 1930/31. godini je fabrika na Čukaiici prodala u našoj zemlji 1.99 miliona kg. rezanaca, dok je u 1929/30. godini prodato svega 399 hiljada kg. To je važno u pogledu podizanja stočarstva. Najveći deo rezanaca i melasa pak se izvozi u inostranstvo.

U narednoj tablici uporedili smo kretanje otkupne cene

repe kao i srednju prodajnu cenu gotovih proizvoda.

GB 8 Srednj a prodzjna сера 72 1 Ерт,

Ф Godina 5 "S 5 Šečer Kocke Melasa Rezanci

= 508 kristal i prah

у 6555 1927/23 26.29 12.886 14.306 1.268... 1.534 1928/29 24.71 12.106 13.507 1.452 , „1.536 1929/30 21.34 11.665 13.091 1.158 1.049 1930/31 21.45 10:715 12.441 0.700 0.585

Otkupna cena repe opadala je sve do 1929/30. godine. · U poslednjoj godini je pak bila na otkupnim stanicama veća za 20 para kod 100 kz. od cene plaćene u ranijoj godini i to uprkos tome, da је cena šećera, prema kojoj se određuje i otkupna cena repe, bila znatno niža nego u prošloj godini. Do ove godine fabrika je plaćala za repu vrednost od 3 kg. neoporeZovanog kristalnog šećera i davala besplatno seme za sejanje, a u ovoj godini data je vrednost od 4 kg. neoporezovanoz šećera, ali je naplaćivano seme za prvo sejanje. Pošto je za 100 kg. proizvedene repe seme koštalo oko 2.30 dinara, a vrednost iednog kilograma neoporezovano šećera bila je najmanje 5.25, onda to znači, da je Čukarička fabrika plaćala ove godine repu sa najmanje 2.95 dinara skuplje no. što je plaćala po prošlogodišnjoj ceni.

Račun izravnanja.

Aktiva 1926/27 1928/29 1929/30 197 u hiljadama dinara Gotovina: u blagajni 63 28 64 .108 Žiro račun kod ovd.: banaka 5.595 34076 24.375 18:626 Ukupno 5.658 34.104 24.439. 18.734 Dužnici: Min. fin. rač. viškova — = _ 9712 коти ел! ха šećer — 2.160 1.445 2.301 razni dužnici — 4 8.586 2.582 fabrični ekonomi 7.53 302 262 162 proizvođači repe Bi dužnici 1928/31. 19.452 2.673 2.710. 2.154 proizvođači repe dužnici 1931/31. = 16.498 12987 8.669 dužnici Min. pravde 172 1921/25. == 1.052 1,052 1.013 Ukupno 20.205 22.694 26.906 26:506 založni bonovi Min. fin. | kod Nar. banke 15.000 — — Vrednost rez. fonda — 1.250 2.500 6.946

Fabrikati 101 13816 22004 22650 Nepokretnosti i objekti: _ zemljište i zgrade 9:979 9.487 9.750 9:660 _ секир. та. игедај 9.558 8.385 8.210 7.650

Ukupno 101597 | 174872 17:960 |7:310 Pokretnosti (НО 6.243. 2502 27000

Разуа 5 :

· Obrtni MD OE = 41.740. 41.740. 41.740 Fondovi za obnovu 360 13:913. 16222 11328 Rezervni fond 754 1111 9.760 10.726 Specijalni fond · 1.877 8240 1080 1320 Poverioci:

Min. fin. dotacija · 29.000 8.000. 1229 12.205

Min. fin. trošarina 6.120. 12271 ~ 10:692 10977

poverioci privatni 12.768 3.183 1.688 1461

poverioci prenosni — 4.172 2.848 1.517

otpisi duž. Min. pravde — — 1.052 1013

šećer u komision „Belje” — — — LT

Ukupno 41.888 28226 28.559. 27.953 Tantijema — 2.502 2.049 1.445 Zbir bilanse 74.492 96.005 99.412 95.013 Čista dobit 18.361 25.020 · 20405, 16:050

Slika završnih računa veoma je interesantna. U pasivi pada u oči prva pozicija, naime obrtni kapital, koja tri poslednje godine iznosi nepromenjeno 41.74 miliona dinara. Pošto je državna imovina, fabrika nema sopstvene glaVnice; mesto toga postoji „obrini kapital”, koji je odmah prve dve godine formiran iz čiste dobiti. Ali to nije sav obrtni kapital fabrike on iznosi krajem juna 1931. godine oko 03.5 miliona i to: 41.74 miliona je Slavnica, 23.87 miliona fondovi, dok su poverioci iskazani sa 27.95 miliona dinara.

Međ poveriocima, najveći iznos pretstavlia potraživanje Ministarstva finansija, sa 12.2 miliona dinara. Međutim ovo je potraživanje naročite vrste. Toliko je odobreno Ministarstvu finansija odnosno državi na čistoj zaradi fabrike u prošloj godini. Na trošarini fabrika duguje državi 10.98 miliona, ali smatramo da se i ovo zaduženje ne može smatrati kao dug, pošto je u vezi sa opštim kreditiranjem trošarine, odnosno tehnikom naplaćivanja. U aktivi bilansa vidimo, da ima fabrika na žiro računu kod drugih banaka potraživanje od preko 18.5 miliona pa bi prema tome lako bila u stanju, da sve svoje dugove odmah isplati. Privatni poverioci, koji su još 1926/27. godine iznosili 12.77 miliona dinara, iznose u ovoj godini svega, još 1.46 miliona dinara.

Iz svega ovoga izlazi, da Državna Tabrika šećera Obale nema poverioca — niti dugova.

Fondovi fabrike su u ovoj godini, uprkos dotacija iz te= kuće poslovne godine (u visini od 2.41 milion dinara) za 3.2 miliona manji no prošle godine. Pre svega smanjen je fond za obnovu mašina što pokazuje, da je u ovoj godini nabavljeno novih postrojenja na račun fondova u iznosu od 5.6 miliona; da toga nije bilo, fondovi bi iznosili skoro 30 miliona dinara.

U aktivi pada u oči velika gotovina kojom fabrika raspolaže. Doduše ona je prema 192829. godini skoro za polovinu manja, ali iznosi još uvek 18,7 miliona dinara, što je za 1.5 miliona više no što su iskazane vrednosti svih fabričkih investicija.

Smanjenje gotovine potiče u glavnome od toga, što је fabrika dala Ministarstvu finansija po novome računu viškova jedan deosna upotrebu od skoro 10 miliona dinara kao akonto buduće dobiti. Prema prošloj.·« godini su dužnici, u koje treba ubrojiti ı dug Ministarstva finansija, ostali nepromenjeni sa 26,5 miliona dinara. Krediti dati sadiocima repe, kao avansi, iznose ove godine svega 10.8 miliona, prema 15.76 miliona u 1929/30. ı 19.2 miliona u 1928/!29. godini. To je u vezi sa smanjenjem površine zasađene repom. Dužnici, komitenti za šećer, nešto :su veći no u prošloj godini a iznose svega 2.3 miliona: dinara, To je