Народно благостање — додатак

minimalan iznos, ako uzmemo u obzir, da je u toku godine bilo komitentima predato robe u vrednosti od preko 100 miliona diпата. 140 ima svoj naročiti uzrok: u najviše slučajeva plaća se šećer unapred bez kredita. Vrednost rezervnog fonda, uložena u akcije Agrarne banke, porasla je u 1931. godini na 6.0 miliona dinara, zbog uplate poslednjih rata.

- Vrednost proizvedene robe na lageru, naime šećera, melase i rezanca iskazana je sa 22.6 miliona dinara, a prema prošloj godini ie ostala skoro nepromenjena.

|: Interesantno je pogledati koliki prihod daje državi fabrika šećera. Od irošarine, država je u poslednjo kampanji primila 50- miliona dinara, na ime poreze i prireze 5.85 miliona dinara а Као čistu dobit 12.2 miliona: ukupno dakle 68.5 miliona dinara ili okruglo 70 miliona. To svakako da nije mala stvar.

: Čista dobit fabrike šećera na Čukarici je za 4 miliona dinara manja no u prošloj godini, a iznosi svega 16 miliona: dinara. Uzroke smo nabrojali: manja proizvodnja, skuplje plačena repa,

· slabiji randman zbog lošije kvalitete repe, niže cene šećeru, melasi i rezancima (kod kojih je pad cena naročito veliki). Uprava fabrike je izračunala da je zbog tih promena u

cenama imala u posledinoj godini manje prihoda 9,2 miliona di-

nara, i da bi u slučaju nepromenjenih cena imala za 6 miliona dinšta veču dobit od sadašnje, odnosno 22 miliona; pošto је prošlogodišnja dobit iznosila 20 miliona dinara, ovogodišnja bi ie nadmašila za puna dva miliona. Ovo dokazuje da je fabrika u poslovnoj 1930/31. godini dobro radila i da je pokazala lep napredak. | Račuri gubitka i dobitka. . 1926/27 1928/29 1929/30 1930/31 : : u hiljadama dinara Rashodi

Održanje fabrike, plate i dr. 48.680 11.115 7.660 · 7.792 Porez i prirez = — 8.022 5.846 Otpisi 2.130 2452 2400 1.402 Ukupno — 18181. 15040 Podela čiste dobiti: | 4% nagrade upravi -— 1251 1.024 642 5% činovništvu — 1.291 1.024 803 5% rezervnom Tondu — 2.502 2.049 803 10%: fondu za obnovu __-_ _ 5001 4000 1606 ostatak Min. fin. odel. _ za budžet ______15.012 1229. 12205 | Čista dobit 18.361 25.020 „20.495. 16.059 Prihodi . Od proizvodnje 66:366 35.157. , 35.628, 27.373 Od kamata, provizija itd, 152 3.431 3.050 3.526 Zbir prihoda ili rashoda 66.518. 38.588 38.678: 31.100

Bruto prihodi su iznosili u 1930/31 godini 31.1 milion dinara; od toga otpada 3.5 miliona na prihode od kamata, provizije i t. d. a 27.57 miliona na prihod proizvodnje.

Rashodi su ove godine manji za 3 miliona od prošlogodišnjih (iznose 15 miliona); razlika je 16.06 miliona — što je čista dobit. 5

Podeljena je na sledeći način: 4% dato je upravi kao nagrada — 642. hiljade, 5% činovništvu -- 803 hiljade, 5% rezervnom fondu za amortizaciju — 1.6 miliona a ostatak, 12.2 miliona odobren je Ministarstvu finansija, odelenju za budžet kao čista dobit.

__ Ovih dana objavljen je zakon, koji donosi novo opterečenje za naše domaće fabrike šećera — pa i državne fabrike na.Čukarici. Trošarina je povećana 1.25 za kristal odnosno 1.50 коске а саппа smanjena za 0.25 za kristal odnosno 0.50 dinara za:kocku. Ukupno pogoršanje dosadašnjih uslova iznosi 1.50 odnosno 2 dinara za kristal i kocke. a cene se po istom zakonu ne smeju povečati za više od 1 dinara po Ко. ·

: i] upravi Državne fabrike na Čukarici se nalaze 9. 9:: Dr. Drag..Đ. Novaković, :pretsednik; Dr. T. Mirković, Marko. P. Cemović, Živ. C. Tajsić, Aleksandar Vuković. i

331

„SLAVONIJA” DRUŠTVO NA DIONICE ZA INDUSTRIJU DRVA U ZAGREBU.

Prilike u našoj industriji drveta pogoršavaju se. Svetska kriza ima za posledicu da je tražnja za drvetom, naročito. za boljim vrstama, znatno opala. Sa druge strane Poljska, a naro= čito Rusija, bacaju na tržište znatne količine drveta, ne оједаiući na cene. Kod takvih prilika nije nikakvo čudo što se danas za izvezeno drvo dadu polučiti tek dve trećine ranije cene. Produkcijoni troškovi ostali su u glavnom jednaki. Ni u kome slučaju nisu snizeni u razmeri opadanja сепе. Usled toga drvna industrija nalazi se u teškoj krizi. Na domaćem tržištu su usled jake konkurencije pojedinih poduzeća prilike po mogućnosti {još nepovoljnije nego što je kod izvoza.

Bilans za prošlu poslovnu godinu većine naših šumskih poduzeća iskazuju gubitke. Tu i tamo koje poduzeće iz razloga prestiža držalo je da i za prošlu godinu mora iskazati. dobitak, upotrebljavajući rezerve ranijih godina. Međutim za ovu gOdinu, toga neće biti. |

U najnovije vreme situacija se je kod šumske industrije u toliko pogoršala što je Francuska, koja povlači znatne koli čine našeg drveta, u prvom redu hrastovine, zaključila, ба uvoz drveta kontingenftira. Naš kontingent tako je odmeren, da je sa onim što smo izvezli prvih meseci ove godine već isčrpen. Po tome Francuska za neko vreme ne bi došla u obzir za plasiranje našeg drveta. A ni kasnije perspektive ne bi bile povoljne. Poduzeti su koraci da se naš kontingent poveća. Međutim kako. to traži i Poljska, i kako Francuska ide za time da redukcijom izvoza popravi svoj trgovinski bilans, teško je verovati da ćemo u tome uspeti. |

Jedina je svetla tačka da je zadnjih meseci kod šumske | industrije došlo do karteliranja. Ovaj kartel ne samo što će gle-

dati da regulira cenu kod izvoza nego će regulirati i cene u unutrašnjem prometu. Naročito ako mu uspe da regulira ı cene kod licitacija šumskih kompleksa.

Bilansa za 4 poslednje godine ovako izgleda:

Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. | : u hiljadama dinara Gotovina 322 272 356 324" Zgrade Zagreb-Brod 2.280 2.280 2.280 2.280 Strojevi tvornice 21.395 21.395 21.010 21.010 Inventar 859 859 859 859 Vlast. Čakovac 1.500 1.113 1.211 1.191 · Efekti 10.602 1.992 6.422 653 Dužnici: 32.745

afilirana poduzeća 18.140 19.439 19.428 šumski poslovi 6.000 11.421 6.834 razni dužnicči 24.132 19.365 17.415 Roba 62.365 47.150 75.306 65.260 Gubitak 35.183 — — 1.406 Pasiva Glavnica 36.000 6.000 30.000 30.000 Rezerva 5.131 — = = Amortizacija 7.911 9.164 9.164 9.164 Prihvati 31.886 61.596 91.600 84.923 Poverioci 100.670 46.613 18.374 = Ukupna bilansa 183.381. 125.232 | 15,.125 1926:096 U formalnom pogledu bilansa za 1930. godinu razlikuje se od bilansa ranijih godina u dva pravca. Dok je ranijih godina bila specifirana u pogledu dužnika na: aliliyana poduzeća, šume= ske poslove i razne dužnike, za prošlu godinu svi su dužnici iskazani u jednom iznosu. Kod pasive ranijih godina imali smo pored prihvata i poverioce. Za prošlu godinu sve su obaveze iskazane kao prihvati tako da poverioci nisu posebno iskazani. Ukupna bilansa. je prošle godine opala za 25 miliona dinara. Ona je za 55 miliona dinara manja nego pred 4 godine. Investicije su iskazane sa istim iznosom Као 1 1929. соdine. Budući da je i račun amortizacije iskazan sa istim iznosonl kao i pre godinu dana, to znači, da se prošle godine nisu vršili:

nikakvi otpisi, To bi još povećalo iskazani gubitak.