Народно благостање — додатак

233

Dužnici su iskazani sa 32.7 miliona dinara. Godine 1920. dužnici su iznosili ukupno 43.6 miliona. dinara. Sniženi su za preko 10 miliona dinara. Za deset miliona dinara snižena je i zaliha robe. To je u vezi sa prilikama industrije drveta. Slabije poslovanje i mnogo niže cene mora da se odraze i na bilansi, u prvom redu kod pozicija dužnici i roba.

Efekti su reducirani od 6.4 miliona na 0.7 Zona dinara. Sigurno je jedan veći paket akcija jednog od afiliranih poduzeća prešao na Praštedionicu da se tako i sa te strane rastereti bi- | lans „Slavonije”. |

U pasivi su prihvati iskazani sa 85 miliona prema 916 miliona 1929. godine. Međutim 1929. godine imali smo ı 184, miliona dinara poverioca kojih ove godme nema. Po tome su obaveze poduzeća reducirane za oko 25 miliona dinara. To od-. govara sniženju nekih pozicija u aktivi. Prihvati — донспо роverioci su refleks promena u pozicijama aktive.

Prošla godina zaključena je gubitkom od 1.4 miliona dinara. Račun gubitka i dobitka pokazuje sledeću sliku:

Prihodi 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara Prihod robe — 15.293 16.519 16.688 Rashodi Osiguranje 417 536 538 587 Porezi 743 470 407 524 Plate 4.633 5.121 5.858 5.939 Kamati 6.027 7.871 9.706 11.084 Amortizacija 653 — — Gubitak 22.738 — = 1.406 Dobitak |— 118 47 —

Prihod od robe ostao je na istoj visini kao i 1929. godine. Kriza je jače pritisla tek pod kraj godine, tako da su bruto .prihodi u bilansi za 1930. godinu dosta povoljni. Međutim kod rashoda nailazimo na znatno povećanje. Kamati su porasli za 1.4 miliona dinara. To je i delovalo da je bilans iskazan sa gubitkom od 1.4 miliona dinara. Interesantno je, da su obaveze smanjene i makar je prošle godine kamafnjak znatno popustio i da su izdaci na kamatama znatno veći.

U upravi se nalaze sledeća g. g.: Milivoj Crnadak, Dr. Branko Pliverić, Martin Pilar, Franjo Szabo, Makso Bosnić, Đuro Katušić, a u Nadzornom odboru: Marko Bauer, Celso Cavaljeri, Robert Lajbenirost i Dragutin Batušić,

ЈУГОСЛАВЕНСКА НАФТА Д. Д. — ЗАГРЕБ.

Југославенска нафта д. д. основана је у Загребу 1922 године и то као продајна организација ријечке рафинерије петролеја. Пре рата рафинерија на Ријеци главни део своје про– дукције пласирала је у крајеве, који су потпали под Југославију. Повлачењем држ. границе између Сушака и Ријеке, највећи део њеног подручја остао је у иноземству. Да .се сасвим не изгуби раније продајно подручје основана је Југославенска нафта д. д.

Према томе Југославенска нафта нити је имала у Југославији своју рафинерију нити велика складишта. Њена је задаћа била да повлачи петролеј и бензин из ријечке рафинерије и да га пласира у разне крајеве Југославије у првом реду тамо где је ријечка рафинерија и раније пласирала своје продукте. Велике инвестиције код Југославенске нафте нису биле потребне. Оне су се ограничиле у првом реду на амбалажу. |

Верменом ситуција за ријечку рафинерију и пласирање њених продуката у Југославији постајала је све неповољнија. Поред рафинерије у Броду, која је преузета по Зфапдага ОП Сотрапу, бивала је све већа, а концерн 5ће! подигао је у Цапрагу код Сиска једну велику рафинерију. Те две рафинерије биле су у стању да покрију главни део наших потреба на петролеју, бензину и техничким уљима. Кад је међутим пре две године пооштрена царинска заштита

на продукте који се прерађују у земљи, ситуација за речку

рафинерију била је неповољна. За поједине артикле увоз више није конвенирао.

Речка рафинерија морала је увидети. да се мора одрећи југословенског тржишта и да мора гледати како ће своју продукцију да пласира у самој земљи. Према томе за „њу ни Југословенска нафта није више имала нарочитог ин" тереса. [Тре извесног времена већина акција Југославенске

"нафте прешла је из руку ријечке рафинерије у руке Англо- |

југославенског петролејског друштва. За Англо-југославенско петролејско друштво, Југославенска нафта има то значење да преузимањем њеног контингента може боље упо„слити своју рафинерију у Цапрагу. Према томе јЈугосла_венска нафта данас је афилирано подузеће Англо-југосла"венског петролејског друштва. ' :

Биланса Југославенске нафте за 4 последње године · овако изгледа : :

1928. 1930,

Актива : 1927. 1929. у хиљадама динара _

Имобилија 1.3% „1306 :1:396. 1.358 Ембалажа 1.391 1.391 1.391 1.245 Мобиљар 239 217 215 200 Роба 439 915 1.044 Благајна 113 117 51 .Дужници 2186... 3.005. 4052 582. Губитак 1.477 1.454 1.344 1.112.

Џасива : и Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Веровници 4.244 5.498 1.401 1.496 Укупна биланса . 7244 8498 10401 „4406.

док Рачун губитка и добитка за те четири године овако изгледа :

Приходи : 1927. 1928. 1929. 1930.

у хиљадама динара | Приход 538 652 917 542 Губитак 1.477 1.545 1.344 1:12 Расходи : У Трошкови 590 630 807 311 Пренос губитка 1.425 1.477 1.454 1.344

Укупна биланса од 10,4 милиона динара у 1929 години пала је на 4,5 милиона у 1930 години. То већ показује неку врсту ликвидације. А кад се биланса погледа мало боље то се види јасно.

Имобилија и ембалажа Сжељезне бачве) остале су на истој висини одбивши уобичајни отпис. Међутим роба која јС концем 1929 билансирана са 1.044 хиљада динара прошле године уопште није изказана. Престало је довлачење робе из Ријеке а оно што. у контингенту Југонафте испоручи Англо-југославенско не иде преко билансе Југонафте. Дужници. који су концем 1929 године износили скоро 5 милиона динара, опали су на нешто преко милион динара. То је у вези јер робу добавља Англо-југославенско пак оно и фактурира. Потраживања од преко милион динара сигурно су још потраживања за раније лиферације кад су оне ишле за рачун речке рафинерије.

У вези са смањењем дужника и елиминирањем позиције роба смањени су повериоци од 7,4 милиона на 1,5 милиона динара. Кад се утерају и остале тражбине повериоци ће готово сасвим нестати.

И код рачуна губитка и добитка битне су промене. Приходи су опали од 917 на 542 хиљаде динара што указује на међутим уследилу редукцију пословања. Ну и трошкови су редуцирани од 807 на 311 хиљада динара. Сада је по- | требан знатно мањи чиновнички апарат.

Прошле године получен је услед знатног снижења из– датака добитак од 321 хиљада динара који је упола EH Ba) смањење губитака ранијих година, | 0. i.