Народно благостање — додатак

ПОЛИМСКА БАНКА У ПРИЈЕПОЉУ.

Полимска банка у Пријепољу основана је крајем 1925. године са главницом од 1 милиона динара; у 1927. години повишена је на 2 милиона а у 1930. години она је опет по вишена на три милиона динара. То је за једну малу младу провинцијску банку, која у инфлаторном полету првих послератних година није постојала и према томе није била “у стању да направи добитке и резерве — један врло леп полот.

Лимска долина — домена Полимске банке — није 7лромашна; она може постати један од наших прворазредчих воћарских и сточарских крајева. За једну обазриво вођену новчану установу има тамо много лепог посла.

Главни њезин посао био је есконтовање менице. Банка се трудила да се што већи број комитената корис:м њезиним кредитом због чега је нарочито гајила ситне кредите, избегавајући крупније менице. Ранијих година банка је основала филијале у Плевљима, а ове године основала је други филијал у Сјеници — важној сточној пијаци — што е најбољи доказ банчине експанзије.

Главне билансне позиције показују следећи развој:

Рачун изравнања.

Актива 10264. 1928 по 1929... 1930. n: у хиљадама динара Благајна 151 159 104 -- 402 · Менице · 1.301 3.504 4811 . 6.684 Тек, рач. код банака —— = — 8 Текући рачуни разни 80 699 766 936 Зајмови на залоге — 3 12 1 Привремени рачуни —— — 30 2 Хартије од вредности 7 19 42 612 Непокретности 14 42 48 48 Оставе, гаранције, кауције 443 1.840 1.857 1.821 Пасива | Главница 1.000 2.000 2.000 3.000 Фондови 31 130 163 251 Пенз. фонд чиновника 1 5 8 1 Улози по уложним књижицама — 1.209 2.412 2.468 Улози по стал. штед. 273 — 231 Есконт и реесконт 155 792 7128 1.990 Текући рачуни код банака — 55 2, 323 Чиста добит 51 182 360 320 Збир билансе 1.997 6.304 7.671 10.525 | Рачун губитка и добитка. Расходи Камате — — 326 665 Трошкови управе 107 175 235 303 Порез, прирез и таксе —— 102 103 162 Добит 57 182 360 320 Отписи — 3 12 === Приходи камате и провизије —— 456 1.029 1.409 од хартија од вред. —— о — 2 3 од непокретности | —— 5 4 7 Бруто приходи 164. 462 1.036 1.420 Пораст послова је очигледан. Крајем 1926. године,

прве нормалнога рада, билансна сума износи непуна 2 милиона динара; четири године доцније, крајем 1930. године, дна: је повећана на 10,5 милиона динара. То је свакако доказ: лепог напретка. И фондови се знатно дотирају. Крајем 1930. родине износе 272 хиљаде динара. Према томе износе сопствена сретства крајем 1930. године, заједно са добитком, 3.6 милиона. Знатан пораст је забележен код туђих сретстава. Према 1926. години она су порасла од 428 хиљада Ha 5.01 милион динара. Од тога отпада највише на улоге

333 |

на штедњу, који су 1930. године достигли 2.7 милиона динара (у 1926. години износили су 273 хиљаде динара). Највећи пораст уложака је забележен у 1928. и 1929. години, кад су се дуплирали. У 1930. години прилив уложака је успорен — повећани су за свега 200 хиљада динара. То је свакако једна општа појава; управа банчина томе још и додаје, да су се улози подизали ради куповине хартија од вредности — претпостављамо, да су то биле акције Привилеговане аграрне банке. За читав 1.26 милиона је у последњој години порастао есконт и реесконт. То су кредити нау ших главних новчаних завода као на пример Народне банке, Државне хипотекарне банке, Земаљске банке за Босну и Херцеговину у Сарајеву, Српске Централне привредне банке и Београдске задруге у Београду. Овакви повериоци доказ су, да је банка у добрим рукама и да уживају њезини управљачи оптимум поверења.

Укупни обртни капитал, у износу од 8.6 милиона пласиран је на следећи начин: далеко највећи део дат је на мевичне кредите, који крајем 1930. године износе 6.7 милиона динара. Према 1929. години већи су за скоро 2 милиона а према 1926. години за пуних 54 милиона динара. Да су сви ти кредити врло обазриво подељени види се из тога, што

|у рачуну губитка и добитка нема отписа сумњивих или про-

палих потраживања. Комитенти Полимске банке у Пријепољу сви су солвентни. Али је то и повољна последица примене банчиног принципа, да одобрава само мале кредите, који не премашају способност дужника. Такав се материјал увек може редисконтирати. Разни кредити по текућим рачунима износе 936 хиљада динара, а зајмови на залоге 11 хиљада. Интересантан је такође пораст сопствених хартија од вредности, које су у 1930. години повећане на 612 хиљада динара (у 1929. години су износили свега 42 хиљаде). Пораст потиче од куповине државних хартија од вредности, · које су у прошлој години давале лепу рендиту.

Бруто добит је, паралелно повећању послова, знатно већа но у ранијим годинама. Она износи 142 милиона динара односно скоро 50% главнице. Приходи од камата и провизија износе 1.4 милиона а расходи за камату свега 635; трошкови управе, плате, и т. д. износе 300 хиљада динара а пореза 162 хиљаде, укупно дакле 1. милион динара су банчини расходи. Из овога резултира чиста добит од 320 хиљада. Пошто су трошкови управе и порези нешто порасли, добит је за 40 хиљада динара мања но прошле године.

Подељена је на следећи начин: 10% је дотирано сталном резервном фонду — 32.000; 13% дато је као тантијема члановима оба одбора — 41.600 динара, 2% износи дотација пензионом фонду чиновника а 240 хиљада је остало за поделу акционарима. Пошто је главница повишена тек у 1930. години, те партиципира на дивиденди само главница од 2 милиона а то омогућава исплату 12% дивиденде односно 60 динара на 4000 акција.

У управи Полимске банке у Пријепољу налазе се следећа господа:

" Претседник Светомир ]Ј. Борисављевић, потпредседник Раде ]. Куртовић. Чланови: Др. Богослав Шилер, Ми- хајло ]. Борисављевић, Алекса Ристић, Лазар Цвијетић, JOBO Караџић, Владимир Обућина. Надзорни Одбор: Џретседник Ариф Скадрак. Чланови: Драгољуб Стојановић, Ђорђо Кубуровић, Ахмет Салихбеговић.

МИНЕРВА, НАКЛАДНА КЊИЖАРА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Ми смо у знатној мери упућени на литературу иноземства. Не само код белетристике него нарочито код знанствене литературе. |

Упоглед стране литературе ми смо највећим делом, угућени на немачку литературу. Нашем свету, од свих страних језика највише је познат немачки. То вреди нарочито за крајеве бивше Аустро-угарске. У источним крајевима знатно.