Народно благостање — додатак

„340

трификацији Савске бановине. Како продукција садашњих

двеју централа не би била довољна за покриће потреба чи-' таве бановине, загребачка градска централа дошла је на иде-

ју да у Бујавици подигне велику централу која би потребну енергију добивала из земног гаса. Постојао је и други пројекат, наиме да се гас из Бујавице доведе цевима у Загреб и да се добивање електричне енергије врши у загребачкој централи. У томе случају давала би Бујавица гас потребан за осветљење и грејање Загреба, односно за потребе његове индустрије. Удаљеност од Загреба до Бујавице износи нешто преко 100 километара што не би било много за довоз плина.

· Код пројекта електрификације Савске бановине игра внатну улогу Праштедиона као акционар „Уљаника", који опет је власник извора и уређења земног плина у Бујавици. По уговору који је склопљен између. „Уљаника“ односно Праштедионе и загребачке градске централе и који још има бити потврђен од градског заступништва, имала би се подићи у Бујавици велика централа. Трошак је предвиђен на око 50 милиона динара. Финансирање изградње централе " коју би градио град Загреб, огарантовала би Праштедиона. Она даје гас по једној фиксној цени и сноси ризик за случај, да залихе гаса буду изцрпљене пре уговореног времена. |

Лицитација за изградњу нове калоричке централе на гас већ је одржана и чим градско заступство одобри уговор који је већ склопљен, имало би се приступити подизању нове централе код Бујавице. Онда би се градио и далековод између Бујавице и Загреба. С обзиром да је већ склопљен. и потврђен уговор између Копривнице и загребачке

електричне централе у ствари електрификације Копривнике.

из загребачке централе је већ отпочето са радом око постављања далековода.

Кад проради нова централа у Бујавици, „Уљаник“ ће имати велики полет.

Билансе „Уљаника“ за 4 последње године овако из' гледају :

1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара

Актива | Благајна 27 43 32 54 Ефекти 1.250 1.250 1.250 1.999 Инвестиције и бушење 10.817 16.506 18.771 23.072 Дужници 1173. 252 170 353 Инвентар 49 49 49 50 Губитак 7471 716 811 820 Пасива

Главница 7.500 7.500 7.500 7.500 Повериоци 6.565 10.977 13.584 18.842 Акцепти — 400 — = Укупно 14.065 18.877 21.084 26.324

_ Збир билансе сваке се године повећава. Прошле године за преко 5 милиона динара. Инвестиције и радови око бушења износе већ 23 милиона динара. Они ће доћи до изражаја тек кад проради нова централа. Јер до сада није ни " било већег консумента за добивени гас. Услед тога ни пословни резултати нису могли бити повољни. Просперитет

подузећа зависиће од рада нове централе. Ако он буде пово- |

љан лако да то буде један од наших најлукративнијих подузећа. „MAPJAH” ПОМОРСКО-ИНДУСТРИЈСКО И ТЕХНИЧКО

ПОДУЗЕЋЕ ДД. У СПЛИТУ.

У нашој индустрији бродоградње настале су најновије време велике промене. Бродоградилиште у Краљевици је преузето од стране енглеског бродоградилишта „јаров“, са намером да га знатно прошири. Пре неколико месеци набав-

љен је и довучен у Краљевицу и један пливајући док, тако да ће се моћи вршити оправке и већих јединица.

У Сплиту су постојала два бродоградилишта. „Марјан“ је имао пливајући док средњих димензија тако да су се и у нашим водама могле вршити поправке и већих пароброда. Више није било потребно да се због мањих штета иде на Ријеку или Трст. Поред тога било је ту и мало бродоградилиште „југ“ које је било уређено за оправке иако није имало пливајући док. Нове јединице изграђивале су се само у мањим димензијама и то у првом реду једрењаче, цистерне и слично. Ни један нови пароброд до сада није изграђен на нашим бродоградилиштима. Па ни они обалне пловидбе. За нашу индустрију бродоградње интересирао се и француски капитал. У првом реду она бродоградилишта која , су вршила радове за нашу ратну морнарицу. Од тих је „Ateliers et chantiers de Ја Гоште“ које је изградило наше две подморнице, одлучило да активно учествује у нашој бродоградњи. У Београду је основано акционарско друштво под именом „Југословенско друштво за изградњу и оправку бродова“. Уместо да подиже сасвим ново бродоградилиште, оно је прво одлучило да покуша купити постојећа мања бродоградилишта и да их онда усаврши.

Први је дошао на ред „Марјан. Ово подузеће из неких нарочитих разлога није наишло на сусрет наших фактора. Оно је било искључено од државних лиферација а то је пак ударац за једно бродоградилиште. Услед тога пословање у последњим годинама није било повољно и завршавано је осетљивим губитком. С обзиром на такве прилике је управа „Марјана“ одлучила, да прода французима своје оделење који се бави бродоградњом, односно док. Касније се је м бродоградилиште „југ“ одлучило да сав свој уређај прода

Французима. „Југословенско друштво за израду и оправку

бродова" одједном дошло је у посед обеју наших бродоградилишта централног Приморја. Оно ће их сада спојити и про-

ширити, тако да има изгледа да ћемо скоро моћи видети

како се спушта у море први пароброд изграђен у нашој земљи.

Бродоградилиште „југ: закључило је ликвидацију. „Марјан“ не, јер оно поред бродоградилишта има и ливницу и творницу стројева. Ливница и творница стројева водиће. се и даље, пошто има повољних изгледа за просперитет.

Анализирајући прошле године билансу „Марјана“ ми смо закључили овом изреком „једно бродоградилиште на проширеној бази „Марјан-југ“ дало би се лепо остварити". Ето, није прошло ни годину дана и то је остварено. Само као француско подузеће.

Биланца „Марјана“ за 4 последње године овако изгледа :

1927 1928 1929 1930 у хиљадама динара

Актива Благајна 43 62 56 102 Дужници 734 _ 2059 731 639 Радње у току 152 158 109 44 Материјал 744 | 746, 57/43 „ 029 Индустријски инвентар 1.448. 1545. 2018 Док и докет 10.943 2360 2311. 2258 Непокретности 4413 4.328 4.306 Губитак : Пренос — 2455 5474 5940 Текуће године. 2.455 294 502 Отпис инвентара — 2.121 — = Пасива Главница 12.000. 12.000 12.000 12.000 Повериоци 2.975 4.687 3.695 4.265 Добитак · — — — 6