Народно благостање — додатак

родно

злагостању“

БЕОГРАЛ, 24 ОКТОБАР 1931.

“

Садржај:

Srpska kreditna banka i štedionica d. d. — Bela Crkva Хрватска индустрија катрана д. д. — Загреб _

Skopljanska izvozna banka — SHdopije

Д. д. за изградњу свратишта и купалишта — Загреб „Адрнабауксит", рударско и инљустријско д. д. — Загреб

____SRPSKA KREDITNA BANKA 1 ŠTEDIONICA D. D. — BELA СЕКУА. Bela Crkva i njena okolina su poslednjih godina bili iz-

Tloženi velikim medaćama. 90% njenog stanovništva se bavi vinograđarstvom, proizvodnjom kukuruza i pšenice i stočar-

stvom. Industrijske delatnosti skoro ni nema. Svil poslednjih.

godina bilo je nebroj vremenskih nepogoda. Vinograde i žito u okolini Bele Crkve je u 1930. godini grad tri puta potukao, zbog -čega je i prihod poljoprivrede podbacio. Pored ovakvih nesreća

došlo je i do zabrane stočnih pijaca i vašara za krupnu i SjHnu ; “stoku, Која је trajala punih pet meseci, od 30. avgusta 1929. :

"godine do 27. januara 1930. godine. Pri tome se duplo teško osećalo ubiranje zaostalih poreza za prošle godine.

Razumljivo je, da su ovakve prilike morale uticati i na ,

tok poslova novčanih zavoda. Pre svega na kretanje uloga na štednju. Pred nama leže izveštaji Srpske kreditne banke i šte“dionice d. d., koja je najvažniji novčani zavod Bele Crkve. U 1929. godini banka je zabeležila opadanje uloga na štednju, za punih 850 hiljada dinara. Međutim, u 1930. godini prilike se još росогзаје. :

Srpska kreditna banka i štedionica d. d. u Beloj Crkvi osnovana je 1903. godine, a kako već iz samog imena vidimo, bila je zamišljena kao ekonomski i finansijski oslon našeg življa iz Bele Crkve i okoline, zbog čega je njezina sudbina usko povezana sa političnom naših ljudi pod mađarskom upravom. Osnovna glavnica je bila. 200.000 kruna, a do 1920. godine po-

višena je na 1 milion kruna odnosno 250 hiljada dinara. Banka |

је u to doba pravila lepe poslove; zbog toga je 1923. godine glavnica povišena na 550 hiljada dinara pomoću nove emisije od 12 hiljada akcija 2 25 dinara. Iz rezervnih fondova uzeto je dalinih 550 hiljada i fime je glavnica povećana na 1,1 milion dinara, koliko i danas iznosi. Nominala akcije tom je prilikom prežigosana od 25 na 50 dinara a po dve akcije složene su u jednu novu, od 100 dinara.

Naredna tablica nam pokazuje kretanje glavnih bilansnih pozicija за poslednje tri godine. Dobijamo sledeću sliku:

Račun izravnania. Aktiva

1928. 1929. 1930. , u hiljadama dinara Blagajna 499 453 350 Na žiro kod Nar. banke i Pošt. šted. 9 112 131 Hartije od vrednosti 461 127 166 Dužnici: Hipotekarni zajmovi 167 140 106 Menice 6.560 9.205 па zaloge | 13 22. 1 _. po obligacijama i priv. rač, 1 44

ГОДИНА Ш

po tekućim računima 3.963 2.169 · 2.009

| __ulozi kod raznih banaka 34 103 120

| 10.738 11.683 10.031

Керокте този 170 · 170 168

Nameštaj i pribor 1 din. 1 din. 1 din.

Разјуг.

Glavnica ~ 1.100 1.100 1.100

Rezervni Iond 342 404 484 Tuđa sretstva: |

ulozi na štednju 8.234 7150 7.204

po tekućim računima 825 510 587

i Reeskont 799 2.241 1.926

Poverioci po tek. rač. 16 19 22

9.874 10.520 _ 9.739

Čista dobit 251 212 281

. Zbir bilansa 11.879 . 12.568 11.865

Prema ranijim napomenama o nevolji stanovništva, ne može nas iznenaditi, da je zbir bilanse, koji pretstavlja istovremeno i visinu obrtnog kapitala bančinog u 1930. godini manji no što je bio u 1929. godini. U toj godini smanjen ie za 700 hiljada na 11.87 miliona dinara, a toliko je iznosio i 1928. godine. Glavnica je poslednjih godina ostala nepromenjena, dok se rezerve snažno dotiraju — sa oko 80 hiljada godišnje.

Tuđa sre{stva, kojima banka raspolaže, potiču iz četiri izvora — ukupno iznose krajem 1930. godine 9,74 miliona a tolika su bila i 1928. godine. U 1929. godini imali smo povećanje za 700 hiljada, ali su u 1930. godini opet тапја, Као роsledica opadanja uloga. Na prvi pogled se primećuje, da ulozi sve tri godine opadaju; od 8,2 miliona krajem 1928. godine na 7,2 miliona u 1930. godini. U 1928. godini prema 1929. godini ima opadanje uložaka naročiti razlog: Srpska kreditna banka i štedionica morala je isplatiti Banatskom sirotinskom fondu 'ulog od 500 hiljada, zbog prenosa u Državnu hipotekarnu banku, a Oblasnom odboru podinavske oblasti 250 hiljada dinara za finansiranje tekućih oblasnih radova. Pošto je smanjenje uloga ipak manje od ovih dugova, to je u 1928. godini priliv u stvari bio veći no ranije. U 1929. godini utiče na odliv uložaka i upis akcija Privilegovane agrarne banke. Drugi izvor tuđih sretstava su ulozi po tekućim računima. Oni su prema 1928. godini također smanjeni, za 270 hiljada na 510 hiljada dinara, ali se u 1930. godini primećuje tendencija ka ponovnom povećanju porasli su na 590 hiljada dinara. Zbog odliva uloga banka je u 1920. godini u većoj meri iskoristila reeskontni kredit, koji je povećan od 800 hiljada na 2,24 miliona; pošto su u 1930. godini izvesni krediti likvidirani, reeskont je smanjen na 1,93. miliona

8.725 dinara. Pasivni tekući računi gotovo su beznačajni.

Ukupni obrtni kapital od skoro 12 miliona din. raspode-

— ljen je krajem 1930. godine na sledeće pozicije: najviše kredita