Народно благостање — додатак

344

· dato je na menice, koje su gruntovno obezbeđene; krajem 1930. godine iznose 8,72 miliona; najviše stanje dostigle su u 10920. godini, kad su prema 1928. godini porasle za 2.64 miliona na 9,2 miliona din. Krediti dati po tekućim računima, koji su iznosili krajem 1928. godine skoro 4 miliona, reducirani su u 1929. god. na 2,1 milion; toliko su iznosili i u 1930. godini. To. su krediti, pokriveni uknjižbom, menicama, robom i hartijama ·od vred„nosti. Banka učestvuje i u pecari konjaka a. d., Bela Crkva, koja ima glavnicu od 100 hiljada dinara, i koja je svojevremeno preuzela pecaru Srpske kreditne banke.

Hipotekarni krediti se u toku poslednjih godina također reduciraju — od 167 hiljada u 1928. godini na 106 hiljada krajem 1930. godine. Krediti na zaloge su u porastu, od 13 hiljada na 71 hiljadu, a također potraživanja kod novčanih zavoda, od 34 hiljade na 120 hiljada dinara.

Portfeli hartija. od vrednosti |e u 1929. godini smanjen za 334 hiljade dinara, a u 1930. godini ponovno je porastao na 166 hiljade, zbog kupovine akcija Privilegovane agrarne banke. Nepokretnosti bančine (dve kuće) bilansirane su sa 170 hiljada dinara, a nameštaj i pribor otpisan je i sećanja radi iskazan u bilansu sa 1 dinarom.

Račun gubitka i dobitka pruža sledeću sliku:

Račun gubitka i dobitka. u hiljadama dinara

Rashodi 1928. 1929. 1930. Kamata 805 859 788 Troškovi 253 242 285 Porezi 338 247 234 Čista dobit 251 212 281 Otpisi — 42 14

Prihodi Prenos dobiti 1 0.9 1 Kamata 916 1.053 1.085 Razni prihodi 729 599 507 Prihod od nepokretnosti — 10 10 Zbir prihoda ili rashoda 1.646 1.663 1.604

Izdatci na kamatama su u 1930. godini znatno smanjeni, pošto su tuđa sretstva u opadanju. Manji su također izdatci za poreze i prireze, dok su troškovi uprave i plate porasli za 40 hiljada na 285 hiljada dinara. Poslednje dve godine učinjeni i otpisi i to sumnjivih potraživanja (3 hiljade i 14 hiliada) i vrednosti efekata, za 38 hiljada dinara.

Bruto prihodi bančini variraju oko 1,6 miliona dinara, u poslednioj godini nešto su manji no ranije, zbog manjih po-

slova i sniženja kamatne stope. Ali pošto su rashodi manji no |

prošle godine, to je iskazana čista dobit ipak veća no prošle godine i iznosi 281 hiljadu dinara.

Родејјепа je na sledeći način:

Rezervnom fondu dofirano je 66 hiljada — čime dostiže 550 hiljada dinara odnosno 50% glavnice, Fondu za amortiza-

ciju zgrada 18 hiljada, Upravnom odboru 28 hiljada, Nadzornom ,

odboru 8 hilriada, pretsedniku uprave kao tantijema 5,6 hiljada, па ime dividende na 11 hiljada akcija po 14 dinara 154.000 dinara, a ostatak od 1.608 dinara prenet je na novi račun.

Celokupan obrt bančin po svim računima iznosio је ц 1930. godini 275.03 miliona dinara.

U upravi Srpske kreditne banke i štedionice d. d. u Beloj Crkvi nalaze se sledeća g. g.: Pretsednik: ljević, lekar; Nika Banić (1920), trgovac, Joca Putnik (1903),

trgovac, Svetislav Ristić (1907), trgovac, Mita Đorđević-Nan- .

čić (1903), trgovac, Dušan Pokorni (1905), apotekar, Sava Trpkov (1903), trgovac, Dr. Srefko Šinžar (1912), kr. javni beležnik, Milan Godomirov (1915), ekonom. U Nadzornom odboru se nalaze ge. g.: Prefsednik: Milan Stefanović (1926), umirovljeni škol. nadz.; Petar Ranković (1921), trgovac, Dr. Jovan Stojanov (1920), trgovac; Direktor: Živa Jankulov (1904).

Dr. Bogdan Radosav- [5

ХРВАТСКА ИНДУСТРИЈА КАТ РАНА Д. Д __Хрватска индустрија катрана уско је ве ]

гребачком градском плинаром. Код дестилације угљена ргди добијања гаса за осветљење, поред кокса има знатан број других отпадака. Прерада тих отпадака даје широко поље рада хемијској индустрији. На стотине разних производа добива се из тих остатака. Ту је у првом реду катран, хеји се добива у толикој количини да једна већа плинара- оморућује рад једној средњој творници катрана. Консум гаса у Загребу константно расте. Годишње за преко 10%. У свим FOвим зградама увађа се и гас. Модерно домаћинство не да се замислити без гаса. А и индустрија потребује велике количине. Према томе загребачка плинара пРРдукарае nehe количине катрана. | Хрватска индустрија катрана основана је године 1913. по бечкој индустрији катранских продуката. Дионичка главница износила је 200.000 круна. Године 1916. повишена је на 500.000 круна. Године 1920. на 2 милиона круна, а годину дана касније на 3 милиона круна. Године 1922. закључује се повишење на 10 милиона круна и претварање дионичке главнице у 2.5 милиона динара. Године 1924. дионичка је главница повишена од 2.5 на, 3 милиона динара.

Године 1928. приступи, се је валоризацији инвести„ција према прописима закона из год. 1926. Добивени износ „употребљен је за формирање резерве тако, да је дионичка "главвица и после валоризације остала на истом нивоу. |

Како је Хрватска индустрија катрана у првом реду упућена на Градску плинару која јој даје највећи део потребних полуфабриката, град је тражио извесно учествовање код тог подузећа. Један већи пакет акција Хрватске инду| Сстрије катрана преузела је Градска штедионица. Њезини |људи имају и пресудан утицајна рад и пословање Хрватске индустрије катрана и ако је главни интересент и даље бечка индустрија катранских продуката.

Биланса за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива 1927. г. 1928 г. 1929. г. 1030. E. Земљиште и зграде 1.421 4181 1.977 2.628 Благајна и ефекти 52 74 98 108 Дужници 2.523 3.669 3.116 2:469 Роба 3.906 3.409 4.224 3.693 Губитак 431 —— —== —

Пасива Главница 3.000 3.000. 3.000 3.000 Резерва 305 7715 Т 195 " Резерва валоризације —— 300 а 300 Беровници 4.854 5.169 4.781 4.393 Амортизација —— 2.231 —— Добитак SE 39 382 236 Укупна биланса 8.334 11.692 9.417 9.017

У биланси за 1928. г. видимо знатан пораст инвестиција и то од 1.4 на 4.2 милиона динара. То је услед валоризације инвестиција. Подједно се формирао у пасиви посебан "фонд од 2.3 милиона динара. Године 1929. амортизација ишчезава из билансе, али су зато и инвестиције билансиране са (2.2 милиона динара мање. За износ за који су инвестиције ва-

лоризиране касније су и отписане. У биланси за 1930. г. видимо да су инвестиције нсказане са 2.6 према 2 милиона концем 1929. Значи да су у прошлој години изведене нове инвестиције. С обзиром да на располагању стоји све то више полуфабриката постоји могућвост проширења фабрике. Гледе пласирања продукције нема већих потешкоћа будући да творница у многом погледу има монополни положај.

Дужници су и роба у биланси за годину 1980. исказани са мањим износима него године 1929. Како творница у