Народно благостање — додатак

многом погледу има изниман положај може за своје продукте тражити строге платежне. увјете, те нема већих потраживања. Јака грађеван делатност у западним деловима државе у прошлој години, омогућила је Хрватској индустрији катрана. да разне своје продукте повољно пласира. )

Веровници су последње три године у опадању што је у уској вези са опадањем дужника и залихе робе.

Година 1927. била је закључена губитком од 431 хиљаду динара. Године 1928. искаазан је добитак од 39 хиљада. Године 1929. добитак већ износи 382 хиљаде динара. Прошле године пословање је услед опште тенденције снижења

цена грађевног материјала добитак изосио само 236 хиљада динара. ' Рачун губитка и добитка пружа следећу слику: Губитак 1920 15 | ILO28 s. 1929. 5 1930. a; Отписи 255 308 335 326 Трошкови 1.286 1.276 1.487 1.818 Камати 405 348 370 313 Порез 478 208 191 340 Добитак Бруто добитак 2.258 2.182 2135 3.016

Бруто добитак за прошлу годину био је за 300 хиљада динара већи од бруто добитка године 1929. Међутим и трошкови су били за 250 хиљада динара већи, На каматима := издано око 50 хиљада динара мање. Да је успркос такова стања чисти добитак мањи, има се приписати чињеници да је на порезе издано 150 хиљада динара више него предпротле године.

Хрватска индустрија катрана продуцира материјал за изолирање, кровну љепенку из катрана, дрвни цемент, коломаз, средства за дезинфицирање, масти за стројеве, катранске дестилате и као специјалитет рубероид, специјална љепенка за покривање кровова.

SKOPLJANSKA IZVOZNA BANKA U SKOPLJU")

U 1930. godini je navršila Skopljanska izvozna banka desetu godinu rada. Ova je godina po razvoj bančin od velike važnosti: prvo kao jubilarna godina a drugo zbog izvesnih DOslovnih promena, izvršenih u toku ove godine. Kao najvažniju promenu ireba istaći likvidaciju bančinog učešća u električnoj industriji Južne Srbije.

Prilikom prošlogodišnje analize mi smo mapomenuli da je Skopljanska izvozna banka svojevremeno osnovala u Skoplju i Tetovu električne cenfrale, u ortakluku sa Leskovačkom cenfralnom bankom. Iz istih razloga obe su banke osnovale 1922. godine i Tetovsko industrijsko društvo a. d. u Tefovu, sa glavnicom od 10 miliona dinara, koje je preduzelo postojeće električne centrale i postrojenja, povećalo ih i fime postalo najveće električno preduzeće na našem Jugu. Međutim, poslednjih godina prilike su znatno promenjene, naročito kad se 1929. godine Leskovačka centralna banka dezinteresirala i svoj paket akcija prodala. Tome primeru je sledila i Skopljanska izvozna banka; Ona je to uradila i zbog toga što preduzeće već nekoliko godina nije davalo dividende. Ovom transakcijom banka je smanjila svoj Dortfelj efekata, ali je sa druge strane došla do znatne gotovine, koju je plasirala na žiro-račun kod Narodne banke i kao роtraživanje kod novčanih zavoda. Tek razvoj prilika u 1931. godini je pokazao koliko je ova prodaja bila opravdana.

I kretanje svih važnijih bilansnih pozicija potvrđuje, da je 1930. godina za Skopljansku izvoznu banku bila rekordna i

vrlo povoljna. Upoređenje sa ranijim godinama daje sledeću sliku:

*) Za 1929. godinu bilans је analizaran u dodatku „Na-

rodnog blagostanja” od 13. decembra 1930. godine, broj 50, strana 229.

345

Račun izravnanija.

' Aktiva 1927. 1928. 1929. 1930. u hiljadama dinara

Gotovina 228 349 707 617 Potraživanja kod novačnih zavoda 7 159 129 2.104 Menice 7.003 8.107. 9.143 7.159 Hartije od vrednosti — 2.398 2.447 337 Vrednost rezervnog fonda 66 70 70 66 Zaloge — 5 15 80 Nepokretnosti 930 1.322 1.174 800 Industrijska preduzeća 1.300 — — Razni dužnici 2.476 1.459 1.322 4.464 Nameštaj posle 10% otpisa 55 70 73 114 Kaucije, ostave, garancije itd. 8.736 9.386 „13.926 14.223

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Fondovi 454 545 631 717 Ulozi na štednju 1452 3.374 5.048 | 6.591 Razni poverioci 2.257 2.043 1.574 2.190 Reeskont 2.162 2.250 2.016 1.204 Nepodignuta dividenda Т 9 8 5 Pol. kaucija, ostava, сагап-

tia ı E. d. 8.736 9.386 13.026 14.229. Tantijeme i dnevnice 50 50 115 119: Dobit za podelu akcionarima 500 500 500 500 Zbir bilanse 20.572 23227 29008 30.566 Račut gubitka i dobitka.

Rashodi Režijski troškovi 395 564 522 627 Kamata 456... 315 844 734. Otpisi 5 56 32 32 Čista dobit 625 625 625 625

Rashodi od kamata i provizije 1.249 1.468 1.917 1.518 od hartija od vrednosti 9 182 13 405 od nepokretnosti 572, 416 93 96 Zbir prihoda + rashoda 1.831 2.066 2.024 2.019

Zbir bilanse je prema prošloj godini veći za 1 milion; sa 30.56 miliona veći je za ravno 10 miliona od zbira bilanse krajem 1927. godine. Za ovo povećanje ima više izvora.

Glavnica iznosi 5 miliona dinara, a fondovi su zbog svakidašnjih dotacija porasli na 717 hiljada dinara, tako da iznose sopstvena sreistva 5.72 miliona dinara. Ulozi na štednju su porasli za 1.55 miliona na 6.59 miliona, a prema 1927. godini veći su za 5.14 miliona odnosno za 355%. Razni poverioci veći su od prošle godine za 600 hiljada a dostižu 2.2 miliona, koliko su iznosili 1927. i 1929. godine. Ulozi na štednju i poverioci porasli su prema prošloj godini za preko 3.1 milion dinara; zbog toga je banka imala mogućnost, da smanji reeskont, za čitavih 9800 hiljada na 1.2 miliona dinara. Krajem 1930. godine ukupna strana sretstva dostižu 9.98 miliona, a zajedno sa sopstevnim sreisvima, bančin obrini kapital iznosi 15.7 miliona.

Od toga, likvidna sretstva iznose 20% odnosno skoro 3 mijliona, koliko leži u blagajni, na žiro-računu i kod novčanih zavoda a od čega 2.11 miliona preistavljaju protuvrednost ofuđenih akcija Tetovskog industrijskog a. d. Interesanfno je također smanjenje meničnog porifelja za skoro 1.4 miliona dinara na 7.76 miliona krajem 1930. godine. ı ome na suprot pokazuje pozicija dužnika po raznim računima znatno povećanje, od 1.32 miliona na 4.46 miliona dinara. Međutim od ovog računa freba