Народно благостање — додатак

350

Troškovi novih osnivanja 6.885 14.307 — _ 5.277 Zemljišta posle otpisa 451. 488 365 562 Prevozne pruge posle otpisa 3.247 3.027 3.105 3.622 Telefonske linije posle otpisa — — — 51 Ind. zgrade i za stan. posle ot. 2.559 4.453 „13.270 13.049 Mašinerije, alat posle otpisa .5.125 5.000. 18.692 20.612 Кођа 1.878 1.184 2111 2.387 Razni ·dužnici 3.621 2.651 4.263 8.668 Razna aktiva 2 72 34 222

Разтуа | Glavnica 7.000 20.000 „20.00 30.000 Premija na pov. glavnice — — — 2.000 Razni poverioci 11.933 6.859. 17.762 18.452 Razna pasiva 4.476 3.906 2.928 1.498 Rezervni fond 990 117 217 387 Dobit 944 1.416 2.290 3.119 Zbir bilanse 24.393 „32.400 43.198 55.451

Račun gubitka i dobitka.

Prihodi | Plate i dodatci 749 1.263 1.467 1.559 Porez i takse 447 1.122 984 Kamata po tek. rač. 532 1.318 1323 Dotacije brat. blagajni — — — 503 Opšti troškovi 2.328 1.182 1.975 1.441 Amortizacije 1.203 1.285 1.759 2.490 Nadnice — — — _ 10.742 Sirovine i snabdevanja — — — 6.493 Čista dobit 776 1.005 1.635 3.119

Prihodi

od prodatog cementa 6.012 7.620 9.145. 21.658

od prodatog uglja — — — 7.098

od hartija od vrednosti 24 — — 6 Prenos dobit iz ranijih godina —- — — 482 Zbir prihoda ili rashoda 6.037 7.620 9.145 29.243

Vidimo da je glavnica povećana u 1928. godini od 7 na

20 miliona dinara — što je u vezi sa proširenjem postrojenja.

Međutim se pokazalo, da je i ovo proširenje bilo i suviše maleno da bi mogle biti dovršene sve potrebne investicije. Uprava fabrike strogo vodeći računa o pravilima finansiranja industrijskih preduzeća tražila je i dobila odobrenje glavne skupštine akcionara za cualjne povećanje glavnice, ovoga puta na 30 miliona, što |e sprovedeno u toku 1930. godine. Kako se oslanja preduzeće na moćne finansijske grupe, nova je emisija brzo preuzeta, bez apela na našu javnost, a sve se akcije nalaze u čvrstim rukama. Nova emisija je dala dobit na ažiji od 2 miliona dinara, koja je iskazana zasebno u bilansu; zajedno sa rezervnim fondom iskazana su sopstvena sretstva sa 32.39 miliona dinara. Time su omogućene nove investicije, a da pri tome nije bilo potrebno povećati kredite; verovatno je, da će se u toku 1931. godine čak i moći rasteretiti pozicija poverioca, koja је prema prošloj godini porasla za 690 hiliada na 18.45 miliona dinara.

Bilansi Francusko-srpske industrije cementa i uglja odlikuju se velikom preglednošću. Tako vidimo u aktivi bilansa tačne podatke o stanju imovinskih delova, našto smo skrenuli pažnju već i prilikom ranijih analiza. Kod pojedinih grupa investicija ne pokazuje se samo njihova vrednost prilikom zaključenja računa, već i njihova stvarna vrednost i iznos sviju dotadanjih otpisa. Vrednost dosadanjih investicija iskazana je sa 48.03 miliona dinara; od toga je do sada amortizirano 10.14 mijiona, tako da su investicije u 1930. godini bilansirane sa 37.89 miliona dinara. U ovaj iznos smo ubrojili i sav alat, паmeštaj i snabdevanja. Pošto iznose sopstvena sretstva, zajedno sa dobitkom, nešto preko 35 miliona dinara onda vidimo, da je za samo 2 miliona investicija izvršeno na kredit. Troškovi novih

osnivanja su iskazani u bilansu sa 5.27 miliona. To je samo jedna prolazna pozicija, koja će se u marednom bilansu raspodeliti na odgovarajuće pozicije investicija. To je bio slučaj i u 1927. ı 1928. godini; u 1929. godini ova pozicija više nije bila iskazana, pošto su porasle za odgovarajući iznos pozicije industrijskih zgrada i mašinerija. Isti će slučaj biti i u bilansu za 1931. godinu. -

Punu pažnju zaslužuje pozicija robe, u koju su ubrojene i sirovine, potrebne za proces proizvodnje. Ova je pozicija neobično malena, što nam pokazuje fablica o kretanju proizvodnje. Iz nje vidimo, da je svake godine prodata čitava proizvodnja cementa; u 1930. godini prodato je čak i više no što je proizvedeno, što znači, da je prodat i ostatak lagera iz 1929. godine. To je jedna naročito važna okolnost, pošto ne smemo ispusttiti iz vida da |e proizvodnja u 1930. godini povećana za skoro 20 hiljada tona. Kad je ova velika proizvodnja, a to još u doba najveće konkurencije i privredne depresije u celosti mogla biti plasirana (u tome je pogledu Popovačka fabrika jedina u našoj zemlji) onda to znači, da je uprava radila na porudžbinama i da |e svoje mušterije unapred poznavala.

'Kod proizvodnje uglja prilike su poslednjih godina izme-

ı njene. Dok je fabrika cementa ranije potrošila nekako jednu 1.437 | trećinu proizvedenog uglja, a 2/3 su bile prodate, u 1930. godini 1.458 | je znatno povećan konsum same fabrike cementa, na preko 2/3

| ukupne proizvodnje. Pošto je i na tržištu uglja u 1930. godini , situacija bila veoma nepovoljna, to je proizvodnja prema рго-

| šlogodišnjoj nešto smanjena. Zbog toga fabrika nema većih i lagera koji bi umrtvili njezina sretstva.

Poverioci su 1930. godini duplirani. Oni iznose 8.66 miliona prema 4.26 miliona u 1929. godini; i to je u vezi sa pove-

| ćanom proizvodnjom i teškim privrednim prilikama, zbog čega | je fabrika prodala robu sa većim kreditnim olakšicama.

i "Troškovi nove emisije iznosili su 1.22 miliona dinara; uprava preduzeća mogla bi da ih kompenzira postignutom ažiom od 2 miliona dinara, ali je nađeno za shodnije, da se ažija ostavi netaknutom, i da se polovina emisionih troškova odmal otpiše. Portfelj hartija od vrednosti smanjen je još u 1929.

| codini, od 526 hiliada na 123 hiljada; to, dolazi otuda, štloj su

| obligacije Ratne štete, dobivene kao ošteta, upotrebljene za | nabavku raznih mašina prilikom povećanja fabrike. U poslednjoj | 1030. godini, vrednost hartija povećana je za 3 hiljade dinara.

'xu načinu sastavljanja računa gubitka i dobitka učinjene

i su u 1930. godini izvesne reforme koje treba pohvaliti: novo | su iskazani izdaci na nadnicama kao i za sirovine i razna snabi devanja, zbog čega је bruto-dobit za preko 20 miliona veća od , prošlogodišnje i ne može se uporediti sa ranijim podatcima. i Razumljivo je, da su rashodi u 1930. godini morali biti | veći no ranije; ali je ipak interesantno, da su opšti upravni tro| škovi smanjeni za 500 hiljada na 1.44 miliona dinara. Pošto su krediti u 1930. godini nešto veći, porasle su ı pasivne kamate. Veća je poreza i plate; nadnice su iskazane sa 10.74 miliona, od toga otpada na fabriku u Popovcu 3.51 miliona a na rudare u Sisevcu 7.23 miliona dinara.

Prihodi od prodatog cementa iznose u 1930. godini 21.65 miliona i 7.1 milion od uglia; odbivši od toga rashode ostane kao saldo cista dobit u visini 3.12 miliona; ona je za skoro 100% veća no u 1929. godini a 8 puta veća od dobiti u 1927. godini.

U 1930. godini podeljena je na sledeći način: 10% odno= | sno 264 hiljade dotirano je rezervnom fondu, 395 hiljada dato je kao tantijema upravnom i nadzornom odboru, na ime dividende je podeljeno 1.925.000 dinara a 535 hiljada dinara je pre·neto na nov račun.

Mi smo već imali priliku da podvučemo, da je Francuskosrpska industrija cementa i uglja član Копзетпа Francuskosrpske banke u Beogradu, koja opet ima uske veze sa preistavnicima najmoćnijih francuskih finansijskih .konserna.

U upravi Francusko-srpske industrije cementa se nalaze

.· sledeća gospoda: pretsednik: Arnold Naville, Paris; Dr, Ferdi-