Народно благостање — додатак

508

_„ТЋРАВЕРС» Д. Д. ЗА ИНДУСТРИЈУ и ПРОМЕТ ЖЕЛЕЗНИЧКИМ ПРАГОВИМА — ЗАГРЕБ Подузеће је осковано 1921 године. Дионичка је главвица износила 250 хиљада динара. Акционари су били главна шумска подузећа, која продуцирају железне прагове из храстовине. Ово је подузеће имало задаћу да организира извоз храстових прагова и да тако елиминира међусобну конкуренцију. У погледу железничких прагова славонска храстовина има готово монополни. положај. То се преимућство није смело изгубити међусобном конкуренцијом. „Траверс“ је фунгирао као нека врста продајни биро. Сам није продуцирао прагове, барем не у прво време, него је од великих подузећа имао у неку руку и заступство за продају ма страни. - | | У нашем извозу дрвета храстови прагови играју важну улогу. Прошлих 5 година кретао је извоз храстових прагова као аито следи: | - | |

година у тонама у хиљадама динара 1926 66.287 51.380 1927 135.175 92.052 1928 170.365 124.485 1929 190.367 150.187 1930 158.777 115.274

Како видимо све до прошле године извоз прагова константио је растао. Око 3:5% нашег укупног извоза отпада на железничке прагове. Последњих година у многим државама, нарочито онима које немају довољно дрвета а јаку индустрију железа, прављени су покушаји са железним односно бетонским праговима. Резултати нису били најповољнији јер је фалио еластицитет, што је много сметало вожњи. Данас је храстовина опет највише тражени материјал за железничке прагове. -

Извоз је прошле године знатно подбацио, а то је у вези ва општим развитком привредних прилика. Ове је године навадовање извоза још јаче, тако да ће резултати концем гошине бити сасвим неповољни. Међутим, разне друге гране извоза дрвета пролазе још слабије него прагови. Јер, иако се не граде нове пруге, уредно издржавање железничке мреже тражи да се сваке године набави знатна количина прагова. Криза може да има за последицу да се неке набавке одложе, али се не могу елиминирати.

Од почетка прошле године, већина дионичке главнице налази се у рукама г. Ота Хајнриха, који је до тог времена био генерални директор Драх-а д. д. Загреб—Цапраг. Међутим већ 1927 године била је повишена главница од 250 хиљада на један милион динара. Г. Хајнрих је један од најспретнијих наших индустријалаца дрвета са великим кругом пословних пријатеља на страни. То му омогућава, да у извозу прагова заузима водеће место.

Биланси „Траверза" за две последње године овако

изгледају :

Актива 1929 г. 1930 r. у хиљадама динара Инвентар 135 266 Ефекти 128 142 Готовина 14 20 Инвестиције: Огревно оделење — 191 Дужници 2.032 1.794 Po6a 3.284 7.514

Пасива Главница 1.000 1.000 Повериоци 4.336 8.419 Транзиторне позиције — 411 Добитак 109 99 Укупно 5.595 9.930

Инвестиција заправо нема. А за израду железничких „прагова инвестиције нису ни потребне. Осим можда нешто алата, уколико га немају сами радници. За храстове прагове

вису потребне ни пилане нити нарочити уређаји. Све се изра-'!

фује на отвореном простору. Прошле године инвенстирано

је 191 хиљада динара у оделење за огрев. Код израде прагова има толико отпадака да се само. по себи намеће питање организације продаје дрвета за огрев. |

· Пословање се у току прошле године много проширило, макар је коњунктура и извоз прошле године била много сла= бија него претпрошле. Ту се одмах осећа, да је подузеће дошло у руке стручњака, који (иако су изгледи слаби) уме дати своме подузећу нов полет. Залиха робе порасла је од 3.3 милиона на 7.5 милиона, док су дужници опали од 2 мидиона на 1.8 милиона динара. Повећање продукције носи за собом и држање већег складишта готове робе, а нарочито сировина. Поред тога долази под крај године до изаражаја знатно опадање извоза. -

У пасиви порасли су повериоци од 4.3 милиона на 8.4 милиона динара или готово на двоструко. Веће залихе робе и материјала имале-су за последицу веће обавезе према лиферантима односно новчаним установама.

__ Пословни резултат одговара у главноме резултату постигнутом 1929. године. Обзиром да дионичка главница износи само милион динара, рентабилитет је доста повољан. Кад би и код других шумских подузећа получени добитак стајао у односу према властитом капиталу као што је то случај код „Траверса" ситуација би била много повољнија.

Године 1926, укупна биланса "Траверса" износила је само 250 хиљада динара. Са скоро 10 милиона динара биланс показује концем 1930 године појачање за скоро 40 пута. Како видимо то је развитак како се ретко налази код наших · предузећа.

Нашем извозу дрвета праве се знатне тешкоће. Нарочито са стране дрвета других провенијенција. Међутим нашим железничким праговима не може се правити знатна конкуренција јер квалитет наших прагова далеко надмашује квалитет робе друге провијенције. Греба само организацију и људе који ће преимућства наше робе знати довоље но истаћи и тако јој осигурати довољан пласман и повољне цене. А тој задаћи ће „Траверс“ односно његов генерални директор најбоље удовољити. !

У управи се налазе следећа г. г.: Ото Хајнрих, Бела Милић, Мавро Биндер, Др. Ото Цувај, Алфред Шпиц, Оскар Калман, Адолф Цувај и Др. С. Кауфер.

ИМПРЕГНАЦИЈА ДРВА, ЕЛЕКТРИЧНА ПИЛАНА И МЛИН Д. Д. — КАРЛОВАЦ.

После бурне прошлости и прелаза из једне интересне сфере у другу, Импрегнација дрва д. д. нашла је своје смирење у крилу моћног консерна Нашичке творнице танина и паропиле у Загребу.

Као акционарско друштво основано је 1917 године. До године 1922. подузеће је имало централу у Карловцу а онда је преноси у Загреб. Дионичка главница износила је у прво време 1.6. милиона круна. Године 1920 главница је повишена на 4 милиона круна. Емисиони је курс био 425 круна за 200 номинале. Године. 1921 закључује се повишење главнице на 12 милиона круна. Исте те године је главница повишена на 8 милиона круна. Године 1922 следи повишење и за осталих 4 милиона тако да је уплаћена дионичка главница износила 12 милиона круна. Године 1923 она је претворена од 12 милиона круна на 3 милиона динара.

Године 1925. пошто је подузеће имало знатних губитака, проводи се санација. Дионичка главница снизује се од 3 милиона на 1.2 милиона динара и то на тај начин што је номинала поједине дионице смањена од 50 на 20 динара. Подузеће, које је раније пролазило из једне интересне сфере у другу било је године 1924 дефинитивно прекупљено од Нашичке творнице- танина д. д. која је и провела санацију и која од тог доба финансира подузеће.

Импрегнација се у главноме бави импрегнирањем жељезничких прагова и телеграфских стубова.Храстовина долази скупо, нарочито за телеграфске стубове пак се покуишало наћи друго јефтиније дрво који би могли да је замени. И нашло се буковину. Али не у природном стању него препа-