Народно благостање — додатак

| рирану. Импрегнира се у једној извесној саставини катрана, "пошто се прво ослободи знатне количине воде која се налази у дрвету и која је главни узрок да дрво труне. БудуБи да ми имамо велике количине буковине, изгледало је да пе се код нас развити знатна индустрија импрегнације дрветом. Међутим очекивања се нису испунила. Иноземство уколико | је требало наше букове прагове, импрегнирало их је код · куће. Ми и данас извозимо знатне количине букових прагова и букових телеграфских стубова али претежно у непрераћеном стању, односно не импрегниране. | Последњих 5 година наш извоз букових прагова из-

_восио је: година комада вредност, у 1.000 динара 1926 946.959 51.380 "1927 1,443.838 43.152 1928 357.894 12.082 1929 531.049 20.133 1930 594.921 26.759

Како видимо количина и противредност извезених праова знатно осцилира. Година 1927 показује знатан пораста у 1928 години извоз је опао на минимум. Последње две го-

· дине извоз се је опет нешто поправио. Али наравно ни изi далека не може да достиже димензије извоза храстових пра: ова.

| Биланси Импрегнације за последње 4 године овако : изгледају :

Актива 1927 г. 1928 г. 1929. 1930 Гг. : у хиљадама динара | Инвестиције 7.463 7.813 1.813 7.813 | Дужници 228 228 251 228 » Ефекти јамчевине 416 416 416 416 » Прелазне позиције 37 45 52 60 | Губитак 1.036 952 909 803 : _ Паспва | # Главница 1.200 1.200 1.200 1.200. ' Фонд амортизације — 250 500 1.000 - MIoBepMond 7.746 7110 7.508 6.886 Прелазне ставке 236 236 236 236 Укупно 9.182 9.456 | 9.444 9.322

Инвестиције износе 7.8 милиона, при томе треба одби: ти амортизацију од 6.8 милиона; властита сретства износе " само 1.2 милиона. По томе су инвестиције извршене из кредитних операција. Како се овде ради о афилираном подузећу то тај кредит не даје банка него Нашичка творница танина д. д. пак по томе камати не терете пословни резултат.

Дужници су минимални и показују готово исти износ. Значи да подузеће израђену робу предаје својој матици која води рачуна о продаји. У билансу не видимо позиције роба. Изгледа да и то иде преко матице и да карловачка афилијација у неку руку ради за туђи рачун примајући оштету за извршену прераду. Повериоци износе 6.9 милиона динара. Само нешто мање него што износе инвестиције.

Године 1927 подузеће је имало губитак од преко миниона динара. Значи да санација у години 1925 није била довољно радикална и да је требало отписати читаву главницу и онда новом емисијом подузећу прибавити обртни капитал. Последње три године пословање је повољније. У прошлој години получен је чак и чисти добитак од 106 хиљада динара. Само што се он морао употребити за отпис губитка ранијих година. Држимо да би било боље једном енергичном операцијом отписати досадашњи губитак него чекати десетак година док се полученим добитком ранији губитак амортизира.

Подузеће поред уређаја за импрегнирање има и електричну пилану као и млин који ради на ушур. У управи подувећа седе водеће личности Нашичке творнице танина и патропиле д. д. Загреб.

У управи су следећа г, г.: Херман Розенберг, Д-р Бранко Пливерић, Геза Ковач, Александер Сор, Јосип Фишер и Д-р Мавро Рајн,

509

ТВОРНИЦА ПАРКЕТА И ПАРОПИЛА ДД. У ЗАГРЕБУ.

Индустрији дрвета у последње време није ишло добро. У иноземство могле су се пласирати мање количине израђеног дрвета а и получене цене биле су много ниже него раније. Код оваквих: прилика јасно је да се је међу. појединим подузећима појавила оштра конкуренција која је ниске цене још више оборила. Нарочито оном делу продукције дрвета који се претежно конзумира у самој земљи.

Тако је било и са паркетима. Конкуренција појединих подузећа која израђују паркете била је на домаћем тржишту тако оштра, да су се цене спустиле испод продукционих трошкова. Наравно да такво стање није могло дуже да траје. Како је број подузећа која израђују паркете прилично ограничен бар колико се тиче оних са већим капацитетом, могло је лакше него код других делова дрвне продукције да дође до споразума. Готово све творнице паркета у држави, удружиле су се у циљу избегавања оштре форме конкуренције и у циљу побољшања цена које су за време борбе биле тако ниско пале.

Пре неко време основано је у Загребу Народно д. д. Паркетунион. Ово подузеће фунгира као нека врста продајног уреда картелираних творница паркета. Оно контролира продукцију и цене а врши и продаје за заједнички рачун. На тај начин успело је продукцију довести у ред и поправити цене. Подузећа која су ван картела немају толики капацитет да би у већој мери могла отежати политику картела.

И творница паркета и паропила д. д. у Загребу члан је картела пак по томе пословни успеси битно су се побољшали. Подузеће је основано као акционарско друштво 1927 године. Дионичка главница износила је 1.2 милиона круна. ЈУ децембру 1920 дионичка је главница подигнута на 3 милиона круна. Године 1922 она се претвара у 750.000 динара. Године 1923 дионичка се главница повисује на 1 милион динара. .

Године 1927 проводи се валоризација према закону из године 1926. Валоризацијом добивени износ од 400.000 динара употребљен је за повишења дионичке главнице од ! на 1.4 милиона динара. Повишење је проведено на тај начин да је номинала дионице повишена од 100 на 140 динара.

Подузеће има капацитет од 96.000 мз годишње паркета и 8.000 мз резаног дрва. Своју продукцију пласира претежно у првом реду у Загребу.

Биланс за 4 последње године пружа следећу слику:

Актива 1927 г. 1928 кг. 1020 r. 1930. у хиљадама динара

Земљиште и зграде 511 511 51 634 Стројеви 235 235 235 235 Ефекти 25 33 32 32 Благајна 180 140 157 96 Роба 6.521 6.162 7.140 6.542 Дужници 1.568 1.334 1.645 1.387 Губитак 29 22 19 217

Пасива Дионичка главница 1.400 1.400 1.400 1,400 Резерва 32 32 32 32 Фонд валоризације 170 170 170 170 Амортизација 86 86 . 86 86 Веровници 1:12 6.894 6.973 7.448 Акцепти — — 1.071 Укупна биланца 9.421 8.592 9.867 9.147

Све инвестиције износе 870 хиљада динара. Кад одбијемо фонд амортизације, нити 700.000 динара. Властита сретства износе 1,600.000 динара или двоструко, више него што су инвестиције. То показује да је подузеће на здравим темељима. Робе је на складишту 6:5 милиона а дужници износе само 1.4 милиона динара. Код творница паркета залихе сировина мора да су знатне. Треба година док се храстовина толико осуши да се из ње могу правити првокласни паркети.