Народно благостање — додатак

БРОЈ 1

Садржај:

Привредна банка д. д. — Вел. Кикинда.

одатан „Народног Благостању БЕОГРАД, 2, ЈАНУАР 1932.

Vel. Mikindska centralna štedionica d. d. — Vel. Kikinda. „Мостонога" Бачкн паромлин и творница шкроба д. д. — Загреб.

Тиогтса рагкеја 1 рпапа 4. 4. и Капоуси.

Виницки, д. д. за промет и конфекцију

ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д. — ВЕЛИКА КИКИНДА.

Велика Кикинда има релативно врло много банака, и то не филијала или афилијација загребачких или београдских банака, већ чисто локалне новчане установе, које билансирају укупно са преко 100 милиона динара. Оне располажу са врло великим улозима. Раније, оне су се класифицирале по национално политичким гледиштима, који међутим последњих година све више исчезавају. Раније су Мађари имали своју банку, Срби своју а Немци такођер. Велика Кикинда лежи у центру наших пољопривредно најбогатијих крајева и релативно најимућнијих сељака, па према томе није ни чудо ако има и снажне, сопствене банке. Најјача међ овим банкама је Привредна банка НД. ИН. око које се све од њезиног постанка концентрисао домаћи српски привредни елемент. Данас још налазимо у управи имена чији су заступници познати као борци и носиоци српске идеје. Ту налазимо; г. г. Косту Миросављевића, Ђуру Лаковића, Луку Мајинског, Стевана Манојловића, Бранка Богдана, федора Сремца, Ђуру Варађанина, А. Слана и Александра Лева.

Главница Привредне банке у Великој Кикинди износи 3 милиона динара а подељена је на 30.000 комада тласећих на име, од номинале 100. динара. Банка је основана 1892. године те ће према томе ове године славити већ 40-годишњицу свог постојања. Основна главница износила је 200.000 круна. То су тако рећи биле све прератне златне круне. Ако узмемо у обзир само валутарне промене, онда би данашња главница морала износити 6 милиона динара Да то није случај, последица је супстанасних губитака које су приликом инфлације претрпеле скоро све наше провинцијске банке. Главна скупштина за 1921. годину донела је одлуку да се главница повиси на 1,2 милиона а у 1922. години на 3 милиона круна, којом је приликом и промењена на 750.000 динара. Године 1923. главница је повишена на 1,5 милиона а 1925. године на 3 милиона динара. Пошто је банка од увек располагала знатним туђим сретствима она је овим последњим повишењем довела сретства у много повољнији однос према туђима.

Привредна банка д. д. у Великој Кикинди подржава и сопствену филијалу у Мокрину, чији је рад показао врло задовољавајуће резултате. Радећи у сред житарског центра банка је у 1929. години одлучила да се посвети и пољопривредној индустрији. Она је основала сопствен млин, који билансира у 1929. години са вредношћу од око једног милиона динара. i

Послови Привредне банке и волумен њезиних кредитних операција је за последње 4 године ванредно интересантан. То. нам у пуној мери потврђује упоређење главних билансних позиција, које 'смо у следећој таблици саставили за 4 последње године. Добијамо овакву слику: | at

Ји

крзна у Загребу.

Рачун изравнања.

Актива 1097. 1928.7: | 19292. 1930: г. у хиљадама динара

Благајна 784 619 1719 138 Потраживања код банака 3.142 1.841 1.165 1.280 Хартије од вредности 356 367 507 563 Менице 18.316 17.539 23.003 21.082 Дужници 16.418 12.674 1.219 9.136 Непокретности банака 537 537 537 537 Остале непокретности 66 66 36 449 Млин — — 485 410 Валуте 199 362 416 374 Роба —— —— 200 260 Разно 158 121 6 15 Преносна актива 240 195 144 114 Инвентар млина — — 490 451

Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Резервни фонд 1.500 1.592 1.690 1.799 Резерва за курсне разлике 127 128 128 128 Резерва за сумњива по-

траживања 255 255 255 255 Разне резерве 45 60 86 66 Улози на штедњу 21.169 26.855 27.805 25.449 Пензиони фонд 110 110 110 110 Повериоци 5.505 461 420 341 ' Реесконт 7.254 641 4.045 3.517 Преносна актива 350 318 451 335 Чиста добит 885 883 891 445 Збир биланса 40.220 34.318 38.892 35.473

Рачун губитка и добитка.

Расходи. Камата 2.120 2.198 2.534 2.404 Трошкови 570 546 419 436 Порези 604 670 692 809 Плате —— — 718 699 Отписи — — 39 181 Добит 885 883 891 445

Приходи Камата 2.423 2.878 3.269 3.196 Провизије 1.722 1.392 2.059 1725

од ефеката 32 25 25 25

од непокретности — — — 29 Збир прихода 4.180 4.205 5.353 4.975

Ако бацимо и само летимичан поглед на горњу таблицу, приметићемо потпуно другојачији ток развоја но што ; ie то уобичајено код наших банака. Пада у очи да је збир биланса у 1927. години са 40,2 милиона највећи од свих последњих 4 године; то нам другим речима објашњава, да је пословни волумен Привредне банке пре 4 године био нај-