Народно благостање — додатак

већи, рекордан, и да до данас још није достигнут. Али има!љишта (јер-сви ти кредити су хипотекарно обезбеђени) на нешто што је у билансима наредних година по банку и иначе 9,1 милиона односно за 7,3 милиона динара- крајем 1930. го-

врло повољно: учињене структурелне промене имале су за | дине. У 1930. години је код обазриве банкарске политике попоследицу, да је састав банчине пасиве у 1930. години знатно ,стојала следећа максима: смањење кредитног волумена, ако

повољнији и могли бисмо рећи здравији. 1927. година пока- | зује слику ванредне затегнутости што ће бити последица | ликвидације инфлациског периода и увођења дефлационе при-

вредне политике. Видимо да је збир биланса од 1927. на 1928. |

· годину смањен за скоро 6 милиона динара. У 1929. ГОДИНИ,

поновно се повећа за 4,6 милиона на 38,9 милиона а 1930. години поновно попусти, на 35,5 милиона динара. Сопствена, сретства банчина показују за време од ових 4 године по- | степену и непрекидну тенденцију ка појачању: од 5,02 ми-

лиона у 1927. порасла су на 5,36 миилона крајем 1930. го- |

је банка хтела да се очува знатнијих губитака на дубиозним потраживањима, замрзнутим кредитима и т. д. Питању ликвидитета посвећује банка велику пажњу, што је разумљиво, кад се има у виду да су страна сретства шест пута већа од сопствених. Ако саберемо све ликвидне позиције наиме готовину у благајни, валуте и девизе, потраживања код банака, хартије од вредности и робу, онда видимо, да располаже банка са готовином од скоро 3 и по милиона динара, чиме је постулат ликвидитета врло добро очуван. Банка исказује непокретности од 1,5 милиона од чега отпада 540

дине. Како је главница остала непромењена, са три мили-!хиљада на вредност банчине зграде, 450 хиљада на остале она динара, повећавали су се фондови, тако да износе сада непокретности а 470 хиљада динара на вредност њезиног већ 80% од главнице. При томе чиста добит није узета |млин. Инвентар млина засебно је билансиран са 457 хиљада

у обзир.

Страна сретства потичу од улога на штедњу и по те-! кућим рачунима, повериоца и реесконта; међутим припала далеко важнија улога улозима на штедњу, т. |. сретствима ! која притичу банци аутономно, без њезиног директног учешћа или дејства. До краја 1929. године показују улози рапидну тенденцију. Према 1927. години они су порасли за 7 милиона на 27,8 милиона динара. У 1930. години долази до кулминације и због привредне депресије улози почињу да опадају, за 2,35 милиона на 25,5 милиона до краја 1930. | године. Ипак морамо напоменути, да су улози на штедњу остали непромењени и да потиче њихово опадање од улога по текућем рачуну. Они су се подизали из разлога већ поменуте привредне депресије, али истовремено и због уплата акција Аграрне банке од стране комитената Привредне банке као и због тога, што је банка упркос знатне конкуренције у 1930. години ригорозно снизила каматну стопу за улоге по текућим рачунима што банке од конкуернције нису урадиле. Упркос знатном приливу улога на штедњу, банка је у последње време врло правилно приступила ригорозном смажењу свог пословног волумена. То нам доказује кретање позиција повериоца и реесконта. .-рајем 1927. године билансирани су повериоци са 5,5 милиона динара. Наредне године са 460 хиљада динара. Банка је у 1928. години употребила прилив улога од 5,7 милиона динара измеђ осталог и за ликвидацију својих поверилаца, које је на тај начин снизила на 460 хиљада динара. У 1929. години су исказани са 420 хиљада динара а у 1930. са свега још 340 хиљада динара. Реесконт достиже крајем 1927. године максималну цифру од 7,25 милиона динара. У 1928. години отплаћен је скоро сав тај кредит, до остатка од 640 хиљада динара; то је достигнуто релативно снажним смањењем активе. У 1929. години је реесконт поновно исказан са 4 милиона, док је у 1930. години смањен за 500 хиљада на 3,5 милиона. И ово кретање указује на правилно разумевање привредних прилика. И та висина од 3,5 милиона биће вероватно само пролазног карактера, због одлива улога по текућим рачунима. Укупна туђа сретства којима банка управља, смањена су према 1927. тодини за 6 милиона у 1928. години; у 1929. она су као што смо видели порасла за нешто преко 4 милиона, али су у 1930. години поновно смањена за 3 милиона на 29,3 милиона динара. Заједно са сопственим сретствима износи обртни капитал Привредне банке крајем 1930. године 36 милиона динара.

Актива нам показује начин пласмана обртног капитала. Највише је дато на меничне кредите, који су крајем 1930. године исказани са 21 милион: динара. Они су били највећи крајем 1929. године са 23 милиона, након чега су опет редуцирани за 2 милиона динара. Према 1928. они су порасли на 4 и по милиона. Друга највећа позиција су кредити дати дужницима по текућим рачунима. Ови су кредити били рекордни у 1927. години,,са 16,4 милиона, Затим се они непрекидно смањују, паралелно опадању вредности зем-

динара.

Рачун губитка и добитка нам показује да је бруто добит била највећа у 1929. години са 5,3 милиона; крајем 1930. године она износи 4,97 милиона, Последње године се налазе у опадању приходи од камате, а тако исто и расходи по каматма: трошкови су пали за последње четири године за 133 хиљаде динара. Смањене су такођер и плате док су повећани порези (за 200 хиљада динара према 1927 години) и отписи, пре свега због повећане вредности непокретности и млина. Приходи по каматама подбацили су прошле године

„према 1929. години за 100 хиљада динара а приходи од про„визија за 300 хиљада динара. За толико је у прошлој години

и мања чиста добит; она је заправо преполовљена, јер је све три раније године износила око 890.000 динара а у 1930. голини исказана је са 445 хиљада динара, што ипак омогућује дивиденду од најмање 10 од сто.

VEL. KIKINDSKA CENTRALNA ŠTEDIONICA D D —v VEL. KIKINDA

Druga najveća Veliko Kikindska banka, takođe lokalnog porekla, je Vel. Kikindska centralna štedionica, osnovana 1911. godine. Početna glavnica je iznosila 200 hiljada kruna, koliko je iznosila sve do pred kraj svetskoga rafa. Krajem 1918. godine povišena je glavnica na 500.000 kruna, 1921. godine na 1.5 miliona kruna, kada je i prefvorena u 375 hiljada dinara. U 1923. godini povišena je na 750 hiljada Фтага, 1924. оодте na 1.5 mil. dinara, a 1928. godine na 3 miliona dinara, 'koliko iznosi danas. Tom je prilikom povišena nominala akcija od 50 na 100 dinara, tako da je sada glavnica podeljena na 30.000 komada akcija.

Za bančinu ekspanziju i razvoj njezinog poslovanja bila je značajna fuzija sa Vel. Kikindskom trgovačkom i kreditnom bankom, koja je izvršena u 1924. godini, a na taj način, što su za tri akcije Trgovačke i kreditne banke date u zamenu 2 akcije Centralne štedionice.

Kao i sve druge banke, tako je i Centralna štedionica imala da se bori poslednjih godina sa ogromnim meprilikama, koje su nastale kao posledica privredne depresije, opadanja prihoda seljačkih gazdinstava, smanjenja vrednosti zemljišta, ose{ljivijih poteza i prireza i ft. d. Centralna štedionica je u najužoj meri povezana sa sudbinom našeg seljaka, kao što je to slučaj kod svih lokalnih 'provincijskih banaka. A u Vojvodini; gde je kao što je poznato seljak imučniji no u ostalim krajevima naše zemlje, ta se povezanost i međusobna zavisnost oseća u još jačoj meri. Ipak ili u prkos tome treba podvući, da je Vel. Kikinda centralna štedionica, zahvaljujući veoma sposobnoj upravi, uspela da sjajno savlada sve teškoće роslednjih godina i da daje nepromenjeno zadovoljavajuće rezulfate. Pada u oći, da je čistu zaradu čak i umela da poslednje dve godine skoro udvostruči.

Povoljan razvoj bančin, kao i njezinu zdravu konstelaciju pokazuje kretanje glavnih bilansnih pozicija, koje smo