Народно благостање — додатак
Биланси за 4 последње године овако изгледају:
(30 септембра)
Актива 1927. т. 1028. n. 1929 г. 1930. у хиљадама динара
Благајна 8 100 143 62 Дужници 1.950 3.366 3.885 4.828 Менице — — — 412 Ефекти 13 28 28 37 Пасива Главница 600 600 600 600 Резерва 3 3 3 3 Повериоци 1.306 2.701 3.439 4.665 Добитак 2 19 11 16 Укупна биланса 1.973 3.508 4.168 5.381
Како видимо укупна је биланса у сталном порасту. (на из 1930. године је скоро три пута већа него она из 1927. године. То значи, да је пласирање продуката фабрике Континентал у нашој држави све веће. Главна позиција билансе су дужници. Они су порасли од 1.95 милиона у години 1927. на 4.83 милиона у 1930. години. Поред тога у 1930. години долазе и менице, за 412 хиљада. Како је пораст дужника константан и датира већ од четири године, не може се приписати погоршаним приликама на новчаном тржишту и слабијем плаћању купаца. Пораст дужника у овом случају показује, да је пласман робе био много већи, односно да константно расте. А порастом продаје, с обзиром на чињеницу да се знатан део робе мора давати на кредит, јасно је да расту и дужници. Међутим упркос пораста, њихов бонитет (ако му се посвећује одговарајућа пажња) може бити данас кад дужници износе 5.5 милиона, бољи него пре 4 године „кад су били мањи од 2 милиона.
Порасли су и повериоци од 1.3 на 4.7 милиона динара. То је у вези са порастом дужника. Чим су веће продаје нарочито на кредит тим је и јаче потраживање централе према афилијацији. Држимо да сав износ повериоца отпада на обавезе према централи и да банкарски кредити не долазе у обзир. А не могу ни доћи, док афилијација не набавља робу од централе коју онда даље продаје, него води у неку руку комисиону продају за рачун централе. А да нема банковних кредита, види се и по томе, што је залиха благајне релативно доста знатна. А то не би било да подузеће има новчаних обавеза према банкама.
Подузеће ће се развити у веће димензије тек онда, ако једног дана под притиском наше царинске тарифе и конкуренције осталих подузећа те струке буде и оно приморано да пређе и код нас на саму фабрикацију. Онда ће бити потребно и повишење главнице ради инвестиција а онда ће се у биланси показати и позиција роба. А онда ће бити могуће исказати и већи добитак што за сада није случај јер како рекосмо подузеће заправо не ради за свој рачун него врши улогу комисионера своје централе не подржавајући ни властита складишта. :
У управи се налазе т. г.: Др. Иван Јакоби, Бела Милоч, ЦД. В. Кинс; директор .је г. Др. Паул Бреслауер.
ПАЛМА КАУЧУК Д. Д. — ЗАГРЕБ.
Поред Бате и неких фабрика сапуна односно додатака за прање, ни једно подузеће не прави толику рекламу за своје продукте колико „Палма“ за пете из гуме. Не само рекламе по новинама и календарима која делује на публику, него и интензивна реклама код самих обућарских занатлија, да би се придобили за своје продукте. Обућарима који држе „Палма“ потпетице и који код својих муштерија форсирају гумене пете дају се нарочите погодности. Реклама за „Палма“ гумене пете, нарочито раније била је толико ин-
14
тензивна да се у широким слојевима гумене пете уопште зову Палма. Успело је нарочито у провинцији одомаћити гумене пете тако да данас интензивна реклама не би ни била толико потребна. | -
Палма Каучук основано је као акционарско друштво још 1922. године. Као чисто продајна организација, њезина је главница била утврђена на 50 хиљада динара. Касније, кад се је пословање проширило (године 1925.), главница је повишена за десетоструки износ тако да износи 550 хиљада динара.
И Палма се ослања на страна подузећа. Међутим Палма је у последње време ангажирана и код „Вулкана“, једине наше веће творнице гумених артикала у Крању. Према томе данас један део артикала које Палма Каучук пушта у промет израђује се и код нас. Међутим то су мање важни артикли иако су одређени за потрошњу широких слојева.
Пословање Палма Каучук веома је повољно. Получени чисти добитак, (ма да подузеће заправо ради као комисионар јер у биланси никако не налазимо исказану вредност робе) такав је, да омогућује исплату знатне дивиденде. Дивиденда варира између 8% и 20%. За прошлу годину исплаћена је дивиденда од 9% а за годину 1929. чак од 12%. Мало која наша подузећа могу плаћати такве дивиденде и то непрекидно. Подузеће је у завидном положају, пошто је сваки губитак готово искључен. Централа мора калкулирати такве цене, да афилираноме подузећу омогући просперитет. Према томе скоро је искључено, да се искаже губитак, осим ако се неке године морају вршити ванредни отписи дужника.
Као и код Континентал Каучук, у биланси Палме Каучук не налазимо позиције „роба“, ма да је Палма управо трговачко подузеће и ма да се на складишту налазе знатне количине израђене робе. Међутим та роба не улази у биланс Палме, будући да се води као комисионо складиште.
Биланс за 4 последње године даје следећу слику:
Актива 19278 п. 1928: 2 [929 7. | 1930: ге у хиљадама динара Ауто — 48 86 60 Инвентар 287 24 38 3 Благајна 62 64 136 90 Дужници: а) робни 5.180 4.165 6.301 8.132 6) обрачунски —— 419 294 278 Удели 62 125 — Пасива Главница 550 550 550 550 Резерва 61 81 97 107 Повериоци а) робни 4.913 3.398 5.343 7.404 6) обрачунски — 151 784 411 Добитак 57 65 80 59 Укупно 5.592 4.846 6.850 8.598
Укупни износ билансе последње три године у знатном је порасту. Од 4.8 милиона концем 1928 на 9.6 милиона концем 1930 године. Биланса је скоро удвостручена. То значи да је обим послова све већи. Интензивна реклама која се водила ранијих година долази сада до правог изражаја. Конзум Палминих артикала расте све више. Наравно, будући да |су у трговини на велико каса-продаје изнимка, расту и по|траживања према муштеријама. А како се ради о комисиј|ској роби, расту и обавезе према централи. Видимо једнаки | пораст код дужника и код повериоца. Код подузећа који | сами не продуцирају, који чак и немају властитих склади| шта робе него, која раде више у виду заступстава, имају по| зиције дужници и повериоци паралелни развитак. За на кре"дит продату робу терети се купац а одобри централа, за чији се рачун продаја обавља. =: