Народно благостање — додатак

"рачуна о повећаном ризику.

godine, koja obuhvata period od 1. 7. 1930. до 30. 6. 1931. 2

_ stotine, tako da je u letu ove godine bilo zaposleno svega 300

Подузеће нема индустријских инвестиција. Инвентар, претставља вредност канцеларије и складишта која се наnase у унајмљеним просторијама. Једина инвестиција био би ауто. Тај је набављен ради боље организације. продаје и бржег растурања робе.

| Интересантан је рачун добитка и губитка за 1930 годину. Чисти добитак износи 2.6 милиона динара. То је у неку руку провизија која се убире од централе. С обзиром на висину провизије продаја мора да је знатна. Чисти добитак износи 59 хиљада динара. Међу тим отписи дубиозних потраживања износе 208 хиљада динара. То је у односу према дужницима знатан износ. Значи да се мора радити са већим бројем комитената и то непосредно што наравно носи и већи ризико. Палма, изгледа, улази у пословање са сваким већим обућарем. А ту су обуставе плаћања на дневном реду. Међутим њима се зарачунавају и веће цене јер се унапред води

Упркос знатних отписа исказани годишњи чисти добитак даје укамаћење капитала од преко 10%.

У управи Палма Каучук налазе се следећа г. г.: Хуго Вајнбергер, претседник; Др. Људевит Шварц, Јулиус Бер, Роберт Бер и Јосип Најман.

„SARTID” SRPSKO AKCIONARSKO RUDARSKO TOPIONIČKO INDUSTRIJSKHO DRUŠTVO, BEOGRAD.

Dosada, analizirali smo bilanse „ Sartida” za: 1927/28. godinu u „Narodnom Blagostanju” za 1929. godinu, broj 26.,

strana 423; za 1928/29. godinu u dodatku „Narodnog Blagostanja” za 1930. godinu, broj 14., strana 64, a za 1929/30. со- | dinu u 1. broju od 4. januara 1931. godine, strana 3, na šta upozoravamo naše čitaoce.

Kako su ranije analize vrlo opširno “+retirale pitanja koja su važna po razvoj i rad „Sartida” to smatramo, da se možemo ograničiti samo na prikaz i analizu poslednje poslovne

U pogledu razvoja rada u „Sartidovim” radionicama tokom prošle godine daje nam najbolje objašnjenje izveštaj upravnog odbora, u kome se među ostalim kaže: „Naša fabrika je bila u prošloj poslovnoj godini vrlo slabo zaposlena, a poslednjin meseca poslovne godine radili smo sa 50% našeg kapaciteta. 1 najnužnije državne nabavke su izostale, ali se zato popravio posao sa trgovačkom robom. Godišnji obrt spao je prema obrtu od poslovne godine 19209/30. sa dinara 87 miliona u OVOJ DOslovnoj godini na 48 miliona dinara.” Pri tome treba napomenuti, da iznosi glavnica „Sartida” 50 miliona dinara, 510 dakle znači, da celogodišnji obrt nije dostigao niti visinu glavhice.

Još u proleće 1930. godine zaposlio je „Sartid” preko 1200 radnika; zbog nemanja porudžbina niti većih popravki, bilo je preduzeće prinuđeno, da otpusti do kraja 1930. godine 600 radnika, a u drugoj polovini ove poslovne godine još tri

radnika.

Mi smo već imali priliku da istaknemo, da je „Sartid” vrlo otmenog porekla; kod njega je koncentrisano sve ono, Što je u našoj nacionalnoj industriji od imena i ugleda. Ali još i više. Zahvaljujući agilosti о. Vajferta zaimteresovana su u „Sartidu” i najmoćnija evropska industrijska preduzeća, Svet-

skog renomeja, kao na primer englesko industrijsko preduzeće | Armsfrong-Vikers u Londonu, Rešička fabrika čelika i domena iz Bukurešta, i Austro-ugarsko društvo državnih železnica. Od bankarskih veza tu je bio Bodenkreditanstalt u Beču, a kad је | ovaj u 1929. godini preuzet od Kreditanstalta u Beču, učešće , је preneseno na njegovu jugoslovensku vezu, Jugoslovensku | udruženu banku u Beogradu.i Zagrebu. |

Posle teškoća Mreditanstalta, potpuno ga je zamčnila Udružena banka, a donekle i Jadranska banka u Beogradu i

Srpska banka u Zagrebu. Dakle sve samo veliki međ našim bahkama.

U firmu „Sartida” morala bi ući još i oznaka „za brodogradnju”, pošto je to grana poslovanja, koja je u poslednjim godinama dala vrlo lepe rezultate; ona je pored drugin manje važnih industrijsko-komercijalnih poslova zapravo bila spasavajuća; ova je grana florirala naročito u dvema pretposlednjim godinama i prilikom odnosnih analiza rada mi smo podvukli, da je „Sartid? upravo predistiniran da bude i ostane vodeće brodogradilište za našu rečnu plovidbu. U 1929/30. с. još je bilo nešto posla, hukrativnog, i tom je prilikom „Sartid” pokazao, da je potpuno dorastao i najvećim porudžbinama odnosno popravkama. Međutim u ovoj godini izostale su popravke, zbog štednje — i u koliko je bilo posla, radilo se u glavnome po nalogu jednog manjeg privatnog brodarstva iz Pančeva. Tu ne može biti velike zarade. urana rudarstva je posle Svetskog rata napuštena; druga, koja ima ogromne mogućnosti razvoja, naime popravljanje i gradnja lokomotiva i vagona u 1930/31. god. potpuno stagnira. Tu dolaze u pitanje isključivo državne porudžbine, a njih zbog budžetskih štednja nije bilo. Niti ih preduzeće ne bi ni moglo preuzeti, jer na bonove odnosno na kredit naša industrija ne može da radi. Naročito kad nema mo- gućnosti reeskonta, zbog čega se ovakvi bonovi vuku po blagajni preduzeća i po nekoliko godina. Produkcija mostova također je vezana na porudžbine, a tih u ovoj godini nema. Prilikom prošlogodišnje analize mi smo napisali sledeće: „Danas ima u fabrici svega još osam lokomotiva i jedan manji most za Bosnu; ove će popravke ubrzo biti izvršene, a novih porudžbina mnema..... Situacija je prema tome veoma pesimistička i uprava „Sartida” ima puno razloga, da favorizira brodogradilišta i fabrikaciju takozvane „,komercijalne proizvodnje”. šane, iznosi danas broj radnika samo još 300 lica.

Brodogradnja je svoje poslovanje reducirala na minimum i uprava „Sartida” prelazi u sve većoj meri ka „komercijalnoj proizvodnji”. Ova reorganizacija iziskuje izvestne nove investicije, koje su i učinjehe, kao što ćemo malo docnije МЕ. deti iz bilansa. Tu se radi u glavnome o proizvodnji ašova, osovina, Čekića, alata, lopata, i t. d., koji situaciju donekle spaзауајц. Glavne bilansne pozicije, koje objavljujemo u donjoj tablici za 1926/27., 1928/29., 1929/30. i 1930/31. godinu pokazuju smanjenje volumena zaposlenosti.

Račun izravnania.

Акауа 30.6.27. 30.6.29. 30.6.30 30.6.31. u hiljadama dinara Investicije 23.319 35.243 38.383 41.338

Nova postroj. i invest. 7.881 3.140 2.955 1.187 Pokretnosti — — — 68

Materijal na stovarištu 16.851 29.821 19.243 16.527 Blagajna 668 689 908 395 Efekti - 1.676 5.073 + (126 3.215 Dužnici | 17.703 30.153 35.108 26.550 Pasiva Glavnica 50.000 50.000 50.000 50.000 Rezervni fond | 110 308 375 443 Rez. za dub. potraživ. 550 — — Otpisivanja 3.553 6.610 8379 _ 10.301 Роуепос! 10.322 42259. · 37.130 24.494 Čista dobit 3.407 3415 3.487 250. Zbir bilansa 82.905 104.120 103.792 89.342 |

Račun gubitka i dobitka. Rashodi

Opšti upravni troškovi 1.284 1.913 21228 2.197