Народно благостање — додатак

24

непромењени, док су приходи од провизија а нарочито разни |

приходи мало подбацили.

Упркос томе постигнута је чиста добит од 570 хиљада већа од оне у 1926. години; подељена је на следећи начин: Резеовном фонду је дотирано 57 хиљада динара, амортизационом фонду 65 хиљада; на име тантијеме дато је члановима оба одбора 114 хиљада а акционарима на име дивиденде 300 хиљада односно 15%. На име дубиозних потраживања отписано је од чисте добити 40 хиљада. Пада у очи, да је тантијема знатно редуцирана, за скоро 50% према 1928. години. То је повољно, пошто је учињено у корист банчиних фондова.

У ранијим годинама дивиденда је износила 20% а тек у 1930. години 15%. Томе треба додати и тантијему, која премаша у 1928. години 10% а у 1930. години 5% главнице.

У. управи Уједињене банке у Крагујевцу се налазе следећа г, г.: Урош Симић претседник; Риста К. Тотани, потпретседник; Андра С. Стефановић потпретседник; Милан П. Стефановић, Ђока К. Тотани; Л. Душан Јакшевић, Милош У. Чомић, Војислав А. Мијалковић, Мил. Јер. Павловић,

„ФИЛИПС“ ЈУГОСЛАВЕНСКО ТРГОВАЧКО А. Д. БЕОГРАД. Радио није код нас ни издалека узео оне димензије како је то случај у другим државама. Наравно да ту играју улогу и економске прилике. Не ради се само о томе да треба купити апарат. Данас се апарати могу купити и на отплату. А у местима која имају Радио-станицу употребљавају се већи апарати који коштају пар стотина динара. Међутим сваки поседвик Радио-апарата мора да плати годишњу таксу од 300 динара, А то за наше прилике игра извесну улогу. Многи који су имали Радио код куће, напустили су га јер им је било тешко и незгодно плаћати 25 динара месечно. По неким нашим поштама налази се ускладиштено по више Радио-апарата јер власници нису хтели више плаћати таксу, пак су тамо депонирали своје апарате.

За проширење Радиа игра велику улогу стање електрификације. У местима у којима постоји електрично осветлење, могу се лако инсталирати апарати око којих није потребна никаква нарочита брига. Нису потребне ни антене. Доста је да се укопчају у електрични кучни вод. У местима у којима нема електричне струје, а то је највећи део наше државе, ствар је много комплициранија. Ту су потребне високе антене, ту опет акумулатори. А како наш свет слабо познаје и физику, са Радиом где нема електрике доста је тешко. Многи су напустили Радио само ради тога јер им је било много петљања, и јер су сметње биле такове, да их је брзо пролазила воља.

На слабо проширење Радиа код нас можда да делује и уређење емисионих станица. Ми сада имамо три станице. Програма нису баш бог зна какви. А претежни део наше публике нема баш интереса за стране програме које у већини случајева не разуме. То би све били разлози који су деловали да Радио није код нас још толико развијен.

Са систематским радом ствар ће се побољшати — уколико наравно не наступи још осетљивије погоршање привредних прилика. Треба у првом реду водити рачуна о бољим програмима наших станица, а затим и о преносу са већих станица.

На поатшипење Радиа наравно да много доприноси организација продаје Радио-апарата; Ако је та организација на висини, ако се рекламом или иначе долази до свакога, онда можемо очекивати јаче проширење. Нарочито ако се. буду давале погодности упоглед отплате. Можда да ни једно пословање није погодно за отплату као Радио. А и саме станице морају бити главни пропагатори Радиа јер од претплата које се плаћају већи дио добивају Радио-станице за покривање својих издатака. У Загребу Радио-станица чак даје

" бесплатно мање апарате који наравно достају да се слуша само дотична станица, дотично њени преноси.

Ми у земљи немамо подузећа које би израђивало Радиоапарате. Па чак ни њихове главне делове. По томе ту смо у пуној мери упућени на увоз. Многа страна подузећа имају код нас своја заступства. Она која продуцирају и остале електротехничке артикле имају једно заступство дотично афилијацију за све своје продукте.

Од великих страних подузећа која искључиво или претежно израђују Радио-апарате једино Филипс је основао на-= рочито деоничко друштво за пласирање својих апарата у нашој држави. Друштво је основано -године 1929. Централа – је у Београду а у Загребу је филијала. Пословање се води у главноме из Загреба. Дионичка главница изнаша 1 милион динара потпуно уплаћен. Како је познато „Филипс“ је холандеско подузеће. То је уједно једно од ретких холандских подузећа које је код нас јаче афирмирано. Југославенски Филипс наравно поред Радио-апарата настоји да пласира и остале продукте свог концерна. Међутим пласирање Радио-апарата најважнији је посао. У ту сврху врши се и знатна „ре= клама. Ниједан Радио-апарат код. нас није лансиран са толико рекламе колико Филипсови апарати, „Изгледа са ус= пехом. Бар тако показује биланца за прошлу годину коју ниже доносимо.

Биланса за 1930. гласи :

Актива : у хиљадама дипара

Благајна 35 Банка 432 Поштанска штедионица 41 Полози 2.193 Роба 409 Дужници 11.057 Инвентар 980

Пасива : Деоничка главница 1.000 Веровници 11.905 Полози 2.193 Добитак 61 Укупно 15.159

Како видимо биланца прелази 15 милиона динара, Ако и одбијемо про и контра ставку „полози“ са 2.1 милиона остају 13 милиона што је за једно специјално подузеће знатан износ.

'· Веровници износе скоро 12 милиона динара. То су по– траживања централе за лиферовану робу. Да ту нема банковних кредита најбоље се види по томе што у благајни, код банака и код Поштанске штедионице лежи преко пола милиона динара.

Роба је биланцирана са незнатним износом. Ну за то дужници износе 11 милиона динара. То су потраживања за пласирану робу. Можда и за робу која је дана у комисију. На то упућује и мала залиха „робе“ у биланси,

Инвентар износи готово милион динара. Других инвестиција нема. Према томе оне су покривене властитим средствима.

Получени добитак износи 61 хиљаду динара. Одбивши пренос из године 1929 остаје чисти добитак од преко 40 хиљада. Будући да је та прва пуна година пословања, кад су знатни издаци за организацију, резултат је сасвим повољан.

Пирход је од робе преко 6 милиона. То значи да је пласирање апарата доста знатно. Међутим главни део издатка иде на режију.

Снижењем поштанске таксе на Радио-апарате и интензивнијом продајном организацијом разних подузећа Радиоструке проширења Радиа узело би и код нас већег маха. Onako ce највећи део нашег света задовољава грамофонима.