Народно благостање — додатак

УЈЕДИЊЕНЕ БАНКЕ У КРАГУЈЕВЦУ.

У Крагујевцу, у другој половини осамдесетих година прошлог столећа основане су три банке: 1885, године основан је Крагујевачки кредитни завод, са главницом од 250 хиљада динара, 1887. године Крагујевачка трговачка банка а 1889. године Крагујевачка задруга. Све ове три банке припадају дакле реду најстаријих србијанских банака, и ако оне данас формално више не постоје — последица је њихова међусобна фузија, која је извршена у јануару 1921. године, а одлучена већ много раније. Иницијатива за ову фузију је поникла од стране Крагујевачког кредитног завода, који је финансијски био најмоћнији и који је преузео и водство после извршеног спајања, кад се фирма свију три банака претворила у Уједињене банке у Крагујевцу.

Приликом ове фузије повишена је главница Уједињених банака на 1.5 милиона динара; на тој висини остала је од 1921. године непромењено до 1928. године, кад је главна скупштина акционара донела одлуку о поновном повишењу, сада на 2 милиона динара. Ново емитоване акције преузели су стари акционари у односу 3 ка 1 уз цену од 105 динара по акцији.

Послови банчини се у послератно време врло лепо развијају. Међутим, банка има и своје специјалне послове: она се бави и робном трговином на мало и велико, за шта подржава нарочито робно оделење; банка је даље великозаступник дувана што је за Крагујевац, због знатног броја индустријског радништва (војно-технички завод и т. д.) свакако врло лукративан посао. А сем тога она је још и главни крагујевачки заступник љубљанског осигуравајућег друштва „Славија“, што банци такође осигурава лепе приходе од провизија. Наредна тарифа нам показује развој главних билансних позиција у току последњих година. Добијамо следећу слику :

Рачун изравнања.

Актива 1926. п 1928. 1930: . у хиљадама динара

Благајна 553 626 785 Хартије од вредности 565 1,254 1.412 Вредност резервног фонда 359 513 861 Вредност пензионог фонда 99 128 5 Менице 6.657 10.343 7.902 Жаро 165 374 165 Ликвидациона банка 242 Текући рачуни 4131 3.251 3.822 Зајмови на залоге 815 909 652 Непокретности 897 1.009 1.129 Инвентар 246 268 317 Оставе, гарантије и т. д. 11.998 13.655 13414 Разна актива 418 — 150

Пасива | Главница 1.500 2.000 2.000 Резерве 1.093 1.544 1.784 Пензиони фонд 12 91 Улози на штедњу 10.050. 13.419 11.823 Повериоци 560 — = PeeckoHT 1.750 1.000 1.000 Непостигнута дивиденда 19 1 6 Преносне камате 148 == Тантијема 175 214 114 Чиста добит 385 407 300 Збир биланса 21.152 32.339 30.618

Рачун губитка и добитка.

Расходи Камата 1.050 1.459 981 Порези Е 314 258 348 Трошкови. и плате 417 · 459 391 Чиста добит 560 115 | 570

Приходи ! : Камата | 1189." | 1242 201 Провизије 822 1.081 850: Принос непокретности 130 140 119 Принос ефекта 74 49 34 Разно 5 410 86. Збир прихода или расхода 2.223 2.883 2:291

Обртни капитал банчин овде није идентичан са збиром биланса, као што је то случај код пречанских банака. Збир биланса варира између 27.75 милиона у 1926, години и 32.3 милиона. Ако од ове суме одбијемо Оставе, гарантије ит, д., које достижу скоро трећину збира биланса, онда добијамо

(банчин обртни капитал. Рекордан је у 1928. години са 18.68

милиона динара; према 1926. години порастао је за скоро пуна три милиона динара. А 1930. године, као последица при– вредне депресије, незнатно је смањен, на 17.2 милиона дин.

Главница је, као што рекосмо, у 1928. години повишена за 500 хиљада динара. У ово доба су код нас нове емисије. већ врло ретка ствар; да је успешно извршена, доказ је да, су акционари пуни поверења у развој банчин и да располажу знатним сретствима. Уосталом су и кондиције емисије биле врло повољне, и оне су и гарантовале успех, У очи падају снажне резерве које премашају 85% од главнице, а са дотацијама из чисте добити у 1930. години прелазе и 95% главнице. |

Улози на штедњу који износе 1926. године 10 мили-– она динара, достижу у 1928. години рекордну цифру од 134 милиона; у 1930. години забележено је минимално опадање тако да можемо рећи, да су остали стационарни са око 12 милиона. Повериоци, исказани у 1926, години са 560 хиљада, у наредним годинама засебно више се не појављују. Интересантно је такођер кретање позиције реесконта: његово искоришћење је у 1926. години било рекордно са 1.75 милиона, динара; у 1928. години смањен је на 1 милион, колико износи и у 1930. години. |

To је у главноме кретање извоза GaHuMHHMX CpeTCTaBa: — сопствених и туђих, Њихова подела даје следећа каракте-, ристика: највише је пласирано помоћу меничних кредита и онима по текућим рачунима. Први забележавају знатан по-. раст у 1928. години, аналогно приливи нових сретстава и смањење кредита по текућим рачунима: месечни кредити су према 1926. години у 1928. порасли од 6.66 милиона на 10.34 милиона, али су у 1930. години редуцирани на 8 милиона, а, кредити по текућим рачунима су у 1926. години рекордни, ca 4.74 милиона; у 1928. години износе 3.25 милиона а у 1930. години опет су порасли на 3.82 милиона. |

Трећи облик активних кредитних операција су зајмови; на залоге; максималну висину забележава 1928. година са 909 хиљада, док износе у 1930. години 653 хиљаде динара.

Томе на супрот у снажном су порасту позиције хартија од вредности; непокретности инвентара и благајне, које су према 1926. години у 1930. године порасли од 2.7 милиона на 4.5 милиона динара. Од тога отпада 2.28 милиона на хартије од вредности (1.42 милиона на ефекте банчине а 961 хиљаде на вредности банчиних фондова) што другим речима значи, да има банка 114% своје главнице пласирано у ефекте, Биће интересантно сазнати, какве су промене учињене у по-– гледу портфеља у току 1931. године. Непокретности су билансиране у 1930. години са 1.13 милиона према 897 хиљада. у 1926. а инвентар је исказан са 70 хиљада више, односно са 317 хиљада динара и то упркос знатних годишњих отписа..

Бруто добит варира између 2.3 и 2,8 милиона динара. Пада у очи једна врло значајна промена, наиме смањење по-

'зиције трошкови и плате за 70 хиљада динара, од 460 хи-

љада на 390 хиљада. Интересантно је такођер знатно CMaњење расхода на име камата, и повећања пореза за скоро 100 хиљада динара. Приходи банчини од камате су остали,