Народно благостање — додатак

Napl. otpis. potr. 203 8 16 653 Zbir prih. ili rash. 4.768 5.607 6.158 6.730

Kao što primećuie uprava Beogradske trgovačke banke u svom posledn;em izveštaju, »životn# prilike i poslovni odnosi kretali su se u proš.oj godini u dosta nervoznoj psihozi i obavljali se na jedan specijalan način, Кој је imao kao glavnu karakteristiku — privremenost i neizvesnost.« S obzirom na to sasvim je prirodno da :e Banka u prošloj godini obavljala samo pos:ove koje karakteriše laki i brzi likviditet. Ona je, pored toga, uvek imala obilje gotovine, tako da je stalno bila spremna da se s uspehom suprostavi svakoj eventualnosti.

Obrtni kapital iznosi 70 mil din., za 1 mil. više nego krajem 1999. Ulozi po knjižicama povećali su se u proš,oj godini za 353 hilj., na 22,3 mil. Za oko 1,54 mil. veći nego krajem 1939 je i iznos iskorišćenog „reeskontnog Hredita. On iznosi 11,03 mil., gotovo jednako kao i krajem 19938. Razna pasiva je za oko 400 hiii. din. takođe veća nego u prefhodnoj godini. Nasuprot tome iznos pasivnih tekućih računa је ха 856 hilj. din. man:i, a za 744 hilj. manji nego u 1939 dje i iznos bančinih fondova, koji su bilansirani sa 14,74 mil. din. U stvari, smanien je samo bančin »fond za razliku na kursu hartija od vrednosti« sa 7,86 mil. krajem 1939 na 6,57 mil. din. u 1940. To ie zbog toga, što su kursevi hartija od vrednosti koje Banka ima u svom oortfelju krajem „prošle bii za prosečno S'/o niži nego krajem prethodne godine. Inače, bančin »redovni rezervni fond« povećan је u prošloj godini u odnosu na prethodnu za 465 hilj. din. Bančini fondovi premašu;u glavnicu. Odnos između sopstvenih i tuđih sredstva je povol:an. Glavnica i fondovi iznose 926,74 mil., čisti dobitak sa prenosom: 39,38 mil., a ukupna tuđa sredstva 39,9 mil. |

Najkarakterističniju promenu na strami O pret stavlja smanjenje stania menica sa 22,12 mil. krajem 1989 na 18,22 mil. u prošloj godini i istovremeno povećanje stanja aktivnih tekućih računa sa 19,4. mil. u 1939 na 16,65 mil. u 1940. Time je još Od ranije poznati veliki likviditet bančine aktive još i pojačan. Hartije od vrednosti pretstavljaju naiveći poziciju u aktivi Beogradske trgovačke banke. One sa nostro- konta iskazane su sa 20,1 mil. din., a hartije od red: :Bošti rezervnog fonda izngse 4,97 mil. -

Beogradska trgovačka banka prilaže završnim računi-

ima i spisak -svih hartija od vrednosti u n'ezinom · posedu.

Prvo. mesto · zauzimaju akcije Narodne banke, kojih je Вео·gradska trgovačka banka imala, koje na nostro-kontu, koje u rezervnom fondu, 1840 komada. Od privatnih akcija Banka ima 14.270 komada »Šumadije«, društva za osiguranje 1 геоsiguranje, 3.730 komada Izvozne banke, 300 komada Beogradske založne banke, 1.780 komada Gornjo-resavske privredne banke i 600 komađa Resavske štedionice. Od državnih hartija najveću poziciju pretstavlja Ratna šteta sa 5,64 mil. din. nominale. Banka ima, zatim, nominalno 1,1 mil. 6% Begluka, nominalno ] mil, 4%/o- Артатаса, перип топ ап. 67 дајт. agrara na nostro-kontu i daljih 240 hili. u rezervnom fondu, 880 hilj. din. 7%0 investicionog zajma, 6% hili.. 6% obv. za iavne radove i narodnu odbranu itd.

Na hartije od vrednosti otpada skoro 35% cele bančine aktive, na menice oko 26%, na aktivne takuće račune nepuna 24%, na zajmove na zaloge i one na hipoteke sa poraynanjima svega 4%, na nepokretnosti 3,5%, па bonove Ministarstva finansija 3%5 i na gotovinu 5%.

Prihodi od kamate bili su u 1940 sa 3,44 mih, ža oko 10% manji nego u 1939, ali su provizije iznosile 730 hilj. prema 387 hili. u prethodnoj godini. U prošloi godini je, pored toga, ostvaren i vanredni prihod od 658 hili. timš, što је Banka uspela da naplati izvesna potraživania Која su ra-

nije bila otpisana kao nenaplativa. Ako izostavimo prenos dobiti, vidimo да је zbir proš.ogodišnjih prihoda iznosio 6,08 mil., za oko 8900 hilj. din. više od onog iz 1939.

U 1940 bili su i troškovi za oko 300 hil:. veći od onih u prethodnoj godini. To je apsorbovalo višak prihoda. Uprkos tome, čisti dobitak za prošlu godinu iskazan je iznosom koji je za skoro 400 hilj. din. veci od čistog dobitka iskazanog za 1939. To dolazi otuda,.što je u 1940 i pasivna kamata bila mana nego u prethodnoj godini, a prenos dobiti iz prethodne godine bio je veći. Treba primetiti da je prihod hartija re(dovnog rezervnog fonda od 198. hili. din. neposredno unet u taj fond, tako da se nije javio u računu gubitka i dobitka.

Iskazani čisti dobitak zajedno sa prenosom iznosi 338 mil. din. Od toga je upotrebl:eno 1,9 mil. din. za isplatu 10% dividende, 500 hilj. za dotaciju fondu za povećan:e glavnice, 274 hilj. za dotacijiu redovnom rezervnom fondu i 547 ћи. din. za tantijemu članovima oba odbora i činovništvu. Ostatak

_ od 861 hili. din. prenet je na novi račun.

U upravnom odboru bila su g. g.: poč. Aleksandar J. Jovanović-Resavac (preisednik), Mladen I. Obradović (potfpretsednik), Milan B. Tomić, Dobrivo:e T. Lazarević, Sreten Stojanović, Radoslav :D, Mirković i Jevrem St. Jovanović. U nadzorenom odboru nalazila su se gospoda: Radisav J. Jovanović-Resavac, Franja Bajloni, Nikola Belović, Dragoslav S. Švabić i Aron Alkalaj. Direktor je g. Dimitrije Bogojević. ~

„ИСсИс" Д. Д. ЗА ИНДУСТРИЈУ И ПРОМЕТ ДРОГА И

"„Исис“ д. д. основано је средином 1918 са главни цом од 4 мил. круна. У току 1920 ова је повишена на 10 мил. кр., а затим на 90 мил. кр. који су у 1921 у вези са заменом круна за динаре претворени у 5 мил. дин. После тога главница није мењана. Предузеће је основано 'од стране Хрватске земаљске банке, која је доцније постала Југословенска банка д. д., С којом: „Исие“ д. д. н данас одржава живе пословне везе. Иначе, мајоритет акција данас се налази у поседу једног "синдиката наших апотекара љ„Менс" д: д. је не само наше највеће, него и најбоље организовано предузеће за промет медикамената, дрога: а хемикалија. Своју вредност, као и корист коју од њега имају потрошачи- лекова, је показало и у овим тешким временима: - Наиме, лито: смо данас снабдевени медикаментима бар исто онако- добро, као што је то био случај н пре: избијања рата у Европи, добар део заслуга за то припада унраво „Мсис-у“ д. д., његовој сјајној организацији, искуству и раду личности које воде ово предузеће и његовим одличним везама са великом иностраном хеми!ско-фармацеутском индустријом.

До краја 1925 пословање је увек завршавано са за: довољавајућим резултатима. Поред тога што је делило дивиденду од просечно 10% годишње, друштво је до краја 1925 било унело и око 3,7 мил. дин. у свој резервни фонд. Међутим, 1926 и 1927 биле су врло рђаве. Те две године завршене су са губитком од преко 3,3 мил. дин. који је отписан на терет рачуна резервног фонда. 1928 година завршена је такође с губитком (од 390 хиљ.), али је у тој години предузеће потпуно реорганизовано, а пословање му је постављено на нову, много здравију базу. У 1929, 1930 и 1931, које су опет завршене са сразмерно добрим успехом, знатно је проширен и круг муштерија, тако да је промет био достигао рекордну висину, нарочито у 1980 године, У то време су, с друге стране, знатно продубљене н проштирене и везе с лиферантима, а добивен је и знатан број нових заступства велике иностране хемијакофармацеутске индустрије, која производи кајбоље _Cneпијалнтете. II ~