Народно благостање — додатак

сре урин пениса

Penzioni fond čin. .456 - 540 590. 608 Akcepti 3 200 11.910. . 14.580: .. 10.000 Tekući računi o. 12.193 15.643 11.520 .. 12.828 Тек. гас. »Јенсе a. d.e — ~ = 1.548 1.562 Шол па Задпји 6.418 6.503 5.466: 7.900 Ромепос! —=- офу. гас; 2.737 2.552. 3.938 „2873 Divid. i tantijema · 1432 1712. 14%. | 1.739 Razna pasiva | '— || _ | > Prenos č. dobitka ~ |— _ O 143 | 266 Zbir bilansa 101.199 118.739 197.067 195:245

Obrtni kapital 54.318. · 63.810 66.208 68.764

Samo u toku poslednjih 5 godina preduzeća Trgovačkoindustrijske banke uložila su u investicije skoro 75 mil. din. Od toga otpada 58,3 mil. din. na nove investicije samo kod Elektro-Makiša. Kod razvitka роза ovakvom brzinom obično posto;e dve opasnosti: opasnost pogrešnih investicija i, zbog toga, nerentabin.og plasmana kapitala, i opasnost od skupih i nedovoljno dugoročnih dugova. Kod T rgovačkoindustrijske banke nije nastupi:o ni žedno ni drugo. Pos:ovni rezultati koje ostvaruju bančina preduzeća najbolji su dokaz rentabilnosti izvršenih investici;a. U pogledu kontrahiranja eventua:nih »skupih i nedovoljno dugoročnih dugova« treba primetiti da su sva preduzeća, izuzeV »Elektro-Makiše i »Jelicue u neposrednom strukturemnom sastavu Banke. Za Јеlicu ie već naglašeno đa je njezina celokupna pasiva koncenirisana u jednom jedinom poveriocu dugoročnog karaktera i da je odnosni kamatnjak vanredno povo:jan. >»ElektroMakiš«, pak, kod koga jč- investiciona delatnost bila najjača, gotovo i nema drugih obaveza, osim one kod Trgovačko-industrijske banke. To znači da bi se eventualna opasnost, ukoliko ona posto:i, morala ispoljiti u pasivi same Banke.

Gornja tablica pokazuje nam da od takve opasnosti nema ni traga. Ukupna sredstva s kojima 'Tradi Banka iznose 68,76 mil. din. Od toga otpada 30,4 mil. din. na bančine SOpstvena sredstva, što znači da se odnos sopstvenih sredstava prema poza:mljenim sredsvima ima Kao 100 prema 126. Ovaj je-odnos u 1989 bio 100 prema 146, a u 1938 god. 100 prema 156. To znači da su tuđa sredstva samo neznatno Veća od sopstvenih. Pored toga, jasno se vidi da Banka izbegava kratkoročna tuđa sredstva. Time se može i objasniti činjenica da su ovde »аксери« | зтедпјегобт »разуп tekući račumic daleko značajniji od uloga. Na ove poslednje otpada samo 11% od ukupnih sredstava s kojima banka radi, odnosno 7,9 mil, za oko 25 mil. din. više nego krajem 1939. Pasivni tekući računi su takođe za 1,3 mil. veći nego u 1989, ali su »akceptie, koji takođe pretstavlia:u srednioročne obaveze, za 458 mil. din. manji. Pro-saldo obaveze su u prošloj godini smanjene za blizu 2 mil. din., dok su sopstvana sredstva DOvećana za 3,5 ти.

Na strani aktive vidimo da bančin angažman u industriji iznosi 62,5 mil. Od toga otpada 16,86% па investicije i obrtni kapital strugare, 19% na rudnik lignita, 0,15% na majdan kamena i ravno 70% na električnu industri.u (i to 5,3% na akcije >»Jelice«, 24,4%/o na akcije >»Elekro-Makiša« ı 40,9%5 na kredit po tek. računu, koji je odobren >»ElektroМај и).

U prošoj godini došlo je do povećanja angažmana u električnoj industriji za skoro 3 mil., i to skoro isli učivo код Ктедна Elektro-Makišu. Kao što je ес гагшје зротеnuto, investici:e Strugare povećane su za 240 ћИ а njan obrtni kapital sman/en je prema prethodnoi godini za 8,76 mil. U rudarskom poslu došo ·je do povećanja angažmana za oko 2 mil. din., uglavnom za nove investicije. kod rudnika lignita, Kod grupe bankarskih poslova gotovina :e povećana ја škoro 1,1 mil. a dužnici po eskontu i tekućim računima smanjeni su ukupno za oko 500 hili. din. |

u 25

| Račun gubiška i dobitka

Ukupno povećanje bruto prihoda prema prethodnoj gadini. iznosi 2,5 mil., odnosno za oko 30%. Najveći deo prihcda dala je i prošle godine Strugara, i to 7,8 mil., za sko:o 2.š mil. din. više nego u 1999. Prihodi od kamata i provizi,č iznosili su 2,82 mil. i bili su takođe та 380 hili. veći ođ: oi.ih u prethodnoj godini. Nasuprot tome, prihodi .od rudi'Ka iienta bili su za skoro 300 hili. din. manji nego.u 193). Onš iznose nepunih 100 hilj. din. »Elektro-Makiš« i »Jelica« ni za 1040 ne dele dividendu. Međutim, već smo. ukazali na SVe nače snaženje >Jelice«, a »Elektro-Makiš« je u stalnom xsponu Dividendu ne deli, ier neprekidno povećava SVOJ i7VOTČ Lrc:zvodnje, kao i svoje mreže za (гапзрсте елегице.. Kas #60 је već spomenuto, samo za poslednjih 5 godina Elektro. Makiš uložio je u nove investicije 58, mil. dia. Za Gto vreme on je amortizovao od investicija blizu 90 mil. Uostalom, Elektro-Makiš nalazi se još uvek u fazi snažnog investiranja. Predviđeni program investici:a za tekuću go.hnu dostiže Visinu od 20 mil. din. Baš iz tih razloga Trgovačkj)-industri:ska, banka lišila se ха рочедг 6 софшпа чу. 1 лае OVOg рте: аизеса, и koje je uloženo naiviše bančinih sredstava. Međutim, za to su u Elektro-Makišu, por»i suažnil. detacija an ortizacivnim fondov ma, akumulirani do danis i razni 'C2:rvni fondovi od 8,7 mil din.

Na strani rashoda vidimo da su bančini režijski troškovi povećani za skoro 700 hili., na 2,29 mil. u 1940; što ie, uglavnom posledica povećana javnih tereta. Rashodi na kamate smanjeni su u odnosu na prethodnu godinu za 260 hili. din., a amortizacioni otpisi strugare i rudnika lignita su povećani za 168 hilj. din.

Posle pokrića svih rashoda, odvajanje za amortizaciju i izvršene vanredne dotacije od 15 mil. din. osobenom ržzervnom fondu ostao je čisti·dobitak od 92,8 mil., ne računajući tu i prenos iz prethodne godine. Deli se dividenda od 1%/5 prema 8% u 1939 g., 12% u 1938 i po 10%:u. čitavom nizu ranijih godina. ~ |D о И

U upravi bila su gospoda: Vaso T. Knežević ·(pretsed-