Народно благостање — додатак

та а

hodi osiguravajućeg odeljenja. Prihodi od premija i:dažbina u 1940. godini iznosili su 9,21 mil: prema 8,57 mil. din. u prethodnoj i 7,40 mil. u 1934 g.:Inače, rezervnč i prenosne premije iznosile su na početku prošle godine 24,76 mil. prema 15,95 mil.. početkom 1934. То је роуесапје од ргеко. 55%. - Razume se da su poslednjih godina i rashodi 'morali da pokazuju tendenciju porasta, ali je ovaj bio uglavnom daleko slabiji od porasta prihoda. Samo ije povećaniz. izdataka

Za poreze bilo jače od prosečnog povećanja prihoda. U pro-

šloj godini izdato je za poreze 5,4 mil. prema 2,17. mil. .u pržthodnoj i samo. 750 hilj. din. u 1034 godini. Povećanje pasivne kamate išlo је uglavnom uporedo sa pojačanjem priliva. tuđih sredstava. Inače, treba podvući da opšti troškovi nisu uopšte povećani. U 1940 iznosili su 9,38 mil. prema 2,36

(din. 1 prethodnoi i 247 mil din. u 1984. =. Plata su MO postepeni porast sa. 1.65 mil. u 1934 na 2,66 mil. u 1940, što znači da su u toku poslednjih 6 godina povećane za "око G60O?/o.

Čista dobit sa prenosom iz prethodne оте iznosi 14,4 mil. din. prema 10,2 Lil. u przthodnoj, 7,58 mil. din. u 19938 g., 6,62 mil. u 19937 g., 5,6 mil. u 1936 i 4,80 mil. din. u 1935 g. Kao što se vidi, iz godine u godinu bio. je sve povoljniji i konačni finansijski rezultat poslovanja. оа prošlogodišnje čiste dobiti za dividendu su određena 4. mil.. din. Kao U JU prethodnoj godini. Za porz:z je rezervisan. iznos od 2,84 mil., a za tantijelu članovima oba odbora, direktorima i osoblju odvojen je iznos od 1,83 mil. Na novi račun prenose se 3,5 mil., a fondovima je dotiran iznos od 92,2. mil. din.

B:ogradska zadruga nije samo prethodnica našag banRkarstva i najveći srpski privatni novčani zavod, već je ona istovremeno i najstarila srpska čisto domaća избапома. ха osiguranje.

Glavne podatke o poslovanju u grani životnih osigurania pokazuje nam sladeća tablica:

Os:g. glavn. Neto-prem. O: štete Štete u %

God. (u mil.) (11:44) (hi. d. premije 1930 40,9 1.562 1.104 70,6 1931" 58,8 2.340 1.088 44,3 1932 - 56,5 2.557 1.870 58,5 1953 - 55,6 2.464 1.174 47,6 1934 56,7 2.571 1.199 46,0 1935 636 2.997 1315 43,9 1936 77,6 3.493 1.269 36,3 1987 107,5 4,253 2.120 49,8 1938 132,3 5.092 9.273 44,6 1939 138,89 5.263 9.783 53,0 1940 129,6 5.177 3.327 64,2 Uporedni pregled osiguranih glavnica i neto-premija

ukazuje na snažni razvitak poslova otseka životnih osiguranja u periodu između 1984 i 1939. Osigurane glavnice u 1938 bile su za 133% veće od onih u 1934 g., dok su prihodi od netopremija u istom razdoblju udvostručeni. S obzirom na poznati razvitak međunarodnih političkih događaia pretprošla i Drošla godina nisu bile povoljne za osigurava/jući posao, ali je Zadruga, uprkos tomz, posao održala na ranijoj visini. Nova produkcija životnih osiguranja u 1940 iznosila je 20,68 mil. din., dok su storna i redukcije osiguranja iskazane sa 16,88 mil., a. doživela osiguranja, smrtni slučajevi i otkupi sa 7,42 mil. Kao posledica toga javilo se smanjenje ukupnih osiguranih glavnica za 2,806. Manjak prihoda od neto-premija je sasvim neznatan, iznosi svega 1,%. Mortalitet u. životnoi grani i suma doživelih i otkupljenih. polisa. bili su. u prošloj

godini nešto veći. Međutim, to je u potpunosti. nadoknađeno.

porastom. poslova .u elamentarnoj grani, kao što nam poka-

тије i donja tablica, u kojoj. smo uporedili glavne podatke”

Кој! se odnose na tail posao.

33

·'Bruto prem. Neto-prem. Neto-štete Štete u %

God. (и ћи]. 4) (а. (и. a premije 1930. 4.803 060, | 1.90 | 442: 1030 0 | 4508 T0O40 | 1052 | 58 100 || GGA7 АВА 1246 590 19830 40700 30609 PP а | 45 219 1934 3.317" МАЈЕ | 278: | 238 1935 3.379 1400 | 350 | 2721 1936 4.194 1.616 556 34,4 1937 4870. |! 1.685, 648 38,2 1938 4.476 2.012 1.584 78,7. 1939 5.263 2.158 1.598 74,0 1940 6.471 2.735! 02%. | 388

Prihodi od ukupnih premija u 1940 bili su za 1,2 mil. odnosno za 23% veći od onih u prethodnoj godini. S druge strane su izdaci za Šštate smanjeni za preko 40%. U vezi s tim osetno se je popravio i procentualni odnos između Šteta i premija. Treba podvući da su prihodi od premija već a 1939 pokazivali rekordnu visinu. Kao što iz spomenuto, u 1940 taj rekord kod bruto-premija premašen je za 1,2 mil. odnosno za 23%. Troškovi za organizacionu i akvizacionu službu kreću se u tehnički dozvoljenim granicama, što: znači da je uprava i prošle. godin= bila vrlo obazriva u pogledu izdataka.

U upravnom odboru Beogradske zadruge bila su gospoda: d-r Milorad R. Đorđević (pretsednik), d-r Ferdinand Gram: berg, Ljubomir Pokorni, Milorad D. Popović, Milija N. Pav: lović, Marko Milutinović, poč. Aleksandar J. Jovanović- Resavac, Vitomir St. Konstatinović, inž. Jovan Petrović i Andra Tošić. Članovi hadzornog odbora su gospoda: Zafir Stanković (pretsednik), d-r Jovan Radonjić, Nikola M. Jovanović, inž. Čedomir Jančić i Mitar Martinović. Direktori Beogradske zadruge su zg. g.: Milutin J. Stanoijlović i Dušan Radivojević.

JUGOSLOVENSKI KREDITNI ZAVOD A. D., BEOGRAD

Jugoslovenski kreditni zavod osnovan je 1926 sa glavnicom od 5 mil. din. Sa stvarnim poslovanjem otpočelo se je početkom 1997 godine. Za četrnaest godma njegovog rada naša privreda prolazila je, kao što je poznato, kroz nekoliko vrlo. teških faza razvitka. Opšta privredna kriza, dugotrajna bankarska Kriza, uzbudljivi međunarodni politički događaji koji su prethodili ratu i, najzad, rat izazvali su u celoj Drivređi, pa i u bankarstvu, trajne poremećaže, koji su neizostavno morali da ostave duboke tragove u svakom pojedinom preduzeću. Za celo to vreme pa i u najtežim momentima, Jugoslovenski kreditni zavod pokazivao је neobičnu otpornost i životnu snagu, tako da bi se na osnovu njegovog razvitka teško mogao doneti ma i približno tačan zaključak o onome što se je oko njega dešavalo.

Sledeća tablica koja ukazuje na kretanje obrtnog kapitala Jugoslovenskog kreditnog zavoda ie vanredno informativna. Obrtni kapital je iznosio:

krajem 1927 38,86 mil. krajem 1934 77,38 mil. » 1928 3605 » » 1935 88,65 » » 1929 51 >» » 1936 96,7 » » 1930 56,05. » » 1937 108,97 >» » 1981 39,86. » » 1938 119,95: » » 1932 49,59 » » 1939 198,95,.%» » 1938 63,52 » » 1940. 135,00 »

Još pre bankarske krize, koja je bila izbila u jesen 1931, ovdz, su tuđa sredstva priticala brzinom koja nije uobičajena kod mlađih i novijih novčanih zavoda, kao što je to Jugoslovenski kreditni zavod tada bio. Ma da je glavnica u početku iznosila samo 5 mil. din., ipak je obrtni kapital zavoda već krajem prve poslovne godine bio dostigao visinu od 38,8 mil. din„.da bi. do, kraia, 19930 porastao, na 56 mil. din,