Народно благостање — додатак

|

ћ

34

Te godine je i glavnica povišena na 15. mil. Prilikom izbijanja bankarske krize.u septembru 1931. Jugoslovenski” 'kreditni zavod. bio je iznad svakog očekivanja likvidan, tako. da je bio u „stanju da bez ikakvih teškoća isplati IG mil. svojim ulagačima i poveriocima. 1. posle toga, krajem 1931, bančina gotovina bila je tolika, da se u svakom trenutku, ne dirajući u dužnike, ulagačima i poveriocima moglo da vrati preko 30% njihovih potraživanja.

Za vreme bankarske krize razvitak Jugoslovenskog kreditnog zavoda bio je još brži nego pre nije, tako da je njegov obrini kapital od početka 1932 do kraja 1934 već udvostručen. U 1935 on raste za daljih 11 mil., u 1936 za 8 mil., u 1937 za 12 mil., u 1938 god. za 4 mil., u pretprošloj godini za 16 mil. i u. prošloi godini za 7 mil. din. Kao što se vidi, tendencija porasta bila je stalna, pa je nisu mogli prekinuti ni uzbudljivi predratni događaji ni teškoće koje je rat izazvao u našoj privredi, niti smetnje na koje. je nailazila naša spolina trgovina. ;

·U početku svog: rada Jugoslovenski kreditni zavod bio је »banka nad bankama«. Naime, glavni posao kojim se od tada bavio bio je reeskont menica provincijskih novčanih zavoda, naročito iz Vojvodine. Još pre nego što je zaštita zemljoradnika presekla taj posao, predosećajući zaštitu, Zavod ga je i sam napustio, pa je tako sasvim izbegao gubitke do kojih je eventualno moglo da dođe. Bančin domicil u Beogradu u mnogome joj je olakšao izbor novog posla. Banka je mogla da sč baci na finansiranje industrije, kao što је to činio veliki broj prestoničkih novčanih zavoda. Međutim, ta Vrsta plasmana ne bi u potpunosti odgovarala strukturi bančinih sredstava, koja su se vrlo znatnim· delom sastojala iz uloga. Tada je težište posla prebačeno na finansiranje spoljne trgovine, jer je rizik kod tog posla, s obzirom na način kako obavlja Jugoslovenski kreditni zavod, sveden na naimanju meru. Krediti su raspodeljeni na veći broj klijanata, a njihov izbor vrši se najbrižliivije. Pored toga, sigurnost kredita uvek je obezbeđena dokumentima skopčanim za izvozni odnosno uVozni розао.

Inače, na sjajni uspon Jugoslovenskog kreditnog za-.

vođa mnogo ie uticala i činjenica da se njime upravlja skroz konzervativno, po isprobanim načinima bankarske politike. Ma da se ni ovde na zaradu ne gleda kao na sporednu Каtegoriju, ipak se može reći da se Zavod u svom poslovanju striktno drži principa da su sigurnost i likvidnost važnije od zarađe, To je poznato i ulagačima, pa se time može objasniti i opravdano poverenje koje Zavod kod njih uživa.

Bilansi za poslednje četiri godine ovako izgledaju:

Aktiva 1937 1938 1939 1940 u hiljadama dinara

Blagaina 8.146 8.482 6.246 8.025 Nar. banka i P. štedionica 17.668 15.250 34.136 19.830 Blagainički zapisi 4.000 5.000 3.000 3.530 Banke 504 1.481 7.288 4177

Gotovina 30.408 30.214 50.670 35.562 Valute i devize 2.271 51 1.060 370 Hart. od vrednosti 1.249 2.669 1.938 3.977 Menice 26.540 28.259 25.194 31.010 Dužnici 48.507 51.249 49.561 64.083 Kaucije i garancije — (21.382) (57.357) 92.826)

Pasiva Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 Rezervni fond 2.800 3.500 4.255 5.096 Spec. raz. fond 2.154 2.802 1.817 1.179 Penzioni fond 300 380 430 480 Ulozi 85.281 88.000 „103.567 „ 108.271 Prenosne pozicije | 1.077 1.094 11607 #2188 Čista dobit 2.169 2.088 2.124 2.795 Zbir bilansa 108.975 „112.955 „128.853. 135.004

. Rashodi i | | Troškovi. I plate и 2.536 3.049 28791 15 3:855: – Porez : ) „0.109 5 1950. 1200 1.197 Fondu Nar. Odbrane - = — 127 384 Otpisi 1.023 281 1.183 707 Čista :dobit: i · : 2169 2.088 2.124 2.795 Prihodi ; | lo Kamate i provizija. 5.486 5.268 6.681 7.391 Razni prihodi 1.207 946 394 840 Napl. otp. potraž. SL O OS 318 32 Prenos dobiti 144 14 113 177

Zbir prihoda ili rashoda 6.837 6.368 7.506 8.438

Skoro celo povećanje obrtnog kapitala do Кога је došlo u toku posledn:ih godina zasniva se na prilivu tuđih sredstava. Ulozi na knjižice i po tekućem računi iznose 108,27 mil. prema 103,56 u prethodnoj i 88,09 mil. din. u 1938 godini. Na njih otpada 80,2% cele pasive. Posle 1930, Када је роvišena sa 5 na 15 mil. glavnica је ostala nepromenjena. Međutim, fondovi postepšno, ali stamo rastu. U poslednjem bilansu iskazani su sa 6,27 mil. Sa dotacijama iz prošlogodišn:e čiste dobiti oni su dostigli visinu od 7,18 mil. din.

Postoje uglavnom samo dve vrste plasmana: »dužnici« (tekući računi) i »eskont menica«. Na ove dve pozicije otpada 70,4% cele aktive, na gotovinu daljih 26,3%, na ћагЦје од угедпозн! 3% 1 па уајшће 1 демте 0,3%. Inače, dužnici su iskazani sa 64 mil. i prema prethodnoj godini povećani su za 14,5 mil. din. odnosno za 29,3%. Eskontovane menice iznose 31 mil. din., za 5,88 mil. odnosno za 23,4% više nego krajem 1939. lako je gotovina u odnosu na prethodnu godinu smanjena, za oko 15 mil., ipak je ona sa 35,56 mil. još uvek ogromna. Od toga se nalazilo preko 8 mil. din. u blagajnama Jugoslovenskog kreditnog zavoda, 19,83 mil. na žiro-računu kod Narodne banke i čekovnom računu Poštanske štedionice, 4,17 mil. kod drugih banaka i 3,53 mil. din. u blagajničkim zapisima. Sa odmah raspoloživim sredstvima Zavod bi mogao da isplati čitavu ·trećinu svih tuđih sredstava. Ni najrigorozniji zakoni o bankama ne predviđaju veći stepen likvidnosti od 10—15% svih tuđih sredstava. Međutim, da bi se obezbedio protiv svakog iznenađenja, Zavod nikada nije žalio žrtve u Vidu gubitka na kamati, koje su prirodna posledica održavanja tako visokog likviditeta.

Čisti dobitak pokazuje rekordnu visinu od 2,79 mil. Prema prethodnoj godini povećan je za 670 hilj. din. Saldo kamata i provizija koji se djavljaju kao višak među prihodima iznosi 7,39 mil. prema 6,68 krajem 1999. Zavod је imao i raznih prihoda za 240 hilji. (prema 394 hilj. u prethodnoj godini) kao i prihod od ranije otpisanih potraživania od 32 ћу. :din.

Na strani rashoda vidimo da su izdaci za troškove i plate prema prethodnoi godini povećani za oko 480 hilji. din. Nešto veći su i izdaci za poreze i doprinos Fondu Narodne odbrane, dok su otpisi za oko 480 hilj. din. manji. Inače, ukupni rashodi u 1940, ne računa;ući kamatu, bili su samo neznatno (za 4,6%) veći od onih iz 1999, dok su ргћоф istovremeno porasli za oko 12,5%.

Akcionarima se deli dividenda od &% (1,2 mil. din.) prema 6% u prethodnoj, po G1/»s% u 1988 i 1937 g., 6% u 1936 i 5% godišnje u toku ranijih 5 godina, a 7% u 1930. Iznos od 903 hilj. dotiran ie rezervnom fondu, 50 hilji. je dodelieno penzionom fondu i 395 hilji. din. za tantijemu, dok je ostatak od 306 hilj. prenet na novi račun.

U upravnom odbru su gospoda: Adolf Minh (pretsednik), dipl. ing. Ljuba Gođevac (potpretsždnik), Vojislav PavloVvić (delegirani član uprave), Slavko L. Singer, Aca Pavlović, Bora Popović. Velimir Dimitrijević, Dragomir N. Rakić, Đorđe Lederer, d-r Deian Despot i Aleksandar Minh. U nadzornom odboru nalaze se gospođa: Borislav Stojankić (pretsednik), Dragan Milićević, d-r Cvetko Gregorić, d-r Vinko Vrhunec i Dragan Ž. Zlatanović.