Народно благостање — додатак

АНАЛИ 3

ЛАНСА

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 12

БЕОГРАД, 99 МЕ 1941 ГОД.

· ГОДИНА ХШ

Садржај:

Ta-Ta a. d. Beograd

Domaća banka a. d. — Beograđ

TA-TA A. D. BEOGRAD

l. Misli o petogodišnjici Ta-Te

Naš narod ima zgodne metafore za svaku neobičnu čovečju osobinu, za svaki neobičan odnos među ljudima i za svaku neobičnu situaciju. Posmatrajući razvićz pitanja velikih magacina i njih samih od početka rata, pale su nam u oči dve meobične pojave za koje naš narod ima vrlo zgodne izreke. Izrekom »zmija zmiju jede« obeležava naš narod izuzetan odnos protivprirodnog neprijatelistva između dve гаsom ili felom povezane #edinke. To obično nastupa kad se ne može više da živi od trećega. Ta nam je izreka pala na pamet prateći polemiku između dva slovenačka lista: »Trgovskog listas i »Slovenije« oko izraza »veleblagooneča«. Ovim se poslednjim obeležava na s:ovenačkom oblik trgovine Koji se na srpskom zove Velikim magacinom ili Robnom kućom. »>Slovenija« nalazi da je ta kovanica vrlo neukusna i uopšte уг:о nesrećna. »Trgovski list«, koji spada u najveće ргонуnike velikih magacina i Rko:i je dao povoda toi primedbi »Slovenije«, nije se mnogo branio od filološko-estetske zamerke »Slovenije«. Ali kako je reč već ušla u upotrebu, pisao je on šta drugo ostaje nzgo da se služimo njime? Uostalom, završio je on svoj odgovor, kakav termin predlaže >Slovenija«? Ova je na to predložila termin: »Veletrgovina mešovitom manjevrednom robom«. Na to je »Trgovski list« prsnuo grohotom u smeh i administrirao >»Sloveniji« oštar prekor zbog neznanja prirode »veleblagovaone«. Pod ovim izrazom razume on veletrgovinu, koja prodajz tipiziranu i seri;sku robu dok ostale trgovine vode artikle sviju kvaliteta. Kad »Slovenija« ne zna šta je to »veleblagovaona«, manje je nezgodno, no kad to ne zna jedan list, koji se bavi ekonomskim pitanjima. Jer ono što je on dao kao definiciju >»velablagovaone« skoro je pogrešno. Ne prodaju oni tipiziranu i serijsku robu, već i robu odličnog kvaliteta kao što ostala trgovina može da prodaje robu tipiziranu ili serijsku. Samo bi se bazari mogli obeležiti trgovačkim radnjama jeftinijom robom. Da је zagledao »Trgovski liste i uredDu o zabrani otvaranja novih velikih magacina, našao bi definiciju istih.

Nasuprot situaciji u kojoj srodstvom povezane jedinke postaju neprijateli, mogućno je i sasvim obrnuto: đa prirodni neprijatelji zaključuju prijateljstvo. Tu situaciju obeležava narod izrazom da »mačka i miš spavaju zajedno«. U toj situaciji je danas veliki magacin sa svojim protivnicima. Pisanje »Trgovskog listae na treba shvatiti tragično, on је morao nešto da piše pred istek uredbe o zabrani otvaranja novih velikih magacina. Ni činjenicu da je u Mimišstar-

stvu trgovine i industrije održana konferencija po tom pitanju od strane sviju komora ne treba shvatiti tragično. Komore moraju biti dosledne u svome držan_u, ali one to čine bez ubeđenja. Najugledniji članovi Beogradske trgovinske 'ko-

more najaktivniji su pioniri sistema velikih magacina. Jedan

od njih, najstariji, udvostručio je obim svog velikog magacina za godinu dana kako po prostoru tako i po vrsti robe. On još uvek s vremena na vreme gađa protivnike velikih magacina iz teških topova. Mislimo ma prilično neuspžle napise O velikim magacinima, koji se s vremena na vreme pojavljuju u javnosti na n:;egovu inicijativu. Drugi ugledni član Beogradske trgovinske komore takođe širi obim svog velikog magacina brzim tempom.

Ne mislimo da u tim pojavama leži uzrok što su mačka i miš na istom ognjištu i ako su i one naravski morale obeshrabriti protivnike velikih magacina. Mislimo na drugu jednu pojavu, generaMu i fatalnu, koja je izmenila iz osnova stanie u detalinoi trgovini. Mislimo na razređivanje mnogih artikala kojima trguje detaljna trgovina. Danas je neozbilino govoriti o konkurenciji među trgovcima. Trgovci bi bili srećni

"kad bi se vratilo vreme i prilike koje su omogućavale oštru

konkurenciju. Danas le trgovac u položailu da svakoj drugom mušteriji kaže da toga artikla nema, ali da ga može dobiti eventualno kod njegovog honkurenta. Damas je па tržištu manje robe no što se traži, a u takvoj situaci:i ne može biti govora o konkurenciji.

Ni sa cenama nije drugojačije. Ne obara cene konkurencija, Već zakoni i uredbe i to malo drugojače no što su to radil veliki magacini. A, u koliko vlast ne obara cene ili u prkos tome obaran;u cema, prođavac može postići cenu koju hoće. Nema mušterije koja će izići iz: radn:e u uverenju da ća kod konkurenta dobiti jeftinije, — a ako se nađe po koji naivko, ubrzo će videti da se prevario.

Nakratko, današnje stanje naše narodne privrede za-

„tvorilo je usta bukačima protiv velikih magacina.

To je stanje vrlo slikovito propraćeno u godišnjem

izyeštaju Upravnog odbora za 1940 god. podnesenom akcio-

narima, što ćemo malo čas videti.

Ovaj kratak pogled na stanje odnosa između velikih magacina kao jednog oblika дега пе trgovine i njihovih Drotivnika pokazuje da nikakve mahinacije ne pomažu u borbi protiv istinskog interesa potrošača i da mrtvi brže jašu. God.

· 1941 navršilo se pet godina od Rako je osnovan Ta-Ta, i

za to, relativno kratko, vreme uspeo je on da sruši svoje ne-

·prilatel:e i odomaći ideju, na kojoj on počiva u toi meri da

se trgovci bacaju sve više na ovai oblik trgovačke radnje.