Народно благостање — додатак

8

град, посебно исказана. Тако постоји и у пасиви посебна позиција „амортизација електричне мреже“. Та амортизација износи скоро 2 милиона динара или неких 40% износа са којим је електрична мрежа исказана прошле године.

Како роба тако и дужници показују извесан пораст. То би значило да је пред конац године творница била интензивније запослена. Нашор индустрији кудеље вије се поклањало довољно пажње, као ни оној грани наше пољопривреде која се бавила културом кудеље. Тек последње две године, кад су цене житарицама јако попустиле, прионуло се интенвзивнијој култури кудеље и лана. Постугнути резултати задовољавају у сваком погледу, тако да је та култура данас у знатном порасту. Извести се могу готово неограничене количине, уз цену која је повољнија него за друге аграрне продукте. Преба очекивати да ће идуће године површина засејана ланом и кудељом бити знатно већа него што је била ове године.

Највеће количине кудеље иду у Немачку. Међутим извоз у Немачку не може нам много конвенирати, јер морамо чекати на протувредност и по неколико месеци. Због тога многи извозници покушавају да продру и на друга тржишта у Француску, Енглеску и Скандинавске државе. Постилнути су у том погледу веома повољни резултати, тако да више не зависимо толико од немачког тржишта, Много наше кудеље ишло је у споменуте земље преко Немачке, која је добивала здраве девизе а ми смо месецима чекали на марке.

Пословни резултат ни прошле године није био повољан. Губитак износи 93 хиљаде. Заједно са преносима из ранијих година губитак износи 512 хиљада. Међутим < обзиром на интензивније пословање које се сада опажа као и на боље изгледе за нашу културу и индустрију кудеље, можемо очекивати да ће серија неповољних година бити замењена са серијом година које ће одбацивати пословни вишак.

У управи се налазе г, г. д-р Стјепан Крафт, Фрањо Пфајфер, д-р Бранко Пливерић, Еуген В. Шулце, Иван Шрам, Адам Холцхауер и д-р инж. Н. Пшеница.

ЗАГОРСКА ТВОРНИЦА ВУНЕНИХ ТКАНИНА Д. Д. ЗАГРЕБ

Загорска творница вунених тканина држи ових дана главну скупштину која има да одобри билансе за године 1932, 33 и 34. Да се чекало још кају недељу, могао се скупштини одједном поднети на одобрење биланс за 1935 год.

Ово велико закашњење са главном скупштином има се приписати размирицама и споровима који су постојали #3међу главних акционара који су некако били подједнако јаки. један пакет акција био је у домаћим рукама, док је други припадао пољским интересентима који су се у знатној мери пласирали у нашој текстилној индустрији. Кад није било могуће наћи излаз по којем би обе прупе- могле сарађивати у предузећу, закључено је да се одржи лицитација после које би све акције биле концентрисане у једној руци, која би онда могла да води предузеће по свом нахођењу. На лицитацији која је држана септембра ове године, акције су остале у рукама пољских интересената. Али се мора признати да је за уступљене акције добивена ванредно повољна цена тако да ће домаћи интересенти подићи у близини данашње творнице једну нову, скроз модерно уређену. Са општег привредног гледишта профит је у томе, што ћемо добити једну нову ткаоницу вуне, мада је једно велико предузеће прешло сасвим у стране руке. А ми још увек оскудевамо у предионицама вуне, тако да се и данас 'увозе знапзе количине вунених тканина. Како ће нова творница

бити скроз модерна, она ће моћи да прерађује и боље врсте робе.

Мако Загорска творница вунених тканина у свом билансу још увек паказује губитак, ипак је на лицитанији 32 акције добивена цена која неколико пута прелази номиналу · дотичног пакета, То значи да предузеће претставља далеко већу вредност за мајоритетног акционара него што то изгледа по билансу предузећа. За друге интересенте који немају одлучан утицај на вођење самог предузећа, те акције“ чемају, наравно, неко нарочито значење. Њихова вредност“ могла би одговарати капитализираној дивиденди. А како дивиденде ј0т1 нема, за обичног акционара те би акције претстављале вредност далеко мању од њихове номинале.

Сада, кад је Загорска творница вунених тканина у једним рукама, у њеном пословању не мора више бити трзавица које су до сада много сметале вођењу послова.

Биланс за 3 последње године пружа следећу слику:

Актива 1932 1933 1934. . у хиљадама динара Блатајна 370 247 67 Ефекти - 100 20 Дужници 6.150 3.862 3.336 Инвентар 14.303 14.197 15.089 Po6a 4.560 7.083 7.246" Преносна ставка , 909 — Губитак пренос. 126 1.029 565“ губитак тек, год. 902 = _ добитак тек. год, — 160 382 Салдо 1.029 868 486 Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 Резерве 8 8 5 Амортизација пренос 829 829 2.054 отпис у тек, ГОД. — 1.225 1.251 Салдо 829 2.054 3.305. Повериоци 21.583 19.406 17.794.

Транзитарне позиције — 320 117 Збир биланса 27.421 26.879 26.225 Инвестиције у току последње три године само су незнатно повећане, свега за око 750 хиљада динара. Међутим, за то време амортизација износи 2 и по милиона динара. Према томе нето-вредност инвестиција данас је за 'скоро 2 милиона динара мања него што је била пре три године, У вези с тим је и однос између инвестиција и власти тих средстава данас повољнији него што је био раније. Дужници су у опадању, а залихе у порасту. Опадање дужника има се добрим делом приписати чињеници да се данас мање кредитира него раније и даску у међувремену наплаћена нека ранија потраживања. А залиха робе односно њен пораст је опет у вези са интензивнијим радом у годинама 1932 и 1933, кад је највећи део текстилних творница радио са три смене радника. Повериоци су за три последње године редуцирани за 4 милиона динара, у првом реду услед јачег пораста фонда. амортизације. | У прошлој години чисти добитак износио је 382 Пит љаде динара. Међутим, како је ту jom губитак из ранијих. година од 868 хиљада динара, овогодишњи је добитак употребљен за отпис старог пословања. Пренос губитка. сада износи 486 хиљада динара и изгледа да ће за годину-две дана бити сасвим елиминисан. Тек. онда може предузеће остварени добитак употребити за: исплату дивиденде односно за дотирање резервног фонда. 0 a