Народно благостање — додатак

лиз

АН

Додатан „Народном Благостању«

БРОЈ 2

Садржај:

Dubrovačka trgovačka banka u Dubrovniku

БЕОГРАД, 1: ЈАНУАР 1936,

ГОДИНА УШ

Народна млинска и господарска индустрија д. д., Загреб „Хаг“ трговачко дионичарско друштво у Загребу Вуковарска кудељара и предионица Д. д, Вуковар Загорска творница вунених тканина Д. A. Загреб

ĐUBROVAČKA TRGOVAČKA BANKA U DUBROVNIKU

Čitaoci „Narodnog Blagostanja” sigurno su primetili, da još nismo analizovali bilanse Dubrovačke trgovačke banke za 1033 i 1934 godinu. Već smo u 1936 godini, pa bi se mogla uskoro očekivati i analiza bilansa za 1935. Međutim, tome nismo krivi ni mi, ni Dubrovačka trgovačka banka, već nenormalno stanje u kome se nalazi celokupno naše bankarstvo. Pomenuti bilansi za 1933 i 1934 godinu objavljeni su tek pre nekoliko dana, a zbor akcionara, kome su ti bilansi podneti na odobrenje, održan je 29 decembra 1935 godine.

Dubrovačka trgovačka banka ne spada među preduzeća koja ne znaju za pravila i dobre običaje, pa smo ubeđeni da je ovako velikom zadocnjenju jedini uzrok, zaista, u vanrednim prilikama i pometnji izazvanoi svojevremenom panikom ulagača. Mi smo već imali priliku da napomenemo, da je u Dalmaciji kriza poverenja bila neobično teška. Nju je potenciralo napuštanje zlatnog važenja u Engleskoi, koje se često spominialo kao uzrok krize poverenja i bankarske krize u svetu i kod nas. lako to za ostale krajeve naše zemlje nije tačno, ipak važi za Dalmaciju, gde je engleska funta bila omiljenija možda i od amerikanskogz dolara. U Dalmaciji dominira, паime, pomorstvo. Naročito u Dubrovniku. Pomorci ı pomorska plovidba računaju u funtama, pa nije čudo što je pad funte izazvao pometnju i kod dalmatinskog stanovništva. Jako su reducirane, ili čak i sasvim prestale i pošilike iseljenika.

Tome treba dodati i dugotrajnu krizu pomorske plovidbe. Njome su najjače pogođeni upravo Dubrovčani, koji su po tradiciji ulagali svoje kapitale skoro isključivo u pomorstvo. Đalmatinci uopšte, a Dubrovčani naročito vekovima su izgra'đivali našu pomorsku trgovinu i plovidbu, dok je nisu podigli na zavidan stepen. Borba sa stranom konkurencijom. postala {je vrlo teška, jer strana parobrodarska društva uživaju velike subvencije, koje se nikako ne mogu meriti sa malom pomoći koja se daje našem pomorstvu. Osim toga, kod nas je naplata subvencije bila sasvim neredovna. Postojali su vrlo znatni zaostaci. U izveštaju Dubrovačke irgovačke banke, koja роdržava uske veze sa pomorstvom | Dubrovnika, a naročito sa Dubrovačkom parobrodskom plovidbom ipak se konstatuje da ova „zavidnom požrtvovnošću prkosi elementarnoj krizi koja 'se je strašno ispoljila i oduljila zapljuskujući valovitom silinom naše pomorstvo”, } )

Što se fiče turizma, koji pretstavlja, drugu važnu privrednu granu naših primorskih krajeva, stanje ne zadovoliava takođe sasvim, ali nije ni tako očajno. Zahvaljujući naporima i propagandi naših i stranih: turističkih i putničkih biroa turizam je prema” "broju posetilaca čak i nešto porastao, ali је

opao kvalitet putnika. Tome su kriva devizna ograničenja koja postoje u skoro svim evropskim zemljama, kao i svetska privredna depresija.

Sve ove nepovoljne okolnosti morale su ostaviti duboke tragove i kod novčanih zavoda. Pored drugih banaka, lokalnih i filijala zagrebačkih i ljubljanskih velikih banaka, i Dubrovačka trgovačka banka bila je primorana da zatraži zaštitu. Zbog toga i ona radi po postojećoj Uredbi, a odobreno 10] је i odlaganje plaćanja na šest godina. Međutim, ona je zatražila zaštitu tek u avgustu 1933 godine. To znači da je sopstvenom snagom dosta dugo odolevala jakom pritisku ekonomske depresije i opšteg nepoverenja. U stvari, to nepoverenje i nije bilo toliko upereno prema Dubrovačkoj trgovačkoj banci, koliko ie rezultat sticaja prilika s jedne strane u zemlji i u svetu, a s druge strane u samom Dubrovniku i okolini, rejonu bančinog poslovanja.

Ako se malo bliže zagleda donia tablica, u kojoj smo. uporedili kretanje glavnih рожсја ove najveće lokalne banke u Dubrovniku, onda možemo konstatovati, da |e ona kroz pomenute teške prilike relativno čak vrlo dobro prošla.

Račun izravnanja

Aktiva 1930 1931 1932 1933 1934 u hiljadama dinara

Blagaina 3.436 1.930 908 471 679 Efekti ı valute 14714 10.748 10.592 9.312 7.107 Dužnici 58.838 39.032 30.362 27.514 29.937 Мерокте този 726 726 726 726 126

Рачуа Glavnica 2.500 2.500 2.500 2.500 2.500 Rez. fond 2.525 2.525 2.525 2525. 2525 Роуепос! 48.905 26.098 ' 23.309 19.687 21.497 Uložne knj. 23.123, · 20035 14.143 13281. 12316 Neispl. divid. 19 S 5 5 5: Dobitak 642 375 106 75 161 Zbir bilansa “7.714 | 52.436, 492588 38.023 39.049

Račun gubitka i dobitka

. Rashodi ·

'Kamata 1.276 1.278 1.024 718 545: Џрг. #гозк. | 652 637 623 506 453 Porezi · 97 102 95 97 18 "Отр:5 па етеке. EI O. 11957 945 · 280 826. Dobit 658 Зла | 106 15 16: