Народно благостање — додатак

6

Prihodi Prenos dobiti 62 26 1 106 75 Kamata i prov. 2.621. 2588 1.604 1.630 1.988 Razni poslovi — 1.735 1188 — Zbir prih. i rash. 2.683 4.349 2.793 1196. | 21063

Bilans. Dubrovačke trgovačke banke je vrlo prost. U aktivi ima četiri pozicije, a isto toliko i u pasivi, ako se izuzme pozicija: dobiti. Sopstivena sretstva ostala su nepromenjena sa nešto preko 5 miliona, od čega otpada 2,5 miliona na glavnicu, a ostalo na nepodeljeni dobitak i rezervni fond, koji iznose oko 110% od glavnice.

Postoje dve vrste tuđih sredstava: poverioci po tekućim računima i po uložnim knjižicama. Prvi su opali sa 48,9 miliona u 1930 na 19,68 miliona u. 1933. Pada u oči veliki pad u 1931 (sa 48,9 na 26 miliona). Međutim, on nije izazvan krizom poverenja već prvenstveno poslovnim dispozicijama I)ubrovačke banke parobrodske plovidbe d. d., čiji su glavni akcionari istovremeno i sopstvenici gotovo svih akcija Dubrovačke trgovačke banke. U to vreme je izvršena otplata našeg velikog putničkogz broda „Krali Aleksandar 1”, Кој је kuplien u Engleskoj. Opadanje poverilaca je zaustavljeno. Oni su u 10934 čak i porasli za blizu 2 miliona i iznose 21,5 miliona dinara.

Ulozi na štednju, koji su u 1930 iznosili 23,12 miliona, opali su na 12,36 miliona dinara u 1934 g. Najveće smanjenje ailoga bilo ie u 1932 godini.

Od 1930 do 1933 zbir bilansa |e pao: sa 77,7 na 38,0 miTiona. To znači da je više nego prepolovlien. To znači dalje, da je likvidnost Dubrovačke trgovačke banke u to vreme momorala da bude neobično velika, jer ni za znatno veću banku ne bi bila mala stvar isplatiti za tako kratko vreme blizu 40 miliona {fuđih sredstava, ı prepoloviti zbir bilansa. Ponovni porast zbira bilansa u 1934, iako nije naročito velik, ipak nam dokazuje da je najniža tačka već prebrođena. Vidi se da je uprava svim silama nastojala da izvede zavod iz opšteg nenormalnog stanja i da ga osposobi za redovan rad i život. Ako u tome nije {oš potpuno uspela, krive su opšte prilike. Ako se one i dalie ne pogoršaju, Dubrovačka trgovačka banka doći će, svakako, u red zavoda koji će se kao prvi odreći zaštite,

Promene u strukturi aktive su takođe vrlo interesantne. Aktivni tekući računi reducirani su sa 58,8 miliona u i0930 godini na 27,5 miliona u 1930, ali su u 1934 opet porasli za 2,4 miliona i iznose 29,9 miliona dinara. Verovatno |e da se i ovo poslednje povećanje dobrim delom odnosi na Dubrovačku parobrodsku plovidbu, koja je prema našim informacijama još potraživala znatne iznose od države na ime ugovorene subvencije. U 1934 blagajna је prema 1933 porasla za 200 hiljada dinara. Pozicila. Efekti i valute reducirana je od 1930 do 1934 godine sa 14,7 na 7,7 miliona dinara. Smanjenje iznosi 7 miliona, od čega otpada 4 miliona na kursne razlike koje su otpisane — 42 čistih godišnjih zarada. Uprkos ovako jakim otpisima, banka je ipak bila u stanju da u svim analiziranim godinama iskaže dobitak. Jedino bi se u 1933 iavio neznatni gubitak, da nije bilo prenosa dobitka iz 1932.

Prihodi od kamata i provizija u 1934 opet su dostigli iznos od blizu 2 miliona dinara. Oni su za 25% veći nego u 1932 ili 1933. Nasuprot tome, svi rashodi su smanjeni, i da nije bilo otpisa na efektima od 826 hiljada dinara 1934 godiha se mogla završiti sa znatno većim dobitkom,

Kao dokaz za veliki ugled i renome koji uživa Dubrovačka trgovačka banka može da posluži i činjenica, da je njoj poverena na upravljanje Agencija Narodne Banke Kraljevine Jugoslaviie u Dubrovniku. Dubrovačka trgovačka banka je isto tako vršila i furističke isplate za račun i po odredbi Državne hipotekarne banke Kraljevine Jugoslavije.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Federiko Glavić, kao pretsednik, i članovi D-r Štefi Račić, Tomo Glavić i Josip Lovrić. Članovi nadzornog odbora su g. g.: Ivo kap. Papić, Vicke kap. Miloš, Gašo Dalleore, Lale N. Zuber. Direktor banke je g. Ivo Вагас.

HAPOJIHA МЛИНСКА И ГОСПОДАРСКА ИНДУСТРИЈА Д. ДО ЗАБРЕБ

Наша млинска индустрија је још увек у кризи, нарочито извозна грана ове индустрије. За велике млинове то је појава која траје већ десет година. Капацитет млинова је далеко већи од домаће потрошње. Иде тешко и са извозом пшенице, а на извоз брашна ке може се ни помишљати. Постојећи велики млинови постепено обустављају рад, претварајући се у друга предузећа. Међутим, тај процес није још напредовао. у тој мери, да би се могло говорити о сређењу прилика. Шта више, полижу се и нови млинови мањег капацитета, јер је искуство показало, да су код мањих млинова режије често не само апсолутно, већ н релативно ниже. Мањи и средњи млинови са успехом конкуришу великима.

Народна млинска и гооподарствена индустрија д. д. основана је још 1920 године, уз учешће Прве хрватске штедиоснице. Млинови који припадају њеном концерну имају ту предност, да се налазе ближе центрима кочцзума брашна. „Мародна“ је заинтересована и у љуштиони пиринча, која је инсталирана у загребачком паромлину, а иначе има као главни задатак да омогући односним млиновима смањење трошкова путем заједничке куповине сировина и другог материјала. Велика финансијска средства „Народне“, њенз јако залеђе кас и људи који су на челу предузећа пружају све гаранције за то, да ће односни млинови уз много мање жртава пребродити дуготрајну кризу.

Биланси Народне млинске и господарствене индустрије д. д., Загреб, за неколико последњих година оваке изгледају :

1931 1932 1933 1934

Актива у хиљадама динара Благајна 158 19 99 13 Ефекти 28256 28256 28235 28222 Дужници 5.315 — 6.859 Залихе -6:657 -.- 6.690 6.827 0.801 Кауције о | о 1 | __ Возила и инвентар - _ 10 == == ===

Пасива

„Главница 30.000 30.000 30.000 30.008 Рез. фонд 297 297 297 297 Повериоци и акцепти 10.002 4.658 4.619 11.146 Кауције o s. 0. — _Пренос добити == —— 11 245 Добит тек. г. У 7 11 234 207 40.405 34.975. 35.161 41.895

Збир биланса

Збир биланса у 1934 износи 41,89 милиона према 35,16 милиона у претходној години. Међутим, ово повећање је, углавном, само формално. У 1932 и 1933 исказан је, наиме, само салдо тек. рачуна. Ако се мало боље погледа структура пасиве видеће се ода је однос између сопствених и туђих средстава необично повољан, јер на туђа средства

отпада само једна четвртина „свих средстава којима пре-

дузеће располаже. | | и | _У активи постоје у ствари само три важније позиције: ефекти са 28,22 милиона, дужници са 6,85 и залихе