Народно благостање — додатак
одатак „Народно Ота
__БРОЈ 6
" Садржај:
Poštanska štedionica Kraljevine Jugoslavije „Анилокемика“ д. д. Загреб
POŠTANSKA ŠTEDIONICA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
1. Uloga Poštanske štedionice
_U toku bankarske krize kod nas, Poštanska štedionica, zajedno sa Državnom hipotekarnom bankom, postala |e našom najvećom depozitnom ustanovom. To se najbolje vidi iz statstičkih podataka. Prema izveštain Narodne banke krajem septembra 10935 ulozi kod svih naših banaka i štedionica iznosi!i su - 10,29 milijardi dinara. Od toga je otpadalo na Poštansku štedionicu 1946,5 miliona, na privatne kapitale i depozite kod Hipotekarne banke 1139,0 miliona, a na uloge na knjižice 1 po tek. računima kod 20 najvažnijih pr:vatnih banaka 3 mili{arde 154 miliona dinara. Ulozi kod svih naših štedionica, koje pripadaju samoupravnim telima, bili su manji od uloga. kod Poštanske štedionice.
Ogromni porast uloga u toku poslednjih godina, Како po čekovnim računima tako i po šfednom promefu, dokaz je Velikogz poverenia koje uživa Poštanska štedionica kod privrednika i kod naiširih narodnih slojeva. Svojim solidnim radom i uvek normalnim funkcion saniem ona je uspela da se afirmira kao najpopularnija novčana ustanova. Ne samo fo. Ona je uspela da učini ogromne usluge našoj privredi, a i državi. Njoj i Državnoj hipotekarnoj banci imamo da zahvalimo da nije došlo do potpunog sloma našeg novčarstiva. Ona je, osim toga, najveći imalac hartija od vrednosti. Naizad, država je u Poštanskoj štedionici našla odličnog blagainika.
Kako |e čekovni promet primarni pasivni posao Poštanske štedionice, s njime ćemo i započeti detaljno proučavanje nienor rada u toku 1935. godine.
2. Čekovni promet
Pohvalna je praksa Poštanske štedionice, da u svojim
godišnjim izveštajima objavljuje i vrlo detaline statstičke pre-
slede o razvoju poslova po čekovnom prometu. Ovde smo združili glavne cifarske podatke u sledeću tablicu:
31-XII _ 5 АНЕ. 255 5
8 a ab Bode a
| = SO 2 5Е S з < 1923 0.085 | 242,44 26.309,6 3,15 1924. 10306, 20624 — 31.621,5 13,47 · 1925 12.450 34819 36.077,9 134,93 _ 1926 13.620 . 36828 4075 _ 424,03 | 14507 1927 15.173. | 62250. 4G63JAl7/ 4565 „6533 1928 16.516 | 666,43 | 537214 „4661 _ 105,00 1929 [0.703 „91850... 597824 | 4846, 21300 1930... 19193. . 97879 . 65,5503 . 4905 230,70 _. 1931 | 20400. 70063. | 602120 — 47,64 241,56 1932 . 21.888. 94445 56.5921 45,70 217,02 1983. 23.394 1.158,25 ~ 60.086 6 48,86. 227,34 1984 0. 24411 113088. | 623000 4936. 23424 _ 1035. 25439 118940 ~ 65.757,5 | 50,84 239,62
БЕОГРАД, 8. ФЕБРУАР 1936.
„veli kih. svetskih, banaka i s boštanskim– upravama ЗАР.
ГОДИВА УШ
Kao što se vidi, broj otvorenih računa stalno raste. U 1935 godini bilo je blizu 25,5 hiljada takvih računa. Preko njih. vrše svoje uplate i isplate državna i samoupravna nadleštva, školske i crkvene vlasti, industrijska, trgovačka i zanatska preduzeća, zadruge, novčani zavodi i Odipdravdjuca društva, razna udruženja, lica slobodnih protesija itd. Na prvom mestu nalaze se trgovačke firme sa 8.816 računa; drugo mesto pripada zbirnoj poziciji udruženja, organizacije i klubovi sa 2120 гаčuna; zatim. dolaze industrijska preduzeća за 2.692 računa, državna nadleštva sa 1454 računa, novčani zavodi sa 1203 računa, novine i časopisi sa 1081, zadruge sa 807 računa itd.
Teritorijalno čekovni računi su ovako repartirani:
1934 1935 Porast
Centrala Beograd 6.290 6.643 353 Filijala Zagreb 7.380 7.594. 214 Ешјаја Бпрђапа 6.410 6.736 326 Епцаја Загајеуо 3.091. 3.143 52 Filijala Skoplje 1.300 1.323 23 Svega: 24.4'/1 25.439 968
Veći broj računa u Zagrebu i Ljubljani potiče iz dva razloga: privreda u zapadnim delovima države srazmerno ie iače komercijalizovana, nego u istočnim i južnim krajevima. Osim toga zapadni krajevi su poznavali koristi čekovnog prometa još iz ranijih vremena, a Beograd i unutrašnjost sreli su se s fom organizacijom blagajničke službe tek sa osnivanjem Poštanske štedionice. Zbog toga je u 1935 porast čekovnih računa i bio u Beogradu. Broj lica koja pristupaju u čekovni promet ide uporedo sa njihovim saznanjem o korisnosti čekovne službe, brzini i jednostavnosti čekovnog poslovanja i, razume se, s razvitkom privrede.
Zbir ukupnog prometa Pošt. štedionice po svim računima porastao je i u 1935, ali još nije dostigao stanje iz 1931 godine. BO ukupnog prometa u 1932 godini sa 241,56 na 217,92 mil:jardi bilo je svakako izazvano krizom poverenia, перо cirkulacijom novca i plaćanjem u gotovu. Obrt po čekovnim računima bio je najveći u 1930 sa 65,55 milijardi. Iz istih razloga pao je na 56,50 milijardi krajem 1932, ап је 2аtim opet porastao, а u prošloj godini je sa 65,75 milijardi opet dostigao i čak prestigao obrt iz 1930. Rezultati u 1935 bili su, dakle, rekordni. | stanje uloga po ček. računima pokazuje kraјет 1935 rekordnu cifru od 1189,4 miliona dinara. To isto može se reći o promelu po сек. računima izvršenim virmanom, |]. bez upotrebe efektivnog novca. U 1935 ukupne uplate i isplate virmanom iznele su 33.437 miliona. odnosno 50,84% od ukupnog prometa po čekovnim računima. Iz uzroka koje. smo. gore naveli, a usled krize poverenja i plaćanja u gotovu taj udeo iznosi u 1932 svega 45,7%. Uprkos deviznim ograničenjima, Poštanska štedionica je uspela da održi sve svoje dosadašnie veze u inostranstvu, a u 1035 imala je poslova sa gotovo svima državama u svetu. Neposredan kontakt postoji sa poštanskim ŠIĆ-
di oničama, i čekovnim zavodima u 14 država, sa čitavim nizom Ka-