Народно благостање — додатак

20

nade, Engleske i svih engleskih dominiona, kolonija i protektoYata. Prema 1934 neposredni vifrmanski promet s inostranstvom pokazuje u 1935, zbog deviznih ograničenja i privredne krize, izvesan nazadak. Mežutim, to je najvećim delom nadoknađeno putem zvaničnih (robnih) kliringa. U toku 1935 doznačeno |e kliringcom u razne države oko 20 miliona dinara.

3. Štedni promet

pokazuje i u 1935 znatan porast, iako u tom pravcu, prema iZiavi same Poštanske štedionice, nije vršena naročita propaganda. Kretanje broja ulagača i sume uloga u toku poslednjih 10 godina pokazuje nam sledeća tablica:

Ulozi na štedniu

Godina Broj ulagača u milionima din. 1926 12.503 ad 1927 23.414 29:02 1928 32.100 36,39 1929 59.362 106,61 1930 127.196 209,61 1931 177.252 334,14 1932 216.957 442,67 1933 264.515 564,10 1934 312.852 718,49 1935 360.432 850,74

U 1935 broj ulagača je porastao za 40 hiljada na 360.432, a iznos uloga na štednju za 132 miliona na 850,7 miliona dinara. U odnosu na 1929 godinu u 1935 broji ulagača se povećao za 6 puta, a iznos uloga za 8 puta. Krajem 1935 prosečan ulog iznosio je 2360 dinara, prema 2296 dinara krajem 1934 i 2132 dinara krajem 1933 godine. To znači da |e prosečni ulog iz godine u godinu sve veći. Postoji dakle namera ulagača da uloge ostave što duže u štedionici. 191.102 ulagača odnosno 53% od svih ulagača ima ulog do 100 dinara, oko 23% ili 82.348 до 1000 dinara, oko 18% ili 66.205 ulagača do 10 hiljada dinara, a samo 20.777 ulagača ili nešto manje od 6% imaju na štednji kod Poštanske štedionice po više od 10 hiljada dinara. Vidi se da Poštanska štedionica nema namere da konkuriše privatnim novčanim zavodima. Ona prikuplja uloge prvenstveno i skoro isključivo kod ekonomski slabijih. То пат potvrđuje i podela njenih ulagača po zanimanjima. Бака ima 24%, zanatlijskih radnika, nadničara i posluge 11%, vojnika i žandarma 10%, državnih činovnika i službenika 9%, zanatlija 8%. Ostali su: deca, učitelii, lica slobodnih profesija, privatni činovnici, zemlioradnici itd. Trgovaca, industrijalaca, posednika i rentijera ima samo 11,2 hiliade, dakle oko 3%. lIseljeničkih uloga bilo ie krajem 1935 godine 710 iz 19 država u vrednosti od 27,17 miliona dinara prema 1120 u vrednosti od 31,73 miliona u 1933 godini. Kao što se vidi, iseljenički ulozi opadaj|u, naročito zbog krize ili vraćanja iseljenika u otadžbinu, čime njihovi ulozi prestaju biti iseljenički.

U toku 1935 Poštanska štedionica je plaćala 4% kamate na sve uloge na štednju. Kako posle maksimiranja kamatnih stopa postoji vrlo malo privatnih banaka koje odobravaju 4% na uloge, ovo ukamaćenje postaje interesanino i za krupne kapitaliste. Međutim, Poštanska štedionica ne prima rado nji-

·hove uloge, pa je zbog toga, na primer, u toku poslednjeg tro-

тезесја 1935 с. vraćeno za preko 33 miliona dinara uloga koji su bili veći od 100 hiljada dinara.

4. Sopstvena sredstva

Poslednji bilans Poštanske štedionice sastavljen je, kao i uvek, vrlo pregledno..U želji da čitaoci dobiju potpunu i jasnu sliku o njenom nacionalno-ekonomskom značaju i grandioznom razvoju za vreme opšte privredne krize, iznosimo u zasebnoj fablici kretanje njenih glavnih bilansnih pozicija ха poslednjih 8 godina. (Vidi stranu 22).

U pasivi imamo 3 važne pozicije: ulozi na štednju, ulozi po čekovnim računima ı fondovi sa čistim dobitkom. Kretanje

uloga na štednju i po čekovnim. računima već je prikazano. Sopstvena. sredstva: štedionice sastoje se u stvari samo iz dobitka i fondova. Postoje 3 fonđa: rezervni, za kursne razlike na efektima i za sumnjiva potraživanja. Redovni rezervni fond iznosio je krajem 1935 godine 37,78 miliona dinara. Kad se tome doda nova dotacija iz čiste dobiti od 17,06 miliona, vidi se da ovaj fond iznosi 54,84 miliona dinara prema 6,41 miliona u 1933 godini. Krajem 1932 redovni rezervni Топа је iznosio 39,46 miliona, ali je morao biti smanjen prvenstveno zbog gubitaka na kursu državnih hartija od vrednosti. Krajem 1935 postoji i naročiti fond za Dokriće eventualnih gubitaka na kursu efekata, koji |e iskazan sa 34,3 miliona dinara (što čini oko 10% od bilansirane vrednosti efekata). Specialni fond za pokriće sumnjivih potraživanja iznosi krajem 1935 god ne 171 miliona prema 27 miliona u prethodnoi godini.

Svi fondovi ukupno iznose 106,25 miliona dinara. Inače, Poštanska štedionica nema sopstvene glavnice, jer je čisto državna ustanova. Međutim, kao što smo videli, fondovi su znatni, a za sigurnost uloga može da posluži i to, što se privredi odobravaju krediti samo uz pokriće, a za kredite odobrene državnim nadleštvima garantuje država. Uostalom, iondovi rapidno rasiu, pošto im se dodaje pored sopstvenog prihoda i 30% od čiste dobiti, koja već treću godinu prelazi 50 miliona dinara godišnje.

5. Sfrukfara aktive

Sva tuđa sredstva su kratkoročna. Poštanska štedionica mora zbog toga da bude neobično obazriva u pogledu likviditeta i da podržava vrlo veliku gotovinu. Krajem 1935 g. kao i krajem dve preihodne godine, gotovina u kasama ı kod Nar. banke uvek je iznosila preko 400 miliona dinara. To znači da su tada sredstva bila pokrivena sa preko 20% gotovim novcem.

Pitanje plasirania prikupljenih sredstava pretstavlja mnogo teži problem, jer se u današnje vreme teško nalaze potpuno likvidni i sigurni plasmani. To kenstatuje i sama Poštanska štedionica u svom poslednjem izveštaju. Ostaje otvoren i problem — korisnika kredita. Zbog slablienjia privatnih akcionarskih banaka, ove nisu više u stanju da odobravaju privredi kredite kao ranije. U vezi s tim neki traže, da državni novčani zavodi preuzmu once funkcije koje su pre bankarske krize vršile privatne banke, fim pre što se ušteđevine iz privatnih banaka

prenose u državne. Prema jednom drugom gledištu prikup-

ljene nacionalne ušteđevine treba dirigovati u Kredite državi i državnini ustanovama, u oDpDštlu korist, jer se i ovakvim kreditima navodno čine ogromne usluge narodnoj privredi. Probleni je neobično aktuelan. Kako ga je rešila Poštanska štedionica, najbolie se može videti iz njene politike plasiranja.

Kao Što se vidi iz priloženog bilansa, od raspoloživih sredstava krajem 1935 plasitano je 335,75 miliona u hartije od vrednosti, 47,25 miliona u lombardne zajmove, a 1260,41 miliona u kredite po tekućim računima.

U odnosu na prethodnu godinu, u 1935 hartije od vrednosti su porasle za 44 miliona, i njihova vrednost se opet Dpribližuje stanju iz 1930 godine. Najnoviji porast je relativno slab, ako se uporedi s onim iz 1933 (sa 159 na 260 miliona). To znači da intervenciona kupovanja misu više vršena u onoj meri kao ranije. Inače, u 1935 hartije od vrednosti donele su brutoprihod od 23,20 miliona dinara, To је bio najrentabilniji plasman, ne vodeći pri tom računa o ogromnoi dobiti na kursu.

Radi pokrića gubitka na kursu postoji, kao što |e već spome-.

nuto, zasebni fond od 34,3 miliona dinara.

Lombardni krediti pokazali su se u toku dosadašnjeg poslovanja kao najbolji i nailikvidniji plasmani. U toku poslednjih 5 godina oni se ipak stalno smanjuju. Sa 164,7 miliona dinara u 1930 pali su na 47,2 miliona u 1935, i pored nastojanja

_ Poštanske štedionice da svoje lombardno poslovanje proširi (lombardna kamatna stopa je reducirana sa 8% na 7%). Ора-

danje ovih kredita potiče otuda, što se u lombard primaju skoro iskliučivo hartije od vrednosti, a poslovni svet je u toku pri-

2.