Народно благостање — додатак
wredne krize prilično ispraznio Svoj portfelj vrednosnih papira, jer se tim putem najlakše moglo doći do gotovog novca, a zbog kursnih razlika privrednici su svoje papire radije proda“vali nego zalagali.
__ Od kredita po tekućim računima odobreno je 969,48 miliona državnim nadleštvima i 172,13 miliona. novčanim zavodima. Krediti odobreni novčanim zavodima smanjuju se iz .gOdine u godinu, i to bez pritiska od strane Poštanske štedionice. Razlog je u tome, što banke-dužnici sve više prečišćavaju i Sre“đuiu svoje stanje ·ograničavajući poslovanje. Što se tiče kredita „odobrenih državnim. nadleštvima, .oni su i u 1935 povećani za #63 miliona. Novo ije samo to što su ovi krediti u toku 1935 formalno ozakonjeni i finansiiski fundirani. Među tekućim račenima u aktivi nalaze se još 3 pozicije, i to prolazna dugovanja pošta su 101 milion, komunalni zajmovi sa 17 miliona i inostrani komitenti sa 250 hiljada.
Vrednost nepokretnosti iskazana je prošle godine sa 75,55 miliona. Ona je u stalnom porastu i pored redovnih otpisa. U · foku poslednje dve godine povećanje iznosi 21 milion dinara, a prouzrokovano ie prvenstsveno početkom građenja nove palate za Glavnu poštu i Centralu Poštanske štedionice u Beogradu. Osvećenje temelia nove zgrade izvršeno je 17 avgusta 1935 g. Đvo ireba da bude ijedna od najvećih zgrada naše prestonice.
6. Račun gubitka i dobitka
U vezi s porastom uloga na štednju stalno se povećaswaju i rashodi na kamate. U 1935 oni su izneli 30,24 miliona. Rashodi na plate i dodatke izneli su prošle godine 13,21 milioma i opet su dostigli visinu iz 1031 godine. U toku 1935 porasli su za 140 hiliada i materijalni izdaci (kancelarijski troškovi, obrasci itd.), ali su oni još uvek za blizu 1 milion dinara manji nego u 1931 godini. Ukupni bruto prihodi iskazani su sa 106,5 miliona, od čega otpada 76 miliona na kamate, provizije i pristojbe, 23,29 miliona na prihod o 'kupona efekata, 6 miliona na razne prihode i 1 milion na prihode od nepokretnosti.
Čisti dobitak je za 3,7 miliona veći nego u prethodnoi „godini, a iskazan je sa 56,87 miliona dinara. Od toga |e odvoieno 30% odnosno 17,06 miliona za povećanje rezervnog fonda, 180 hiliada za nagradu članova Nadzornog veća, 1,42 miliona za nagradu osoblja, 568 hiliada za. zdravstvene ciljeve UdruŽenju pošt.-telegr. službenika i Udruženju službenika Poštanske teđionice. Ostatak od 37,64 miliona predat je državnoj blagajni као čista dobit odnosno budžetski prihod Poštanske štedionice.
U Nadzormom veću Poštanske štedionice za 1935 godinu nalaze se sledeća gospoda: Ing. Ratajac Dobrosav, pretsednik; Ing. Nedeljković Stanoje, potpretsednik; Rašić Đorđe, Đorđević Svetislav, Štibler Miloš i d-r Bošković Milutin, članovi. Članovi zamenici su g.g.: Vojinović Dragutin, Glišić Vlastimir, d-r Kavčić Ivan, d-r Mikić Ljubiša, "Габпет Јога ı d-r 'Pavletić Avgust. Generalni direktor je с. d-r Nedeljković MiTorad, profesor Univerziteta.
„АНИЛОКЕМИКА“ Д. Д. ЗАГРЕБ
Рачуни изравнања „Анилокемике“ за неколико последњих година овако изгледају:
Актива 1931 | 1932 1934 1935 у хиљадама динара
Благајна | 10 11 10 10
Непокретности БИ 1711 1.650 1.600
Жубитак | 323 312 274. 244 Џасива
Хлавница 1.000 1000 1.000. 1.000
· зфовериоци 1.104 1.034 934 854
Збир биланса 2.104 2.034 1.034. 1854
21
Као што се види, у активи су само тра позиције: благајна, непокретности и губитак. Нема ни залиха робе ни инвентара. То долази отуда што се „Анилокемика“ не бави за сада ни индустријом ни трповином. Она само управља
својим некретнинама, или тачније —- својом кућом која се
налази у Загребу.
Предузеће је основано 1923 године, а имало је за задатак да се бави трговином кемикалија, и то првенствено трговином анилинских боја. У ту сврху купљена је у Загребу једна већа кућа за становање, у коју су смештене и друштвене канцеларије. Почело се и с пословањем. Изгледало је да ће предузеће лепо просперирати, тим пре што је имало врло тесне пословне везе с великим немачким хемијским концерном „И. Г. Фарбениндустри А. Г.“ Међутим, очекивања се нису испунила, тако да је 1927 године пословање обустављено. „Анилокемика“ је после тога отпо-
чела с ликвидацијом постојећих ангажмана, али се на лик-
видацију самог друштва и не мисли. Из два разлога. Очекује се да ће вредност друштвене зграде једног дана порасти. С друге стране ни прекид пословања не мора бити дефинитиван, Акционари су у могућности да чекају на боља времена. Док се не поправе прилике, друштво се ограничава на то да управља својом зпрадом.
Оба су разлога сасвим разумљива. Кад се једног дана опште привредно стање измени и побољша неће требати да се оснива ново предузеће, јер је ту Анилокемика. И вредност зграде ће сигурно порасти, јер она има централни положај у Загребу. Истина је, да се на зградама у данашњим приликама не може ни у Загребу много зарадити. Али се не може ни богзна шта изгубити. Поред тога, држање зграде омогућује предузећу да постепено отпише губитак, који је претрпљен раније, лок се још трговало кемикалијама и бојама.
Концем 1935 зграда је билансирана са 1 милион 600: хиљада динара. Годишње се отписује око 50 хиљада динара. Као што се види из пасиве, зграда није без терета. Повериоци су у 1935 години исказани са 854 хиљаде динара према 1 милион 104 хиљаде и 1931 Гг. Према томе, и они се полако, али стално смањују.
У којој се мери рентирало држање зграде, показује нам следећи рачун прихода и расхода:
Расходи 1931 1932 1934 1935 у хиљадама динара
Пословни трошкови 81 2 3 4 Порези 44. 29 57 69. Одржавање зграде 19 14 30 36 Отпис непокретности 50 60 44 50 Добитак 8 1 35 30
Приходи Од зграде 123 122 169 183
У 1935 години бруто приход од зграде био је за око 60 хиљада већи него у 1931 или 1932, а исказан је са 183 хиљаде динара. Како је билансна вредност зграде 1 милион 600 хиљада, бруто приход износи 11,4%. Исказани чисти добитак изнео је 30 хиљада динара или само 2% вредности зграде. Тај је износ употребљен за отпис једног дела ранијих губитака.
Из објављених завршних рачуна се не види, колико је повериоцима исплаћено на име камате, и да ли им је уопште исплаћивана камата. Међутим, порези су у порасту. Прошле године издато је за порезе и прирезе 69 хиљада динара, односно 38% од целокупних.прихода. То је, заиста, много. На порезе и прирезе иде данас процентуално далеко више него раније, када су кирије биле знатно веће. Тако је, на пример, у 1932 издато за порезе само 23,7% Од целокупног прихода.
У управи „Анилокемике“ налазе се следећа господа: Н. С. А. Себон, Драган Томљеновић, Александар Тифенбах, Паул Хефлингер, Др. Валдемар Луначек и Рихард Шлатер.