Народно благостање — додатак

Nou al || = 79 71

Hartije od vrednosti 251 508 519... 17191 Eefekti penz. fonda 23. | 22 21 20 Етекн гех. Гопда 488 528 625 Ostave, garancije, kaucije i razna pokrića 16.960 16.418 16.103 22.300 Pasiva 'Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000

Rezervni fondovi 12117 1.202 1.316 1.707 Ulozi na šted. i tek. rač. 5.012 4.336 4.196 5.932

Неезкопе 1.957 2.131 1.505 3.406 Đošt. šted. 1.069 897 1.018 566 Neisplaćena dividenda — — — 9 Prenosna kamata — == = 133 Porez na rente — — — — 8 Viškovi od prod. zaloga - — == = 3 'Đividenda — — — 350 Đobit 485 485 485 'Ostave, garancije, kaucije i razna pokrića 16.360. 16.413 · 16.103. 22.300 Zbir bilansa 31.541 30.740 30.413 39.409 Račun gubitka : dobitka Rashodi "Froškovi 574 601 553 561 Жатата 636 553 475 474 'Otpisi 446 385 492 392 Đobit 485 485 485 ~ 485 Prihodi | | Kamata i prov. 1.558 1.347 1.043 1.145 Razni prihodi 47 79 74 51 да efekata i kirija 536 597 492 502 Od kursne razlike efekata __ | 397 144 Марјасепа обфр:5. рокадуапја — — — 113

Zbir prihoda ili rashoda 2.437 2.141 2.024 2.006

U pasivi vidimo povećanje skoro svih pozicija. Rezervni fondovi porasli su za 360 hilj. dinara. Od toga najveći deo otpada na amortizacioni fond bančine zgrade, koji se povećao za 249 hili|. din. u prošloj godini, te je u bilansu iskazan sa 449 hili. dinara. Povećanje dolazi otuda što je poreska vlast odbila oipis nenaplativih potraživanja. Porast uloga na štednju sa 4.79 mil. din. u 1934 g. na 5.93 mil. u 1935 g. najbolje pokazuje veliko poverenje koje ulagači imaju u banku. Povećanje reeskonta sa 1.5 mil. din. na 3.4 mil. u vezi je sa veSim obimom zajmova, na šta ćemo se vrafiti kod analize aktive. U reeskontu banka se u većoj meri obratila Narodnoj banci, dok su svedeni ma manju meru krediti kod Poštanske štedionice. Ostale pozicije u pasivi su prelazne prirode i pretstavliaiu već dospele a još neisplaćene obaveze. Čisti dobitak koji je u ranijim godinama bio naveden u pasivi, u 1935 g. je već zaveden na odgovarajuće pozicije, tako da se samo dividenda pojavljuje kao prelazna.

U aktivi imamo povećanu blagajnu koja iznosi 904 1, din. prema 524 hilj. u 1934 g. Porast blagajne u 1935 8. iznosio, ie 65 mil. din., za 16.4 mil. više nego u prethodnoj. Powećali su se i zajmovi, i to: menični sa 7.2 mil. din. u 1934 g. na 8 mil. u 1935 g., a po tekućim. računima sa 1 mil. na 2.5 mil. din., dok su se smanjili oni na zaloge sa 290 hil|. na 208 hilj. dinara. Banka »Zlatibor« je u 1935 g. preuzela finansiranje preduzeća inž. Martina Orbana, koje gradi prvi deo puta Beograd—Subotica, od Zemuna do Stare Pazove; stoga je usledilo povećanje zajmova po tekućim računima. Treba da podvučemo ovaj posao. Na prvi pogled ne izgleda to kao regularni bankarski posao, ali to je samo optička varka. Banka je to izvela u vidu kredita po tekućem računu po svima pravilima i uz sve sigurnosti po kojima se daje kredit po tekućem га-

сипи зато s fom razlikom u korist banke, da je ovde i za-

sada verovaino nešto veća.

25

Menične zajmove davala je banka svojim komitentima u većoj meri nego u ranijim godinama. Od ukupnog iznosa zajmova .(10,7 mil. din.) samo 2.1 mil. din. otpada na lične kredite, dok |e sve ostalo pokriveno hipotekama, hartijama od vrednosti i zalogama te spada u kategoriju realnog kredita. Vrlo interesantan je sastav efektnog portfelja koji je, računajući ı efekte rezervnog fonda, za 260 hili. din. veći od prošlogodišnjeg (1.76 mil. prema 1.5 mil). Najveći deo otpada na Begluke; Ratna šteta ne igra više onu ulogu koju je imala ranije. Mi smo u našim berzanskim izveštajima tvrdili još u ono vreme kada Begluci nisu bili klasirani, da će oni u Većoj meri privlačiti interes kapitalista i istisnuti Ratnu štetu iz dominantnog položaja. Bančine nepokretnosti bDbilansirane su

istom vrednošću kao u 1934 g. Od 3.5 mil. din. na bančinu

zgradu na uglu Kneginje Ljubice i Čika Ljubine ul., otpada. 3.37 mil. dinara. Sa 150 hilj. din. knjiženo je bančino imanje u Šapcu.

Prihod od nepokretnosti bio je u 1935 god. 357 hilj. din., što je rentabilitet od 10%. Time banka može biti potpuno zadovolina uprkos smanjenju od 53 hili. prema prethodnoj godini. Prihod od kamata i provizije povećao se sa 1,04 mil. din. u 1934 na 1,14 mil. u 1035 god., u manjoj meri nego što je to slučaj sa zajmovima. To ie znak da se smanjila kamata. Ista

argumentacija važi i za pasivnu Rhamatu koja se samo neznaftno povećala, i pored znatno većeg reeskontia i porasta uloga.

na štednju.

U ime nenaplativih potraživanja otpisano je 368 hili. din., i to 249 hilj. čiji je otpis u 1934 god. poreska vlast odbila, i 118 hilj. u 1935 god. Pada u oči ovaj ogroman otpis od din. 249.000 u vidu dotacije rezervnom fondu. On je interesantan ipo svom postanku. Ta suma pretstavlja otpis. na sumnjivim i propalim potraživanjima u 1934 g. Poreska vlast međutim. po praksi — o kojoj ćemo uskoro opširno da pišemo — odbila je da prizna taj otpis, oglasila ceo iznos za pribitnu stavku i naplatila porez. Tim je poreska vlast povećala dobit u 1934 god. za čitav iznos, dok je u aktivi ostao gubitak za isti iznos

na sumnjivim potraživanjima. Zbog toga je banka morala idtiće-

godine, a na osnovi propisa o sastavljanju bilansa i po dužnosti dobrog domaćina, da izvrši taj oipis ponovo iz dobiti u idućoj godini; a oporezovanu sumu od din, 240.000 da prenese u rezervni fond da ne bi na nju ponovo platila porezu. Rezultat cele ove transakcije je da je iduće godine banka više ofpisala no što je nameravala, da je u foj 1934 godini platila veći porez no što je trebala da plati, i da je u idućoj godini smanjila ipak svoju dobit za ceo iznos. Država je dobila time što je porez plaćen jednu godinu ranije — ali protivno načelu pravičnosti. Otpisano je još i od nameštaja, a osim foga ovaj konto je opterećen faksom za parnicu od 13 hil|. din. Bančin dobitak iznosi 485 hilj. din. od koga se plaća: 7% dividende u iznosu 350 hilj. din., članovima odbora i činovnicima u ime tantijeme 81 hilj., 10% rezervnom fondu 49 Ћи]. 15 ћуј. bolesničkom fondu činovnika.

U Upravi banke Zlatibor za 1934 god. nalaze se g. о: Blagoje J. Antonijević, prefsednik; Andreja Tošić, potpretsednik; Dimitrije Birtašević, Velimir Milović, Grozdan P. Kostić, Nikola Đ. Dragojlović, Svetislav N. Mitić, Kosta V. Mijatović, Kuzman Đ. Vitorović, direktor. U Nadzornom odboru su g. g.: Filip Marković, Rista Ristović, Miloš P. Miloradović, Konstantin Stefanović i Kosta Mijatović. :

INDUSTRIJSKA KREDITNA BANKA A. D., BEOGRAD ~

Analiza bilansa Industrijske kreditne banke a. d., Beograd, nalazi se svake. godine među prvima, koje objavljujemo. Iz dva, razloga. Banka. među prvima objavljuje svoje završne račune. A zatim, iako ona po svojoj glavnici i po obimu poslova koje obavlja. spada među manje prestoničke novčane zavode, ipak je tako solidno fundirana da ovo prvenstvo u pu—