Народно благостање — додатак

DEO Кабип «згаувапја "АКНуа

1932 1033 19934 | 1935 _ - . ul hiljadama dinara Gotovina OI | 515 420) 665 Ček. rač. Pošt. šted. 15 55 2 - 6 'Msenice 3.679) 33931 2.519 3.214 Zajmovi na zaloge 21368, _ 2129 2.845 2.667 Nepokretnosti ODAO) | 3518 JURA | 3514 атеај о 90“. 91 15 70 Hartije od vredn. _ 051. 351 366 228 Hartije rez. fonda 419 485 642 __ (00 Razna aktiva - 174 83 5 11 'Pasiva Slavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Eondovi bančini. 1.563 1.682 1.748 1.846 Бепа 055. služb. ~ — — 18 21 Ulozi na štednju · 1.042 1.256 793 1212 “Tekući računi 168 179 183 118 Reeskont 1.791 1128 1.610 1.934 Pošt. štedionica 131 36 — #72. Мр. banka 675 655 632 605 Мер]. dividenda 17 9 4 4 Porez na rente 3 3 2 2 Prenosna kamata 59 44 89 90 Гапбјета 61 61 51 43 TĐiividenda 300 300 250 250 Razna pasiva — — — 1 Zbir bilansa 16.254 1897 17151 19.576 Račun gubitka i dobitka Rasncdi Kamata 285 286. 247 180 "Troškovi 662 689 590 587 *Otpis nameštaja 9 9 8 8 Oipis nenapl. potraž. 12, 316 303 117 <Otpis 1933/34 — — = 223, ista dobit 406 405 338 329 Prihodi “porez prih. 1933 i 1034 g. — — — 228 Kamate i proviz. 1.286 1.288 745 139 Капа 415 348 • 373 316 Razni prihodi 16 70 65 Prihod od hart. od vred. —- — 55 21 Kursna razl. hartija — = 248 85 Napl. otpis. potraž. = __ ___ 50 Zbir prihoda — rashoda 1.734 1.786 1.487 1.445

Ako posmatramo najpre pasivu, primetićemo pre svega “da sopstvena sreistva u toku poslednje četiri godine imaju neisprekidanu tendenciju povećanja. Bančini fondovi prosečno se 9ovećavaju godišnje za 100 hiljada dinara. Sa 1,56 miliona kra{jem 1932 oni su porasli na 1,85 miliona krajem prošle godine.

Ako se izuzme privremeno smanjenje uloga u 1934 g., promene kod {iuđih srefstava su minimalne. Dug kod Državne hBipotekarne banke smanjuje se u visini anuiteta, a krajem 1935 iznosi još svega 605 hiliada dinara. Obaveza prema Poštansko] štedionici je likvidirana još u toku 1934, a u prošloi godini banci više nije bilo potrebno da se služi tim kreditom. 'BReeskontni kredit krajem 1935 iznosi 1,93 miliona. U odnosu na. prethodnu godinu postoji povećanie od 324 hiliade dinara.

Međutim, ako se uzme u.obzir da je krajem 1931 godine banka po ovom kreditu dugovala Narodnoj banci 2,36 miHona, videće se da se ona i ovde sve više oslanja na svoju sopstvenu snagu. Inače, pomenuto povećanje reeskoninog kreна u 1935 godini nije izazvano potrebom da se odgovori zaTitevima ulagača, već željom banke da ne ostavi bez kredita irgovce i druge. privrednike, koji su са kod nje tražili dajući sigurna pokrića.

Povećanje: zbira” bilarisa ša 17,51 miliona u 1934 na 19,57. miliona u 1935, kao i promene u aktivi takođe su dokaz nastojanja bančine uprave, da zadovolji u što većoj meri opravdane potrebe privrede za kreditima. Tako su, na primer, u prošloi godini menični krediti povećani za: preko 600 hiljada dinara, sa 2,58 na 3,21 miliona dinara. :

Zajmovi na zaloge u vreme krize svakako su likvidniji od meničnih. Oni su u toku 1935 godine ipak reducirani od 2,84 na 2,66 miliona. To dolazi otuda- što je banka uglavnom prestala da daje zajmove na zalogu magacinskih stvari, jer je režija kođ ovih poslova vrlo velika i oni postaju nerentabilni. U toku 1935 u zalogu su primane 'samo hartije od vrednosti i dragocenosti. | | :

Bančina gotovina krajem 1935 godine iznosi G7O. hiliada prema 420 hiliada krajem prethodne godine. Time se može odmah isplatiti 50% svih uloga na štednju. To znači da banka ne žali izvestan gubitak. na kamati, ako je on u stanju da je obezbedi od svakog iznenađenja. U današnjim vremenima koja su još uvek teška, iako ne u istoj meri kao 1931 il: 1932 godine, takva poslovna politika zaslužuje samo pohvalu.

Od ostalih pozicija u aktivi treba |oš spomenuti samo nepokretnosti i harti|e od vrednosti. Nepokretnosti pretstavljaju najveći plasman, a iskazuju se nepromenjeno sa 3,57. miliona dinara. izvesne prostorije u bančinoj zžradi izdate su pod kiriju, što |e donelo bruto-prihod od 316 hiliada dinara. Hartije od vrednosti krajem 1935 godine iznose 928 hiljada prema 1 milion 8 hiljada u prethodnoj godini. To znači da ie jedan deo harti|a od vrednosti prodat. Banka je u 193: aa kursnoj razlici imala dobitak od 248 hiljada. Kao što se vidi, ona je požurila da jedan deo tog dobitka odmah realižuje. Inače, u 1935 na kursnoj razlici harti|a od vrednosti postignut je i novi dobitak od 85 hiljada. |

Iz računa gubitka i dobitka vidimo, da. bruto prihodi opadaju. To je prvenstveno prouzrokovano opadanjem prihoda od kamata i provizija. U 1935 smanjenje ove pozicije je neznatno, ali je ona u 1934 godini pala sa 1,28 miliona na 745 hiljada. U 1935 manji |e i dobitak na kursnoj razlici hartija od vrednosti. Međutim, to је зуе падокпадепо, 5 једпе strane smanjenjem rashoda na kamate, a s druge strane fime što je mogao da· bude гедистап 1 офр5 пепарјанућ potraživanja. Ovaj otpis iznosi u 1935 godini 340 hiljada prema 303 hiljade ušprethodnoj godini. Izgleda, dakle, da su otpisi čak povećani. Ali, to nije tačno. Otpis u 1935 iznosi, naime, samo 117 hiljada, a ostatak od 223 hiliade dinara odnosi se na ranije godine. Poreske vlasti prilikom revizije razreza poreza nisu priznale otpise dubioznih menica i nekih hartija od vrednosti u iznosu od 228 hiliada dinara, koje je bančina uprava izvršila na kraju 1932 god. Zbog toga su ti otpisi morali da se storniraju, tako da se u bilansu za 1935 godinu taj iznos javlja kao dobitak. Međutim, kako su ta potraživanja stvarno nenaplativa, banka ih je u prošloj godini opet morala uneti kao otpis među rashode.

Posle povećanja bančinih fondova za 98 hiliada dinara, ostao je čisti dobitak od 296 hiljada. Od toga је доНгапо fondu za osiguranje bančinih službenika 3,29 hiljada ı odvojeno је za tantijemu 42,76 hiliada, tako da je za podelu akcionarima ostao iznos Od 250 hiliada dinara, što znači da se ха 1935 isplaćuje dividenda od 5%.

U upravi Zanatlijske kreditne banke u Beogradu nalaze se za 1935 godinu sledeća g. g.: Radomir Milaćević, pretsednik; Oto Lorenc, Dušan Stojadinović, Stojan Veljković, Velizar Barić, Krman Vitorović i Tadija V. Ilić, članovi. U Nadzornom odboru bila su g. o.: Isidor D. Vitorović, kao pretsednik; Radovan Lj. Maksić i Sreten Milaćević, kao članovi. Direktor banke je g. Tadija V. Ilić.