Народно благостање — додатак

30

MESARSKA BANKA, BEOGRAD

Upravni odbor Mesarske banke pripremio je ove godine bančinim akcionarima jedno prijatno iznenađenje. Na zboru održanom 9 februara o. g. predloženo je da se za 1935 isplati dividenda od 50 dinara po akciji odnosno 10%. U 1930 banka ie isplatila dividendu od 6%, a u 1934 gođini 8%. Kao što se vidi, konačni rezultat poslovania svake godine je sve povoljniji. Šta više, dividenda za 1935 veća je čak i od one koja je isplaćena za 1930, ti. za poslednju godinu pre izbijanja bankarske krize.

Iz bančinog izveštaja za prošlu godinu vidimo, da se stišala i uzbuna kojoj su prošlih godina podlegli nervi ulagača. Njihovo poverenje u novčane ustanove polako se opet vraća. S druge strane popušta i stagnacija u poslovima. 1 činjenica da je u 1035 naš izvoz bio veći od izvoza u ranijim

godinama ima naročiti značaj za Mesarsku banku, jer je ona i ·

posle 30 godina rada ostala verna svome prvobitnom zadatku. Osnovana je 1905 iz dva razloga. Prvi se sastojao u nepovoljnom stanju mesarskih kredita u Beogradu. lako je u Beogradu već bilo mesara jakih kapitalom, ipak su ohi teško dobijali bankarske kredite. Morala se osnovati naročita banka, koja će imati više razumevanja za kreditne potrebe svojih esnaflija. Drugi motiv je u vezi sa prvim, a leži u tadanjoj trgovinsko· političkoj situaciji Srbije. Zbog šikana kojima je od strane Austro-Ugarske bio izložen srbijanski izvoz Žive stoke, trebalo je stvoriti mogućnost za izvoz stočarskih proizvoda, koji su manje podložni kvaru i time omogućavaju emancipaciju od austro-ugarskog tržišta. Mesarska banka, mesari i trgovci stočnim proizvodima trebali su da reše tai zadatak.

Nema više ni Austro-Ugarske ni njenih šikana. Međutim, Mesarska banka verna svojoj tradiciji bavi se još uvek odobravanjem kredita mesarima i izvoznicima sfoke i stočnih proizvoda. Taj je zadatak i danas neobično težak i delikatan, jer se naš izvoz mora boriti s novim smetnjama i zabranama s kojima se susreće u zemliama uvoznicama. Kada akcionari pri takvoj situaciji, uprkos teškoćama izvoza ı bankarskoj krizi, naplate dividendu od 10%, oni moraju to da zahvale samo 'bančinom bogatom iskustvu i dugogodišnjoj praksi.

Banka je u toku 1935 finansirala izvoz žive stoke za Austriju i Čehoslovačku, kao i izvoz zaklanih svinja za Nemačku. Zbog sankcija morao je sasvim prestati izvoz goveda za Italiju. Inače, kako su bančini uslovi pri posredovanju izvoza роvolini, i u prošloi godini se znatno povećao broj izvoznika Кој su joj se obraćali za posredovanje.

Glavne bilansne pozicije Mesarske banke za nekoliko o slednjih godina ovako izgledaju:

Račun izravnanja

Aktiva 1930 1933 1934 . 1935 u hiljadama dinara

Gotovina 1.123 2.501 1.424 216 Метсе 7.028 2.672 2.847 2.974 Готђага 115 27 5 4 Tekući rač. 10.539 6.578 6.969 9.103 Hart. od vred. 4.154 2.299 2.214 2.659 Nepokret. 1.977 153 153 112 Nameštaj, pribor 258 23 21 21

Pasiva Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 Rezerve 2.877 1.262 1.517 1.683 Penz. fond 61 73 19 33 01021 9.348 3.895 3.583 3.767 Текца гас. 577 1.729 1.981 1.316 Reeskont 4.922 1.997 992 2.643 Razna pasiva 59 10 58 41 Tantijema 77 63 84 105 Dividenda 350 300 400 500 Obrtni kapital 23.273 14.329" 13.634 15.088 Garancije, kaucije 33.741 26.383 26.173 28.531

Фогде Рорага,

Zbir bilansa 57.014 · 40.712 39.807 43.619 Dividenda 7% 6% 8% 10% | Račun gubitka i dobitka Rashodi Kamata 911 — 330 236 Troškovi 592 1.402) 583 686 Dobitak 552, 417 560 609 Prihodi Kamata 1.198 1.048 890 [574 Provizija 403 394 207 193 Nepokret. 2602 92 88 40 Hart. od vred. 192 253 183 540 Vanredni — 32 105 18 Zbir prihoda 2.055 1.819 1.473 1.621

Dejstvo bankarske krize na bančino poslovanje ogleda se u smanjenju obrtnog kapitala. Sa 23,27 miliona u 1930 om postepeno opada na 13,63 miliona u 1934. Posle toga obrtmi kapital opet raste i krajem 1935 godine iznosi 15,08 milions . dinara. Slično se kreću i bančini fondovi. Sa 2,87 miliona u 1930 oni su smanjeni na 1,26 miliona u 1933. Ovo smanjenje potiče uglavnom ofuda, što se u 1931 zbog pada kurseva hartija od vrednosti morao otpisati »Fond razlike na kursu bančinih papira«, koji je u bilansu za 1930 iskazan sa 1,51 milion dinara. U 1934 bančini fondovi su opet povećani za 25% hiljada, a u prošloj godini za 166 hiljada dinara.

Najveći pad zabeležen je kod uloga, koji su smanjeni za skoro dve trećine, sa 9,34 miliona u 1930 na 3,58 miliona u 1934 godini. Banka se nije koristila moratorijalnom zaštitom, pa je sasvim prirodno da su ulozi u 1935 opet porasli. U toku 1935 u jačoj meri je iskorišćavan i reeskontni kredit kod Narodne banke, jer je Mesarska banka smatrala da ne

“treba bez opravdanih razloga ograničavati finansiranje likvid~

nih poslova i sigurnih izvoznika.

Najjaču poziciju u aktivi pretstavljaju krediti po fekućim računima. Oni su u prošloi godini povećani za preko 2 miliona dinara, sa 6,9 na 9,1 miliona dinara. Međutim, ioš nije dostignuto stanje iz 1930 godine, u kojoj su bili iskazani sa 10,5 miliona dinara. U stvari, pozicija tekućih računa bila je najjača u 1931 godini. Ali ona se tada nije odnosila samo: na odobrene kredite, već je obuhvatala i bančino potraživanje od Beogradske opštine, kojoj je banka prodala svoje imanje na Karaburmi za 6,78 miliona, od čega su odmah primljena Ž miliona, a ostatak je unet na tekući račun u aktivu. Opština |e isplatila svoj dug u toku 1932 godine.

Lombardni zajmovi stvarno se više i ne odobravaju„ a zajmovi po eskontu menica od 1933 g. opet postepeno rastu. Pada u oči da su zaimovi po tek. računima 3 puta veći od meničnih zajmova. Bančina uprava smatra sasvim pravilno, da ne treba naročito forsirati eskontne kredite, kada se menice ne nameravaju dafi u reeskont. Naime, kamata po tekućim računima je veća, a ni sigurnost nije manja, jer se banci redovno daju dobre garancije.

Pogledamo li sada Račun gubitka i dobitka, Со да је u prošloj godini smanjenje prihoda od kamate i proviziie srazmerno neznatno. Prihod od hartija od vrednosti je jako porastao. U 1935 on iznosi 549 hiljada dinara. Kao što se vidi, banka postepeno nadoknađuje gubitak koji je pretrpljen u 1931 godini zbog pada kurseva. U vezi sa postepenim i opreznim proširivanjem poslovanja, u 1935 porasli su i troškovi za oke 100 hiljada, sa 583 na 686 hiljada dinara. Nasuprot tome, rashodi na kamate smanjeni su za oko 100 hiliada dinara. To je izazvano maksimiranjem kamatnih stopa.

U upravi banke nalaze se sledeća gospoda: Demča Stojanović, pretsednik; Branko Starčević, Rada V. Lukić, Krsta Ginović, Momir Bojović, Bora Kostić i Mihajlo Stefanović, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Joksim K. Vuković, Nastas Savić i Spira C. Petrović. Upravnik banke je g. Budimir N. Pejović.