Народно благостање — додатак

34

Kauc. za potr. struje 166 181 104... 224... 1.251 ·Divid. i tantijema 2.023 1.709 1109. 1.702 HE BI Ostave, kaucije, | : |

depo-men, .837 866 932 2.552 8.226 Zbir bilansa 37.260. 38.696 42182 45.410 48.584

Da pogledamo najpre aktivu. U 1935 zbir bilansa iznosi 48,58 miliona dinara prema 45,91 miliona. Ako se iz aktive izbaci pozicija »Ostave, kaucije i depo-menice”, koja nema naročito veliki značaj za ocenu strukture preduzeća, videćemo da ie aktiva Elektro-Makiša u 1935, u stvari, za oko 3 miliona dinara manja nego u prethodnoj godini. Međutim, to još ne znači da je u preduzeću ekspanzija zamenjena redukcijom proizvodnje. Naprotiv. Cifre koje su iznete u си treba malo. bolje zagledati.

Primetićemo da su smanjeni »dužnici za АЕН i struiu« za 5 miliona, sa 7,83 na 2,84 miliona dinara, a povećana ie pozicija »dalekovodi« za 1,85 miliona, sa 10,70 na 12,55 miliona dinara. Ostale promene su neznatne. Ofkuda potiču ove dve promene? Malo pre je spomenuto da je Elektro-Makiš imao milionsko potraživanje od Beogradske opštine. To potraživanje, koje je iznosilo oko 6 miliona dinara i na kome: je pretrplien znatan gubitak na kamafama, bilo je zamrznuto i datira još iz 1933 godine. Sada se Elektro-Makiš rešio te neugodnosti, i blagodareći tome što je već naplatio skoro celu svoju tražbinu mogao je da smanji i svoje obaveze, a s time u vezi i izdatke na kamatu.

Za preduzeće je neobično povolina i druga promena u aktivi, naime, povećanje investicija, jer svedoči o njegovoj ekspanziji. Još u 1934 izgrađen je dalekovod do Umke u dužini od 10 km. U 1935 otkupljena su električna postrojenja privatne centrale u Staroi Pazovi i posle rekonstrukcije priključena su

та дајекоуод Elektro-Makiša, a s Opštinom u Staroj Pazovi

zaključen je nov ugovor za 25 godina.

U pasivi imamo takođe dve važne i za preduzeće neobično povoljne promene, i fo: povećanje sopstvenih sredstava i smanjenje obaveza. U vezi sa naplatom pomenutog zamrznu-

Лов potraživanja od Beogradske Opštine, smanjene su obaveze

prema Trgovačko-industrijskoj banci za 4,25 miliona ı obaveze po ostalim tekućim računima za 572 hiljade dinara. Krajem 1935 ukupne obaveze Elektro-Makiša iznose oko 4 miliona dinara. Tolika je po prilici i njegova likvidna imovina u aktivi (gotovina, hartije od vrednosti i dužnici). Kretanje odnosa 12među sopstvenih sredstava i investicija pokazuje nam sledeća tablica (u milionima dinara): Godina 1930 1931 1932 1033 | 1934 1935 Investicije 2620 3285 3336. 3355. 3414. 36,06 Sopsiv. sredstva 8,32 21,67 2520 2875 3259 36,09 U 1930 godini sopstvena sredsiva nisu pokrivala ni 1/3 investicija. Zbog toga je u 1931 glavnica povećana sa 5 na 15 miliona, a znatna je bila i amortizacija, tako da su krajem te

godine sopstvena sredstva pokrivala već skoro 2/3 investicija,

iako su one u međuvremenu fakođe znatno porasle. Posle 1931 glavnica se više ne menja, ali se u amortizacioni fond investicija

redovno unosi preko 3 miliona dinara godišnje, a postepeno

rastu i ostali fondovi. Najzad, krajem 1935 godine celokupne investicije pokrivene su sopstvenim sredstvima. Inače, sama dosadašnja amortizacija iskazana je sa 19,22 miliona, što znači

- da su investicije već amortizovane sa oko 53%. Као što se

vidi, amorfizacija se vrši neobično rigorozno,

Zbog intenzivne amortizacije investicija i smanjenja bprihoda usled sniženja srednje prodajne cene električne energije, za 1935 — po prvi put od osnivanja društva — nije akcionarima podeljena dividenda.

Račun gubitka i dobitka ; Rashodi . 1932 1933 1934 1935

Troškovi proizvodnje 7.612 8.008 | 8.490 6.866 Kamata i provizije 710.007 | Дете 709) || 200

Amort. investicija 341 | 3166. 3.507 3.432: Otpisi nenaplaćenih potraž. 69 MMB 47 2: Fondovi kursne razlike — –— | —— 16: Čista dobit | 2.092 2.094 2.020 19 Od toga se deli: o Rezervnom fondu 105 :105 101 19 Fondu za роу. ојаутсе 236 238 176 Penzionom fondu ; 21 21 20 ____ Еопди ха ргопајазке. 21 21 20 _____ Тапбјета | . 200 209 202 ПН Dividenda 1.500 1.500 1.500 Prihodi Od prodaje el. struje 14716. 14.356 14.685 10.235 ба шгје зтијотега | 145 156 · 168 204 Razni | —— 9 10 _105Zbir prih. — rashoda 14.861 14.522 14.864 10.544

Prihodi od prodate električne struje smanjeni su za 4,45. miliona dinara, sa 14,68 na 10,23 miliona. Inače, proizvodnja i prodaja struje bila je u 1935 jača nego ma kada ranije. Povećanje potrošnje prema prethodnoi godini iznosi 11%. Smišljenom propagandom uprava je uspela da poveća broji priključaka osveiljenja za skoro 20%. To se vidi iz povećanja prihoda od kirije strujomera. S druge strane uvršten je među potrošače Elektro-Makiša i znatan broji malih i srednjih preduzeća, koja su pre toga radila sa sopstvenim pogonom. Ako su uprkostome prihodi od prodaje električne struje onako osetno sinanjeni, očigledno je da se uzrok nalazi u promeni cena. Kao štose vidi, iz obiašnjenia koje daje uprava, stvar zaista tako stoji. Novim ugovorom sa Beogradskom opštinom koji ie zakliučemnna 4 godine snižene su dosadašnje cene za preko 50%. U naknadu za tu žrtvu Elektro-Makišu je priznato isključivo pravo da za vreme trajanja koncesije snabdeva energijom vodovodskeinstalacije, s tim da mu se po isteku roka garan{iuje prioritet snabdevanja i za dalje godine pod jednakim uslovima sa drugim ponuđačima.

Žrtva učinjena od strane Elektro-Makiša je, zaista, velika i zaslužuje javno priznanje. Da bi se paralisao manjak ргhoda preduzete su najenergičnije mere za redukciju proizvodnih troškova. Ovi su. smanjeni. za 1,63 milion, a blagodareći smanjenju društvenih obaveza reducirani su i rashodi na kamatu i proviziju za 500 hiljada dinara. Ipak manjak prodajne vrednosti struje bio je suviše veliki, tako da {e bilo nemoguće da зе on odmah sasvim nadoknadi. Čisti dobitak iznosi na taj način: samo 19 hiliada dinara i upotrebljen le za povećanje rezervnog fonda.

Uprava preduzeća gleda s optimizmom na razvitak poslovanja u budućnosti. Smatramo da njene nade nisu bez osnova. Možda će teže ići sa daljom znatnijom redukcijom troškova, ali je povećanje prodaje i potrošnje struje zaista mo-

·guće. Forme upotrebe električne energije toliko su mnogobroj--

ne, a ona ima toliko prednosti nad drugim energijama, da se može reći da je konzum tek u početku razvića. To priznaje i uprava. Na jednome mestu u izveštaju ona veli: »još uvek smo: daleko od toga da možemo za svoje područje reći da je lu пјети одотасеп. ! primenjen kao sveilosni izvor u glavnom samo električna energija«. U 1936 biće i fiskalno opterećenje preduzeća niže nego ranije, jer iskazuje znatne manji dobitak. U vezi s tim može se očekivati, da се Elektro-Makiš a. d. krajem 1936 opet deliti dividendu, pod uslovom da пе nastupeneki nepredviđeni nepovoljni događaji.

U upravnom odboru Elektro-Makiša a. d., Beograd, nalaze se sledeća g. g.: Vaso T. Knežević, pretsednik; Gavrilo >. Radošević, Aleksandar R. Pavlović, Dragić R. Pavlović, Miloje Ž. Radošević i Aleksandar Т. Tadić, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Kosta Mijatović, Nikola Stevanović, Boži- .

dar Živković, · Petar MN Milenković, Andrija Tošić i Sveta |· Stanković. Direktor je g. Inž. Pero Purišić.