Народно благостање — додатак

(а (ова зе Че! : Пи ПОДА па Оба КОЗЕ ин

"Rezerv. fondu 101 Овгођепот fondu · 660 674 7516: 2 6135 'Penz. fondu- 090 | 20) 19 21. "Тапнјета 243 245 230. 591. Dividenda ~ 1.000 NI 1000. 1.000 1.000.

Prihodi | 5 ~ 20) Kamata i prov. 3.816 | _ 2910? 2.333 619 Prihod hartija ~ |

od vrednosti 1.500 1.460 И 1599 Prih. strugare 1.480 12.140 | 3115 3218 Prih: kamenol = | — — 4270 Razni prihodi: — || 29 5 92 ZŽbir prihoda ili . 7 ПН

rashoda 6.796 - 6.541 5.464 5.322

Bančini bruto prihodi ove godine manji su od prošlogodišnjih za 142 hiljade dinara. Ostali su dakle skoro bez promene, iako imamo u strukturi prihoda znatne varijacije. Pri"hodi od kamata i provizija iznose 619 hiliada i smanjeni su prema prethodnoj godini za 1,7 miliona. To je prouzrokovano smanjenjem plasmana i sniženjem interesne stope. Prihod od hartija od vrednosti, a to је dividenda 'Elektro-Makiša, iznosi 1,35 miliona, a od kursne razlike hartija od vrednosti 40 hiljada. Najzad, prihod od strugare povećan je, kao što je već ranije spomenuto, za oko 100 hiljada i iznosi 3,2 miliona dinara. Dobitak od strugare Makiš povećava se iz godine u 50dinu. Ako se uzme u obzir, da je strugara velikim đelom ot·pisana, onda se tek jasno vidi kakvu vrednost ona pretstavlja za banku i za budući razvitak njene dobiti.

Na strani rashoda troškovi su smanjeni sa 1,05 na 0,85 miliona odnosno za 20%. Zbog maksimiranja kamatne stope i smanjenja bančme obaveze reducirani su takođe i rashodi na kamate za oko 40%, odnosno sa 1,07 miliona na 678 hiljada “dinara. · Pošto su mašinerije strugare Makiš već amortizovane sa 100%, ove je godine smanjena i ta pozicija sa 450 na 187 hiljada dinara. Inače, amortizacija rezervne električne centrale Makiš, kao | amortizacija pokretnog inventara ne menjaju se već freću godinu. Najzad, više nema otpisa nenaplativih po-traživanja, ali je banka za pokriće eventualnih budućih gubitaka obrazovala fond za otpis dubioza kome je dotirano 602 hiliade dinara. Ove godine uneto je i u fond kursne razlike hartija od vrednosti daljih 605 hiljada dinara, tako da on kraiem 1935 iznosi 850 hiljada.

Pošto su izvršene sve amortizacije i dotirana pomenuta dva fonda, ostao je još čisti dobitak od 2,1 miliona, Кој је ovako podeljen: 105 hiliada rezervnom fondu, 615 hiliada Osobenom rezervnom, 21 hiljada penzionom fondu, 357 hiliada za fantijemu i I milion dinara kao 10% dividenda. "Trgovačko-in·dustrijska banka plaća već čitavih 5 godina nepromenjenu dividendu od 10%. Da nije bilo znatnih dotacija fondovima, za 1935 mogla se podeliti i dividenda od skoro 30%. Akcionari -postupaju ipak sasvim pravilno, kad se odriču veće dividende, ier se za vreme dobrih godina i mora izdvajati rezerva za rđave godine.

U upravnom odboru Trgovačko-industrijske banke u 1935 nalaze se sledeća gospoda: Vaso T. Knežević, pretsednik; Dragić R. Pavlović, Miloje Ž. Radošević, Gavrilo Ž. Radošević, Aleksandar R. Pavlović i Aleksandar T. Tadić, članovi. U Nadzornom odboru su gp. g.: Kosta Mijatović, pretsednik; Andrija Tošić, Božidar Živković, Sveta J. Stanković i Milorad T. Tadić, članovi. Direktor banke je g. Aleksandar T. Tadić.

ЕГЕКТКЕО-МАКЕ А. р. BEOGRAD

Elektro-Makiš bio je dugo godina u sastavu TrgovačkoTJndustrijske banke, Beograd. Međutim, 1930 banka je našla za -zgodniie da ga izdvoji. Tako |e nastalo zasebno akcionarsko

_ Zruštvo. U ranijim analizama · detalja0 smo dzložili.istorijat osni-

vanja Elektro-Makiša. 08 : И Џргауа Elektro-Makiša a. d. vd и зуот аи poslovnom izveštaju, da se u 1935 čodini u životu preduzeća desio „niz značajnih događaja prvol:lasne važnosti”, Pre svega, sređeni. su ugovorni odnosi sa Beogradskom: opštinom, žatim je likvidirano ·i najvećim delom i naplaćeno staro potraživanje od Opštine :i, najzad, preduzeće je nastalo: da vrši ekspanziju u sremškom: području. Teško je reći koja je od ove tri stvari važe nija, jer se sve tri svode na isto. U podjednakoj meri: imaj та cili da. obezbede: preduzeću. život i да ргозте пјесомо; роslovanje. Likvidiranjem starog potražiyanja: od Opštine likvidi-

тапа је jedna neprijatnost, koja је silom prilika bila nametnuta

Elektro-Makišu. Time su stvari postavljene na svoje mesto i učinjen je kraj jednoj nemogućoi situaciji. Preduzeće je, naime, imalo ogroman gubitak na kamatama usled toga što Opština nije blagovremeno plaćala svoji dug.

Nije ništa manie važna ni nova koncesija koju је Еле тоMakiš a. d. dobio od Beogradske opštine. - Ona treba da mu obezbedi izvesan minimum proizvodnje. Naizad, ekspanzija u Sremu omogućiće dalje povećanje prodaje struje.

Investicije električnih centrala, vodovi visokog i niskog napona, transformatorska postrojenja itd. iziskuju ogromna sredstva. Ako centrala radi s punim kapacitetom ili ako uopšte ne radi, troškovi za održanje invesficija su skoro Isti. To se može reći i za amortizaciju investicija. To znači dalje, da će i koštanje struje uglavnom zavisiti od obima proizvodnje. Ako cena za obezbeđeni minimum i nije naročito velika, ona će preduzeću ipak dobro doći, jer pokriva jedan deo režijskih troškova. Istina je, tu nema ioš profita. Međutim, svojom ekspanzijom preduzeće pomalo osigurava i stalnost uposlenja svim svojim električnim napravama. A stalnost uposlenja је najvažniji činilac za postizanje profita, naročito u električnoj industriji. Zbog toga se životna snaga električnih preduzeća i mora ceniti prema njihovoj ekspanziji i uposlenosti investicija. Širenje Elektro-Makiša dokazuje nam da je on pun životne snage. Neobično povolinu strukturu Elektro-Makiša а. а. pokazuje пат i sledeća tablica:

Račun izravnanja

Aktiva 1931. 1932. 1933. 1934. 1935. u hiljadama dinara

Gotovina 12 5 31 88 133 Hart. od vrednosti —.— | = 560 „| 5609 Vredn. rez. fonda 97 21 5: 442 503 Dužnici za inst.

i struju 3.373 4.292 7.573 7.830 2.845 Dalekovodi 10:726: 10.675. 10.659. 10106. 12.551

Centrala Makiš 15.408 15.948 „16.156 16.730 16.785 Centrala Šabac 6.477 6.468 6.485 6.446 6.456

Alat, pribor, nam. 242 271 251 261 268 Razna aktiva 87 115 32 292 251 Ostave, kaucije, depo — men. 837 866 932 2552 8.226 Разћуа Gotovina 15.000. „15.000 15.000 15.000 15.000 Fondovi: Stalni rez. 150 263 376 485: 540 Za pov. glavnice 349 585 823 1.002 1.000 Penzioni 28 50 1: 91 91 Фа ргопајазке 29 50 71 91 91 Kursna razl. hartija 16 Amortizacioni 6.000 9.205 12.340 15.820. 19.226 Otpis рокг. !пуеп. 24 51 17 103 130

Fondovi ukupno 6.671 10.204 13.758 17.502 21.095

. Trg.oindustr. banka 8.566 8.329 8.917 6.998 2.144

Obav. po ofv. гас. 3.994 2.407 1.645 1.840 1.268