Народно благостање — додатак

32

у тебалје bančinih Нел i. tuđih sredstava u toku DOsled" njih pet godina (iu milionima dinara): |

Godina 1931 1932 1983. | 1934 1935

Sopstvena sredstva 18,22 . 10,81. 2141 22:87 2582 "cene u skoku, a poslovi su opet donosili profit. Najviše je izvo-

Тида sredstva 21,19 22,71 ЛО) ТА 17,28. 11,90

уКао što se ма težište finansiranja prenosi зе, sve. VIŠE , sa. tuđih- 'sredstava na sopstvena. U 1935 na svakih. 100. dinara |

sopstvenih sredstava otpada samo 63 dinara tuđih. Time banka, istina. po malo slabi svoj bankarski karakter. Međutim, to je ipak vrlo povoljno, |er se tako znatno povećava bančina interna finansijska snaga. Likvidna bančina sredstva ргетаšuju obaveze. To znači da se celokupan bančin angažman u industrijskim preduzećima oslanja na sopstvena bančina sredstva. То le upravo sjajan i skroz zdrav razvoj. Za bančinu poslovnu politiku naročito je karakteristično kretanje pasivnih tekućih računa. Od 1931 oni pokazuju stalno smanjenje; u 1935 iznose samo 684 hiljade prema 12 miliona 876 hiljada u 1931 godini. Oni su samo u 1935 godini smanjeni za 4,4 miliona. To po prilici odgovara smanjeniu tekućeg računa ElektroMakiš u aktivi, a ovo poslednje izazvano je time što je Elektro-Makiš prošle godine naplatio od Beogradske opštine svoje staro potraživanje od nekoliko miliona. Kao dokaz da је ђапka svojevoljno smanjia svoje obaveze po tekućem računu može da posluži i kretanje uloga u 1935. Kad bi bilo u pitanju neko nepoverenje poverilaca, šigurno |e da bi se i ulozi smanjili, jer su ulagači najnemirniji i najnepouzdaniji poverilac. Međutim, ulozi su povećani sa 6 na 7,16 miliona dinara.

Neobično je interesanina i bančina aktiva. Ako apstrahiramo pozici|u »Kaucije, garantiie ı ostave«, koja je bez naročitog poslovnoS značaja, onda vidimo. da le najveći deo 'bančine aktivnosti skoncentrisan na finansiranje i eksploatisanje njenih industrijskih preduzeća. Sasvim saglasno sa tendencijom bančinog razvitka menični portfelj je na putu da se izgubi iz njezinih knjiga. Eskont menica u prošloj godini Dpovećan je, istina, za oko 100 hiliada dinara, ali ipak krajem 20dine iznosi samo 353 hiljade. To znači da na eskont menica ne otpada ni 1% bančine aktive. I u tekuće račune angažovano je manje od 11%" 7 bančinogs obrtnog kapitala. Krajem prošle godine oni su iznosili samo 4,03 miliona. Na gotovinu otpada 1,68 milion, a u vrednosti rezervnog Топда рјазтано je 715 hiliada. Svi ostali aktivni računi u iznosu od skoro 30 miliona dinara preistavlia|u poslove sa sopstvenim industrijskim preduzećima.

Kao što je već spomenuto, Trgovačko-industrijska banka vezala je svoju sudbinu za tri industrijska preduzeća: Strugaru Makiš, Elektro-Makiš i Kamenolom »Bazalt«. Angažman u industriji kamena još je srazmerno neznatan. U prošloj godini i poslovi u toj industriji bili su manjeg obima. Prihodi su bili ipak toliki, da su se mogle izvršiti u punom opsegu sve DoOtrebne amortizacije, a ostao je i mali višak od 4 hiljade dinara koji se javlia među prihodima u bančinom računu gubitka i dobitka. Kako |e u ovaj posao ungažovano samo 440 hiljada dinara, odnosni dobitak iznosi skoro 10%. S obzirom na velike javne radove, koji su u toku, može se očekivati da će se i poslovanie kamenoloma znatno uvećati.

Što se tiče Elektro-Makiša, on je 1930 godine pretvoren u samostalno akcionarsko društvo, prvo sa glavnicom od 5 a zatim od 15 miliona dinara. Ova glavnica javlja se u bančinom bilansu u Računu hartija od vfednosti, koji ie krajem 1935 iskazan sa 14,9 miliona dinara. Banka nije samo vlasnik Eilektro-Makiša, nego ı njegov finansijer.

U Strugari »Makiš« plasirano je 11,79 miliona, odnosno oko 32% bančinog kapitala. Usvajajući uvek princip što većeg publiciteta i čitkosti bilansa, banka u svojoj aktivi veoma detaljno objavljuje način plasmana kao i volumen kapitala koji · su stavljeni na raspoloženje strugari. U svom izveštaju bančina

uprava posvećuie jedno poglavlje razvoju i prilikama naše

šumsico industrije, a druso — - poslovima. Steugare Мај, Који:

banka. eksploatiše neposredno. Uprava konstatuje da su prilike u našoj šumskoj industriji/ u toku prošle godine bile povoljne. Izvoz je bio znatan,

ženo u Italiju, a izvoz u Mađarsku morao: je biti reduciran zbog teškoća- plačanja.. Zbog usvajanja sankcija prema Italiji, „naša šumska privreda došla je, međutim, u jesen 1935. ponovo u krizu,jer je u Italiju išlo oko 70% našeg izvoznog viška. Zamena za izgubljeno talijansko Tržište nije se. još našla. Zbog toga se u 1936 godinu ulazi sa velikim pesimizmom. Proizvodnja strugare „Makiš” održana ie u 1935 na istom nivou kao i prethodne De Prodaja po količini bila je ipak nešto mania, al је zbog porasta cena čista zarada strugare porasla za oko 109 ћијада dinara. Uprava podvlači da je već prodala oko 50% projektovane proizvodnje za. 1936, i nada se: da će uspeti i sa prodajom ostatka, naročito zbog toga što ima izgleda da će se u vezi sa sankcijama i uklanjaniem valutnih teškoća povećati izvoz u Mađarsku, na račun austrijskog izvoza, koji je sada u većoi meri upućen na ialijansko tržište. U pogledu izvoza u Mađarsku strugara Makiš ima, inače, naročito preimućstvo zbog jevtinog vodenog puta Savom i Dunavom. Sledeća tablica pokazuje nam sredstva sa kojima radi strugara:

investicije 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara

Zemljište i zgrade 2.885 2.885 2.898 2.976 Mašinerije strugare 3503 39.917 | „9.17 3.530 Maš. rez. elektr. centr. 2.467 2.467 2.467 2.467 Pruga i mostovi 437 437 437 437 Prev. sredstva, alat, nam. 411 462 468 470

Ukupno: . 9.704 9.769 9.789 9.880

Obrtni kapitai

Izrađena roba 2.505 1.617 588 419 Sirovine na lageru 1. 326 29 62 153 Dužnici za građu 1.202 195 652 577 Šumska eksploatacija :962 . 325 453 467

Ukupno: 4.995 2.768 1757 1.916

Kao što se vidi investicije su već nekoliko godina uglavnom nepromenjene. Jedino su u 10935 izvršene neke manje nabavke. Treba napomenuti da su investicije strugare već amortizovane sa 80% njihove početne vrednosti. Obrtni kapital ie već nekoliko godina opadao, ali u 1935 dolazi opet do izvesnog povećanja. Najveće povećanie pokazuju dužnici za građu, a zatim sirovine na lageru. Nasuprot tome smanjena je zaliha izrađene robe, što nam dokazuje da je plasman robe u 1935 bio povoljan. Kao što nam pokazuje donja tablica, strugara je za banku i prošle godine pretstavljala najlukrativniji angažman, јег је donela oko 64% od ukupne sume prihoda koji su proknjiženi ktoz Račun gubitka i dobitka.

Rashodi 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara "Troškovi 694 896 1.052 851 Катаје 1 ргоу. 2.080 1.602 1.072 678 Фбиђ. Катепојота | —— 21 ___

Amott. strugare

Makiš ' 449 541 450 187

Amort. rez. el. centr. Makiš 247 247 247 247 ·

Amort. pokretnog

inventara, 48 53 53 53 Otpis nenaplat. У

potraž. 422 1.251 653 602 (fond) Kursna razlika ·

hartija 562. (gub.) —— — 605 (fond) Čista dobit 2.024 2.042 1.914 2.098